STEVE WYNN 02
KULTURA

Premda često ne izgleda tako, pop-kulturna ponuda kod nas je sve bogatija. Srećom, niste sami, tu smo da vam pomognemo i vašu pažnju diskretno usmerimo ka najvaljanijem iz aktuelne ponude. Probrali smo za vas – izložbu, jedno baš važno književno izdanje, film i koncert i uz sve to još nekoliko preporuka…

Izložba – Aleksandar Joksimović iz zbirke Muzeja primenjene umetnosti

Do poslednjeg dana oktobra sladokuscima, nostalgičarima i poštovaocima retro-dizajnerskih ekstravaganci biće dostupna prilično obuhvatna izložba Aleksandra Joksimovića iz zbirke Muzeja primenjene umetnosti. Joksimović je, ako to uopšte treba pojašnjavati, siguran kandidat za titulu najznačajnijeg modnog stvaraoca pokojne Jugoslavije. Mesto Aleksandra Joksimovića u odeljku SFRJ mode i pratećeg i šire shvaćenog dizajna nikad nije bilo upitno, tako da ova izložba, sačinjena od skica za odevne predmete, modnih fotografija i snimaka s revija, slajdova modela, knjige uzoraka, portretskih crteža, nagrada i isečaka iz štampe, lako biva ubedljiv i slikovit uvid u istoriju mode i njene evolucije na ovim prostorima, a i istoriju privatnih života autora, poznavalaca i poklonika atipičnije shvaćene mode kod nas. Izložba je tim značajnija ako se ne izgubi iz vida da je maestro Aleksandar Joksimović dosta rano i u više navrata tokom svoje karijere dosegnuo onu, za većinu nedostižnu, a toliko sanjanu kotu spoja autentičnosti i dostojanstvenog i lagodnog nošenja sa svetskim standardima u datom trenutku.

Važno je znati: Izložba će biti otvorena do 30. oktobra, a Muzej primenjene umetnosti nalazi se u Vuka Karadžića 18. Radno vreme od utorka do subote, od 11 do 19 časova, a Muzej je nedeljom i ponedeljkom zatvoren za posetioce.

Bojana Popović, kustoskinja Muzeja primenjene umetnosti i autorka pomenute izložbe iz aktuelne pop-kulturne ponude izdvaja naredno:

– Svakako izložbu Albreht Direr i njegovi savremenici, u Konaku kneginje Ljubice. Živimo, nažalost, u sredini kojoj su nedostupna ostvarenja vrhunskih svetskih likovnih umetnika prošlosti i sadašnjosti, čak i kad su prisutna u kolekcijama naših muzeja, i zato je susret s delima Albrehta Direra čudesno iskustvo koje ne treba propustiti. Radujem se BEMUS-u, iako program još nije poznat. Preporučujem i CD Journey East Nemanje Radulovića, jer uživam u Radulovićevoj virtuoznosti i strastvenoj interpretaciji, kao i u izboru kompozicija koje svedoče i o njegovoj misiji da muzičko nasleđe i dela naših savremenih kompozitora internacionalizuje. Tu je i Lepota i tuga – intimna istorija Prvog svetskog rata švedskog istoričara Petera Englunda, fascinantna knjiga koja objedinjuje vrhunsko literarno majstorstvo i autentične zapise devetnaest „običnih“ ljudi, koje je ratna katastrofa izložila do tada nezamislivim situacijama i emocijama.

Film – Amanet Nemanje Ćipranića

Kada ovaj broj bude bio pred vašim cenjenim, a, nadajmo se, radoznalim i odmornim očima, film Amanet, debitantski film mlađeg reditelja Nemanje Ćipranića, nastao po scenariju Sare Radojković, stupiće i na redovan bioskopski repertoar. Priloženi sinopsis veli sledeće – u životu glavnog junaka Todora, koji živi skromno s majkom, naizgled slučajno pojavljuje se Višnja, trudna devojka kojoj su očajnički potrebni njegova pomoć i zaštita. Njihov odnos prerasta u ljubav, koja se dodatno komplikuje kad Todor odluči da povrati vezu sa svojim moćnim ocem koji ga je napustio još dok je bio dete. Kako se priča „razmotava‟, nameću se pitanja ko je zapravo Višnja i ko su negativci a ko heroji, ako ih ima. Amanet, nastao praktično na samoj margini ovdašnje ionako upitne filmske industrije, nastavlja tradiciju uspešnog i intrigantnog debitantskog filma. U pitanju je melodrama urađena u šabrolovskom ključu, zasnovana na preispitivanju moralnih dubioza i okova i nameta implicitno ali jasno postavljene klasne, pa i kastinske podvojenosti. Film je imao zapažen nastup na festivalu u Montrealu, a glavne uloge tumače: Ljubomir Bulajić, Milena Živanović, Danica Maksimović, Svetozar Cvetković, Goran Radaković, Marija Vicković, Jelisaveta Orašanin…

Važno je znati: Ubrzo nakon Amaneta u bioskope stiže još jedan valjan domaći film; u pitanju je Panama, debitantski celovečernji igrani film Pavla Vučkovića, film po pozivu prikazan na specijalnoj projekciji tokom poslednjeg festivala u Kanu, u kome briljira mlada glumica Jovana Stojiljković (tu je i Slaven Došlo, koji je već publiku odsvojio kreacijom u hitu Pored mene).

Sara Radojković, scenaristkinja upravo predstavljenog Amaneta, ima nekoliko saveta i preporuka za sve nas:

– Moja preporuka za neko kulturno dešavanje, uvek, a ne samo u oktobru, jeste lutanje. Mislim da u Beogradu ima mnogo kulturnih sadržaja i da čovek lako može osetiti opterećenje u trenutku kad poželi da stigne na sve. A najbolje stvari nas uvek zapravo pronađu slučajno. Intuicija nam kaže da odemo na neki koncert, slučajno u nekoj pauzi rešimo da uđemo u neku galeriju, za oko nam zapadne neka knjiga, odjednom nam dođe da odemo u Jugoslovensku Kinoteku. U tom trenutku toga nismo svesni, ali kasnije se često ispostavi da su sva ta tela koja smo otkrili u beznađu nekog kišnog dana ona koja će nas nekog sledećeg spasiti kao ljudska bića.

Ako bih ipak morala da preporučim jedan događaj, preporučujem predstavu What the Fuck are We Doing Here? moje koleginice i prijateljice Maje Maletković, koja se bavi meni bitnom temom – migracijama mladih iz Srbije. Predstava se za sada igra u Mikseru. Međutim, ono što je meni najznačajnije u vezi s tom predstavom jeste to što se igra na engleskom i što se događa da na nju zalutaju stranci, koji u tom trenutku ni ne shvataju da će im ta predstava promeniti celokupni događaj Beograda i njegove mladosti.

Knjiga – Iskusni momci Pjera Paola Pazolinija

Predsajamska užurbanost ovdašnjih izdavača donela nam je zlatnu priliku da čuvenog Pazolinija upoznamo i kao pripovedača. Iskusni momci tako se nadoponjuju s možda i nenadanim beogradskim naklonom velikom Pazoliniju – oktobar nam donosi i retrospektivu Pazolinjevih filmskih ostvarenja u Kinoteci. Iskusni momci (s italijanskog prevela Gordana Subotić, objavila kuća Dereta) prvi je susret ovdašnjeg čitateljstva iole mlađih generacija s Pazolinijem kao prozaistom, premda je Pazolini u matičnoj Italiji prvu slavu stekao upravo kao prozaista i pesnik. Iskusni momci su srčano i gorljivo ljubavno pismo društvenoj margini i onima koji tu marginu i naseljavaju i čine barem povremeno tako privlačnom i nadahnjujućom. U Iskusnim momcima Pazolini smireno ukršta tradicije pikarskog romana i neorelističkog doživljaja sveta sa svojim ličnim i neprolaznim fascinacijama. Iskusni momci na književno sočan i slikovit način prikazuju marginu u dobrom delu sveobuhvatnosti njenog pojma, a Pazolini ovde ne beži ni od jednostavnih i očitih istina – margina i bivanje unutar njenih okova i darova u nekim slučajevima stvar je i instinktivnog ali i promišljenog ličnog izbora.

Važno je znati: Ovo izdanje Iskusnih momaka donosi i predgovor iz pera Vinčenca Čeramija, kao i opsežan (trideset i kusur strana dug) dodatak, delo samog Pazolinija, u kome on u dva odeljka pojašnjava metod rada i govorni jezik, primenjene u ovom njegovom delu.

Aleksandar Šurbatović, urednik ovog izdanja i urednik u izdavačkoj kući Dereta, na naš upit odgovorio je ovim rečima:

– Preporučujem dve stvari: Let’s Party in Style Chinawoman, album decenije, a To Be With Others mi je tu omiljena stvar. Od dešavanja preporučujem ARGH!, poetske večeri u beogradskim klubovima, čija šesta sezona počinje u oktobru. Poezija servirana na jedan sasvim drugačiji način, bez rukavica i manira, iskreno i bez foliranja. Sjajna atmosfera, sirova poezija i lepi ljudi u beogradskoj Dalmatinskoj br. 3.

Koncert – Stiv Vin u Kulturnom Centru Grad, 28. oktobra u 21 čas

Iako po tom pitanju utisak zna da prevari, koncertni život Beograda već predugo u teškoj je stagnaciji. Ako se po strani ostave nastupi ovdašnjih i susednih estradnjaka i pomalo deprimirajuća gostovanja isluženih vetarana, slabo tu ima nečeg važnog za isticanje. Poklonici slušalački zahtevnijeg i muzički ambicioznijeg zvuka, pak, svako malo dobiju po koju istinsku poslasticu na dar. Tako nam kraj oktobra donosi priliku za ponovni susret sa (ovde je to ipak najprimereniji od svih raspoloživih epiteta) legendarnim Stivom Vinom. Vin je jedan od najzaslužnijih za jasne koordinate i danas zavodljive amerikane na polju muzike, a već sam po sebi za iskreno divljenje je podatak da je Vin, što sam što u različitim bendovskim i drugim inkarnacijama (poput glasovite grupe The Dream Syndicate ili projekta Steve Wynn and The Miracle 3) objavio preko 30 grupnih i samostalnih studijskih albuma, a godišnje svira preko 150 koncerata. Ovo je prvi Vinov nastup u Beogradu i Srbiji nakon nepotrebno dugih sedam godina pauze. U tom dugom međuvremenu The Dream Syndicate nanovo rade zajedno, te će oni baš upućeni moći uživo da premere potencijalne promene u zvuku i doživljaju muzike Stiva Vina nakon ovih mnogo leta tužne razdvojenosti.

Važno je znati: U okviru mini ex-YU „Solo-electric‟ turneje Vin će posetiti i Novi Sad (29. 10, Studio M) i Zagreb (30.10, Močvara). Ulaznice za nastup u Beogradu mogu se kupiti u Kulturnom centru Grad i Pinball Wizard muzičkoj prodavnici po ceni od 1.000 dinara.

Ivan Lončarević, pod okriljem čije tiho borbene Pop Depresije će Vin nastupiti u Srbiji, iz sfere pop-kulturnog preporučuje sledeće:

– U moru „šoder‟ televizijskih serija koje gledam, lakše mi je da preporučim šta da se ne gleda, ali evo da učinim napor da preporučim nešto na „neviđeno‟ i neka to budu nove, druge sezone The Affair i The Leftovers, iako nisam bio previše srećan ni s prvim sezonama. Od knjiga (muzičkih) preporučio bih Lee, Myself & I: Inside The Very Special World Of Lee Hazlewood autora Vindama Volasa. Od kombinovanih muzičko-književnih dela, svakako se najviše radujem velikom povratku (zamalo) guvernera Teksasa Kinkija Fridmana, koji posle više od tri decenije apstinencije početkom oktobra objavljuje novi album The Loneliest Man I Ever Met, a nedugo zatim i novi nastavak svojih detektivskih avantura u kojima je on uglavnom nešto kao Šerlok Holms u menopauzi. A albumi koje preporučujem za jesenju plejlistu: Grey Tickles, Black Pressure Džona Granta i Songs To Play Roberta Forstera.

beogradski pripovedački klub Beogradski pripovedački klub: Šansa za priču Transeuropa Transeuropa 2015: Jedinstveni evropski festival u Beogradu 11951210_1078197838881254_5172473619429898566_n StandUpFest 2015 – tri dana komedije u Beogradu GARF GARF – 1. Gothic Art Festival ·