Lavirint
KULTURA · knjige

Književnost namenjena omladini i dalje privlači veliku pažnju. Nakon hit romana kao što su „Sumrak“, „Igre gladi“, „Divergentni“ i „Krive su zvezde“, u žiži se našao „Lavirint – Nemoguće bekstvo“, delo američkog pisca Džejmsa Dašnera. Po već dobro oprobanom receptu, nakon uspeha romana u bioskope je stigao i na njemu zasnovan film.

Od istine ne treba bežati – činjenica je da najpopularniji i najvoljeniji savremeni omladinski romani najčešće nisu preterano dobro napisani. Naravno, ima i izuzetaka. Džon Grin je, na primer, vanserijski talentovan i iznenađujuće odrešit pisac čije ideje umeju da uzdrmaju, ali, uglavnom, bestseler status ne podrazumeva i književni kvalitet. Autor Lavirinta, četrdesetogodišnji Džejms Dašner, spada u skupinu onih talentovanijih. Doduše, njegov najpoznatiji roman, Lavirint, teško da se može nazvati klasikom, ali će, sve u svemu, uspeti da zadovolji i nešto zahtevnije čitaoce.

Lavirint se po svojoj postavci lepo uklapa u omladinsku distopiju, podžanr koji je zahvaljujući Igrama gladi (2008) Suzan Kolins i Divergentnim (2011) Veronike Rot postao popkulturni fenomen par excellence. Na prvi pogled, reklo bi se da Dašner pokušava da unovči postojeću profitabilnu formulu – svog mladog junaka baca u neobičan svet pun opasnosti i (ne)pisanih pravila čije je kršenje stalni izvor pretnje – ali upravo ta pobuna protiv autoriteta i kršenje tabua istovremeno predstavlja jedini put koji mladog junaka ili junakinju vodi u spas. U Dašnerovu odbranu, treba podvući da je on svoj Lavirint napisao pre opšte pomame za omladinskim distopijama (na internetu se može pronaći informacija da je roman napisan još 2005-2006. godine), te da je, u odnosu na svoje (za sada) poznatije koleginice, znatno bolji pisac.

Lavirint ima gotovo-pa-odličan početak. Amerikanac ume da drži pažnju svojih čitalaca, a povremeno zna i da iznenadi brutalnošću i beskompromisnošću. Istina, razrešenje misterije Lavirinta nije baš u potpunosti zadovoljavajuće, ali ne treba smetnuti sa uma da ovaj roman predstavlja samo prvi deo trilogije – tako da završnica prvog romana i ne treba da pruži sve odgovore. Nakon romana Lavirint: Nemoguće bekstvo, beograski Urban Reads krajem septembra objavljuje i nastavak – Zgarište: Nemoguć prolaz – dok će se završni deo trilogije u prodaji naći do kraja godine.

Naravno, popularnost Lavirinta kod nas i u svetu je rasplamsala distribucija istoimenog filma koji je nedavno, sa velikim uspehom, počeo da se prikazuje i u srpskim bioskopima. Dok nastavak Igara gladi, Lov na vatru, i Drugačija, kako je u Srbiji i regionu preveden naslov filma rađenog po romanu Divergentni, uspevaju da zasene svoje slabašno napisane književne predloške, trideset i kusur miliona dolara vredna holivudska adaptacija Lavirinta ne isporučuje u potpunost u trejleru obećana uzbuđenja. Tim pre prednost treba dati knjizi. Slično kao i serijal o Hariju Poteru, roman poput ovog poseduje potencijal da otvori književne apetite mladih čitalaca i da im posluži kao prva stepenica u daljem istraživanju bogate književne baštine. A to nije beznačajna zasluga.

Nebojša Krivokuća Nebojša Krivokuća gostuje u Gradskoj knjižnici Knjige mrzitelja romantike Osam romantičnih romana za najveće mrzitelje romantike Grobna tišina „Grobna tišina“ u knjižarama Toni Parsons Prikaz knjige: Toni Parsons „Jedan po jedan“