Tomas Ligoti
KULTURA · knjige

Pre par nedelja sam, povodom objavljivanja trilera „Grobna tišina“, hvalio izdavačku kuću Booka i njenu ediciju Žanr, a već je došlo vreme za novu pohvalu na istu adresu. Naime, Booka je na ovogodišnjem Sajmu promovisala „Nedovršeni posao“, roman koju potpisuje jedan od najznačajnijih savremenih pisaca horor proze – Tomas Ligoti.

Stvaralaštvo američkog pisca Tomasa Ligotija (rođen 1953) uglavnom je potpuno nepoznato domaćoj publici, pa čak i onim čitaocima koji pažljivije prate dešavanja na književnoj horor sceni. Nije Washington Post za badava Ligotija nazvao „najbolje čuvanom tajnom savremenog horora“. Bez obzira što Ligoti piše i objavljuje već više od tri decenije i što poseduje neosporan kvalitet (višestruki je dobitnik prestižne nagrade Brem Stoker), njegovo ime nije ni približno prepoznatljivo kao imena nekih drugih kolega iz branše – Stivena Kinga ili Klajva Barkera. Zato ne čudi što je Ligoti do sada slabo prevođen na srpski – sporadično je objavljena poneka priča (Poslednja Arkelinova gozba u Monolitu 9, na primer), ali smo tek sada, zahvaljujući Booki, u prilici da se na pravi način upoznamo sa stvaralaštvom ovog autora.

Nedovršeni posao (2002) je svakako zanimljiva knjižica. Nevelika obimom (svega 171 stranica), ona nudi, kao podnaslov otkriva, tri priče o korporativnom hororu. Prvi segment knjige, naslovni Nedovršeni posao, ujedno je i najduži.  U pitanju je delo koje po svom obimu može da se uvrsti u kategoriju kratkih romana. Početak Nedovršenog posla ne sadrži natprirodne, pa čak ni horor elemente. Ligoti nam prikazuje svakodnevnicu jedne američke firme kroz sudbinu Frenka Dominija, čoveka koji iz dubine duše prezire svoj posao i ljude sa kojima radi. Nakon spletke u koju je uvučen protiv svoje volje, Frenk je prisiljen da uruči otkaz i napusti firmu za koju je radio godinama. Besan i ponižen, naš junak i pripovedač počinje da planira krvavu osvetu i odlazi u prodavnicu oružja, ali… Tada se dešava nešto što radnju i ton romana pomere u potpuno drugom smeru. Ligoti raspaljuje svoju maštu i piše stranice koje su natopljene fantastikom i hororom. Ligotijev pogled na stvarnost je suštinski nihilistički, ali ga to ne sprečava da roman zabiberi sa obilnim dozama goteske i crnog humora. Nakon „glavnog jela“ slede Lavkraftovim delom inspirisana priča Imam naročiti plan za ovaj svet i, kao desert, minijatura Mreža košmara. Sve u svemu – sasvim dovoljno za procenu Ligotijevih dometa i svetnazora.

Ligotijeva popularnost je u poslednje vreme u usponu (tome su, paradoksalno, doprinele i optužbe na račun Nika Picolata da je u scenariju za Pravog detektiva plagirao starijeg kolegu), pa bi svakako bilo lepo da se u nekom skorijem periodu pojave srpski prevodi još nekih dela ovog pisca – odlični kandidati za prevod su zbirke priča Teatro Grottesco i Fabrika košmara koje se ubrajaju među njegove najcenjenije radove.

Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković Prikaz knjige – Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković: „Kainov ožiljak“ Poznati književni parovi 10 čuvenih književnih parova Iznevereni čitaoci Iznevereni čitaoci: Nastavci romana epske fantastike koji nisu objavljeni u Srbiji Vikend lektira Vikend lektira: Džeremi Klarkson, Pjer Lemetr, Tomas Ligoti, Mebijus