Crni majmun
KULTURA · knjige

Prilepin po šesti put među Srbima! Izdavačka kuća Draslar partner objavila je još jedan prevod Prilepina na srpski. Na red je došao „Crni majmun“, delo koje se 2011. godine okitilo titulom najboljeg ruskog fantastičnog romana.

Prilepin očigledno ne izlazi iz mode. Jedan od najprevođenijih i najčitanijih savremenih ruskih pisaca je proteklih nekoliko godina veoma prisutan u Srbiji. On je već nekoliko puta boravio u našoj zemlji, davao intervjue i učestvovao na veoma posećenim književnim večerima. Na nedavno završenom FEST-u je, valja istaći, prikazan sjajan ruski film Osloboditi se zasnovan na Prilepinovoj noveli Osmica. Draslar partner nastavlja sa publikovanjem dela ovog intrigantnog autora, tako da je nakon Greha, Sanjke, Patologija, Cipela punih votke i Osmice, u knjižare stigao Crni majmun.

Crni majmun je svojevrsni eksperiment, imajući u vidu da Prilepin ovoga puta koketira sa postulatima žanrovskog romana – ili tako bar izgleda na prvi pogled. Glavni junak Crnog majmuna je mladi novinar koji počinje da istražuje zverska ubistva u ruskom gradiću Velemiru, ubistva koja su, po svemu sudeći, počinili maloletnici. Kopajući sve dublje, novinar pronalazi slične slučajeve u prošlosti. Surova deca, ubice bez milosti i griže savesti, postaju njegova opsesija… Bez obzira na neosporan potencijal za jedan dobar žanrovski uradak, Prilepin, ipak, većim delom ostaje dosledan svom prepoznatljivom tonu i stilu. Akcenat je stavljen na komplikovanu porodičnu situaciju glavnog junaka, te njegov odnos sa ljubavnicom Aljom i prostitutkom Oksanom. Dijalozi su, po običaju, izvanredni, puni života, crnohumorni i britki. Svet koji Prilepin opisuje je prljav i pun brutalnosti, ali to crnilo povremeno razbijaju tanani, gotovo lirski pasaži kojima je pisac, znamo to iz njegovih prethodnih dela, sklon.

Crnom majmunu nedostaje konzistentnosti, fokus se u poslednjoj trećini gubi i kraj nije onoliko zadovoljavajući koliko bi mogao da bude, ali pojedini delovi ovog romana su zaista izuzetni. Pored glavnog toka priče u kojima pratimo novinara (ovi delovi su, po Prilepinovom običaju, ispripovedani u prvom licu), Crni majmun sadrži i nekoliko segmenata u kojima je motiv nasilne dece sagledan iz druge perspektive. Ovi delovi su najbolji. Posebno je upečatljiv segment u kojem Prilepin opisuje napad krvoločnih dečjih hordi na jedan (srednjovekovni?) grad. Ova priča u priči je izuzetno uzbudljiva i tih 35 stranica su nešto najbolje što je Prilepin do sada napisao. Takođe, veoma je upečatljiv i segment o deci vojnicima (23 stranice) u kome Prilepin prikazuje sav užas ratovanja u Africi – i uz to udara packe Anđelini Džoli (njegova „bela žena Anđelina“ koja dolazi u Afriku kako bi usvojila jedno crno dete za svoju „dečju kolekciju“, inspirisana je, sumnje nema, čuvenom holivudskom glumicom i humanitarkom). Bez obzira na nagradu koji je osvojio u Rusiji, Crni majmun nije čista fantastika, već se, po priznanju samog autora, najbolje može opisati sintagmom „fantastični realizam“. „Sve što se dešava u ovom romanu“, rakao je Prilepin prilikom svoje poslednje posete Beogradu, „dešava se u prostoru ljudske duše.“

1000 Tattoos Taschen objavio knjigu o istoriji tetoviranja „1000 Tattoos“ Nicole Krauss Roman „Velika kuća“ američke autorke Nikol Kraus u prodaji Vulkan Vulkanov dan rastućih popusta Keith Čuveni Keith Richards piše knjigu za decu