Utopia
KULTURA · film/TV

Prva sezona „Utopije“ je početkom 2013. godine napravila bum. Odvano se na malim ekranima nije pojavila jedna tako hrabra i uzbudljiva serija, a kontroverza koju je izazvala je samo dodatno učvrstila njen kultni status. Jedno pitanje je tada počelo da kopka verne poklonike: hoće li biti druge sezone? Nažalost, bilo je.

Britanci su prava gospoština kada su u pitanju osmišljavanje i proizvodnja televizijskog igranog program. Oni nemaju onoliko novca kao Amerikanci, ali se zato ne plaše eksperimenata i uglavnom izbegavaju najvulgarnije oblike komercijalizacije (britanske serije po sezoni najčešće imaju svega 6 do 8 epizoda, pa su rasplinjavanja i prazan hod svedeni na minimum). U okviru aktuelne ponude, paranoidno-trilerična Utopija se izdvojila kao nešto posebno, te je prva sezona sastavljena od 6 epizoda na prečac osvojila milione gledalca širom sveta. Scenarista Dennis Kelly je, činilo se, dobro znao šta radi kada je smišljao svoj šašavi, smrtonosni svet nastanjen najneobičnijim likovima koje možete da zamislite. Toliko crnog humora i paranoje na jednom mestu odavno nije viđeno.

Ekipa (do tada) slabo poznatih glumaca je zablistala punim sjajem, a za posebna mesta u srcima gledalaca su se izborili Fiona O’Shaughnessy (enigmatična, neuništiva Jessica Hyde) i Neil Maskel (nekonevencionalni, pa samim tim još strašniji ubica Piètre). Uspešno balansirajući između drame i komedije, Kelly je uspeo da udahne svežinu naizgled istrošenoj postavci o teorijama zavere. Ako se svemu tome doda zaista nezaboravna muzička podloga Juana Cristobala Tapije de Veera – uspeh je bio potpun.

Prva sezona Utopije je u Britaniji izazavala dosta kontroverze. Emiter Channel 4 je dobio brojne pritužbe zabrinutih građana koji su se žalili na nasilje, psovke i uznemirujuće scene u kojima su deca izložena nasilju. Da se ne lažemo… Utopija definitivno jeste veoma uznemirujuća serija, ali to je od samog početka i bila namera autora. Zagrebati ispod površine, naterati na razmišljanje – tome se težilo. Kelly i njegova ekipa nisu želeli da ušuškaju svoje gledaoce, već da ih protresu u njihovim udobnim foteljama. U tom naumu su i uspeli. A onda je tokom jula/avgusta 2014. prikazana druga sezona.

Nakon izvanredne, flešbek epizode u kojoj je glumila Rose Leslie, poznata kao ratoborna Ygritte iz Igre prestola, došlo je do gotovo potpunog preokreta – ali ne preokreta od one sorte koji prija ljubiteljima trilera. Serija je počela da gubi na svojoj snazi i da se pretvara u, kako bi Ameri rekli, hot mess. Likovi koje smo zavoleli ili zamrzeli u prvoj sezoni počeli su da se ponašaju kao potpuni kreteni, a narativ se rasparao poput starog džempera. Šta se dogodilo? Dennis Kelly je zadržao potpunu kreativnu slobodu i napisao svih 6 novih epizoda. Kako je moguće da je baš tolko zastranio? Šteta. Utopija je zaista imala veliki potencijal i izgledalo je da ništa ne može zaustaviti njen pobednički pohod, ali, eto, druga sezona je potrošila sav kredit. Priča se da bi Channel 4 mogao da naruči još epizoda koje bi, eventualno, mogle da poprave utisak. Ipak, imajući u vidu lošu gledanost druge sezone, pitanje je da li će se to dogoditi. Ako ništa drugo, HBO je otkupio prava za američku preradu na kojoj treba da sarađuju režiser David Fincher (Sedam, Borilački klub, Muškarci koji mrze žene) i spisateljica/scenaristkinja Gillian Flynn (Iščezla). Male su šanse, ali možda njih dvoje uspeju u onome što Kellyju nije pošlo za rukom i održe plamen.

"Povratak u Oz" Recenzija filma: „Povratak u Oz“ Koja i Bjela Top 5: Filmski i TV parovi – a lepše je u dvoje Dirty Harry Filmovi iz ’70-ih sa najviše stila Lavirint - Nemoguće bekstvo Filmska recenzija: „Lavirint – Nemoguće bekstvo“