Potcenjeni albumi
KULTURA · muzika

U prstenovima večnosti kada su nepravde u pitanju, postoji posebno mesto za beskrajne elitističke solilokvije o potcenjenoj umetnosti, knjigama, filmovima, pločama. Svako ima sopstvenu istoriju „onih za koje nikad niko nije čuo, a trebalo je“, međutim, možda je najbolje za sve da tako i ostane. Ovo je samo jedan mali, skroman i ništavan deo velike slike….

LOVE AND ROCKETS Earth, Sun, Moon (1987)

Prethodna dva albuma su od L&R napravili minorne alternativne zvezde u Americi, dok je Earth, Sun, Moon trebalo da ih približi još širem auditorijumu. Na žalost, ovaj melanž hipnotičkih akustičarsko-ambijentalnih pop simfonija je aterirao na golu ledinu konfuznog kraja osamdesetih (Medčester, hip-hop, trip-hop…) ostavljajući grupu u nedoumici šta dalje. Vanredno prijatan i katarzičan album, Earth, Sun, Moon je imao jedinu lošu procenu što nije izazao 1967. umesto 1987. Ipak, kao za inat, američka koledž publika prihvata ovaj album kao jedan od najznačajnijih osamdesetih, dok L&R svoj jedini zvezdani trenutak doživljavaju par godina kasnije (1989) hitom So Alive. Bitls fanovi bi verovatno otkrili čitav novi univerzum znajući za ovaj album…..

PIXIES Trompe Le Monde (1991)

Dominacija albuma Bossanova i otvorena vrata globalne slave dočekali su Pixies na granici raspada. Autokrata i vođa, Blek Frensis je bio u konstantnom sukobu sa basistkinjom Kim Dil koja je želela veću muzičku slobodu. Zauzvrat, Frensis će grubo prigrabiti kreativne kredite potonjeg albuma Trompe Le Monde za sebe te posle uspešne turneje rasformirati, možda najperspektivniji američki r’n’r bend još od R.E.M. Sa druge strane, Trompe Le Monde je bio vrhunac bučnog popa u kemp sprezi sa hevi metalom, koji je nudi možda najbolje Pixies pesme. Od katarzičnih Alex Eiffel i Planet of Sound do briljantne Motorway to Rosewell koja je utabala stazu kojom će hoditi TV serija Dosije X. Album je bio bespravno ignorisan iako je Frensis tvrdio da mu je podario svoje najbolje pesme. Šlag će, međutim pokupiti Nirvana, svojim Nevermind samo nekoliko meseci kasnije čineći jednu od najvećih rokenrol nepravdi.

THE DIVINE COMEDY A Short Album About Love (1997)

Postmoderni Noel Kauard, Nil Henon je posle konceptulanog Liberation i tematskog Casanova, spontano snimio svoj najčistiji i najiskreniji album na probama za koncert u Šepards Bušu. A Short Album About Love je skup od tek sedam pesama od kojih tri, a možda i više se mogu smatrati najboljim ljubavnim pesama ikada napisanim. Henonov bariton nikada nije bio toliko ubedljiv dok je pratnja simfonijskog orkestra davala specifičnu brokatnu dekadenciju. U ovoj začudnoj atmosferi nastali su dragulji poput Everybody Knows That I Love You ili Someone koji ponosno stoje uz najbolje radove Frenka Sinatre ili Tonija Beneta. Henon je posle ovog albuma trebalo da postane najveći šansonjer s kraja XX veka, međutim, i dalje ga  prihvata samo britpop publika sa malo više sluha i inteligencije. Kasnije će snimiti Fin de Siecle kojim će raskrstiti sa imidžom dendija i bonvivana i okrenuti se neurotičnom popu a-la Radiohead albumom Regeneration, ali visove “Kratkog albuma” nikada neće doseći.

ECHO&BUNNYMEN What Are You Going to Do With Your Life (1999)

Povratak Iana Mekjuloha i Vila Sardženta 1997, albumom Evergreen je uverio svet da jedan od najboljih bendova osamdesetih ima snage da se bezgrešno pojavi i u devedesetim. Hit Nothing Last Forever je međutim bio tek usamljeni pokušaj muzičke supreiornosti tako da je javnost prihvatila Banimene kao veterane u akciji. Ipak, sledeći album WAYGTDWYL predstavlja koncenzus kritike i fanova da se radi o najboljem albumu grupe. Smirene, zrelo uobličene melodije, Bakararakovski valeri, melanholični obrti na devet apsolutno savršenih pesama o krizi srednjih godina biva bezobrazno i bezobzirno ignorisano. Iako se radi o vanvremenskom klasiku, ovaj album je ostao da leluja baš u vremenskom procepu tražeći ponovno otkrivanje kao nekad i Grace Džefa Baklija. Prosto zadivljuje magija kojom Banimeni opisuju vrtloge ljubavi, dok pomisao da je tek desetak hiljada para ušiju došlo do ove spoznaje vređa i rezignira. Neke regionske zvezde ovaj tiraž prodaju za doručak.

EVA BRAUN Everest 2002.

Goran Vasović je pretenciozno poželeo da desetogodišnjicu karijere svog politički uglavnom ambivalentnog benda, koji je prošao razne dubiozne stranputice podcenjenosti i precenjenosti, obeleži magnum-opusom. Everest to nesumnjivo jeste u mikrokosmosu samozadovoljštine pop nedođije u kojoj sve gitare govore “plink-plink” a pevači pevaju o komplikovanim emotivnim mapama. Everest je možda najveći, najelegantniji i najkompleksniji srpski eskapistički album, raskošno produciran i briljantno napisan i aranžiran. Pravi pop uživalac će pored satisfakcije samim pesmama pronalaziti razne posvete i reference spomenicima pop kulture nastalim u meandrima svesti u tom trenutku jedinih autora – Vasovića i Dolinke. Muzički, ovaj album takođe je tour-de-force kroz pedeset godina rokenrola. Od mersey-beata i garažnog popa šezdesetih, preko soft-roka sedamdesetih do novog talasa i dekosntrukcije osamdesetih i devedesetih, Eva Braun pripoveda na prvi pogled jednostavnu priču o pop idealu – povratku kući ili večitoj aspiraciji. Ipak, ovo je album polivalentog značenja podignut na snobovski nivo uživalaca pop zvuka i samo i jedino takav ima pravu vredost. Muzika pravljena kao pasija za ljude kojima je muzika pasija je ponekad mač sa dve oštrice, a vreme je pokazalo da je Everest poslednji  album  pop muzike koju smo voleli i priznavali kao svoju.

Boa Kultni zagrebački art rock bend Boa u Mikser Houseu 30. maja Bill Drummond Bill Drummond ponovo u Beogradu Pogledajte novi spot Róisín Murphy "Exploitation" Pogledajte novi spot Róisín Murphy „Exploitation“ VVhile VVhile: Promocija albuma „More“ u Jevrejskoj opštini ·