Prince
KULTURA · muzika

Stoji da je jasno i glasno pevao o znacima ere u kojoj je bitisao, a stoji i da je već dugo nestao sa radara čak i pomnijih konzumenata popularne kulture, ali, sigurno stoji da je Prince, koji je preminuo juče, prosto bio vanremenska pojava, unikat kao takav, sa ogromnim pokrićem za takav status.

Premali bi bio i ovaj brzo sročeni tekst za novođenje najosnovnijih faktografskih stavki i ključnih odrednica u priči o njegovom goooooooolemom doprinosu muzici tokom ovih nekoliko decenija, otud ćemo se ovde zadržati na pukom pomenu onoga što je ovog vrsnog autora, tu figuru koja je i podvesno i bez upadljivijeg upinjanja nadilazila muzičke epohe u kojima je stvarala činilo krajnje autentičnom. Stoga je i teško sumirati zašto smo ga voleli, zbog čega smo mu se divili, čak i kada nam je pred naletom novih, (a kako bi se ubrzo ispostavilo) neizostavno ekspresno poroznih senzacija nestajao iz vidokruga i ušnih školjki.

Možda bi ključna odrednica njegovog delovanja, naravno, ako na samom startu kao aksiom ostavimo ocenu o njegovoj muzičkoj genijalnosti i krajnje autentičnom daru, ponajpre bila bi neukrotiva i istinski neodoljiva neumerenost. Naravno, to se kasnije izrodilo u diskografsku proliferičnost štulićevskog tipa, ali ko još da zameri kada se i u toj silini nota i kreacija izrodilo toliko toga jedinstvenog i znatno docnije, ispostaviće se, i neprevaziđenog. Neumerenost se ogledala i na pojavnom nivou, a, ukupno uzev, činilo se da je univerzum popularne kulture premali i preuzak za razmere Prinčeve megalomanije sa debelim opravdanjem.

Osim toga, Prince je među prvima u tom gornjem domu muzičkih autora i majstora iz najviše lige pokazao DIY (do-it-yourself) samosvest, što je kulminiralo njegovim otvorenim ratom sa diskografijom u celini u kasnijoj fazi. Sve to je, gle čuda, nosilo svoju cenu, te je Prince poslednjih godina, uprkos činjenici da su i njegovi noviji albumi krili dosta toga muzički valjanog, uzbudljivog i nesvakidašnjeg, gurnut  put medijske opskurnosti. Nisu tu pomogali ni zdravome umu često teško pojmljivi medijski istupi i potezi (poput onog kada je sudskim tužbama pretio svima koji ga javno nazovu postojećim umetničkim imenom, koji je tada odbacio zbog Love Symbol ekstravagance, da bi se potom, bez previše pojašnjavanja, vratio odrednici Prince), ali i to, kao i sklonost ka kičastim modnim izborima i gigantskim projektima nastalim isključivo pod uticajem taštine, dodatno opcrtavaju tu sliku o neumerenosti pred kojom su i najciničniji i najzadrtiji morali da polože koplje.

Divili su mu se i od njega pozajimali mnogi (kod nas su tu najrevnosniji bili grupa Merlin i kompozitori folk (hard) roka lukasovske fele, gde su svako malo javljali treperavi odblesci Prinčeve Grimizne kiše). A kako i na padati u ushićenje kada je Prince na samo njemu svojstven način u zadivljujući melanž spajao ponabolje od soula, funka, gitarskih preterivanja, a sve to uz neizostavni ukras u vidu R’N’R pa i punkerski drčnosti, koja nema ni primisao namere da poklekne pred nametima, gle čuda, uskogrudog i aršinima opsednutog sveta koji nastoji da osvoji i o kome tako ushićeno stvara. Stoga, šta drugo za sam kraj ovog kratkog oproštaja, no podsećanje na staru i rabljenu pesmu koju je Prince darovao Sinead O’Connor, svojoj sestri po nepokorenosti, a čiji naziv u samo četiri reči sumira ono što mora biti među prvim mislima kada se pomeni juče upokojeni a voljeni nam Prince:

KC Grad KC Grad slavi 7. rođendan – vodimo vas na koncert koji se održava sutra! Rihanna Rihanna „Needed Me“ – pogledajte mračni video spot popularne pevačice Jack Oblivian Jack Oblivian & The Sheiks + Amy LaVere & Will Sexton cover3 Supernatural festival slavi 10. rođendan!