15A_0170
U VAZDUHU · kolumna

Ponekad zaboravim koliko imam godina i šta sam sve ostavio iza sebe. Jednostavno, ne brojim, ne skupljam, ne merim i ne poredim ništa sa onim što imam danas. Dobro, ajde, možda malo, ali uglavnom imam utisak da uopšte nemam ovoliko godina i iskustva koliko zaista imam. Kao da je u mojoj glavi instalirana neka čudna Alchajmer aplikacija koja briše sve pred sobom i ostavlja prostora da se desi nešto novo, bez obzira na ovo prethodno.

Piše: Jordan Cvetanović

Iako sam jedva čekao da ostarim, s obzirom da sam se uvek ponašao kao starmali, danas mislim da izgledam mlađe od ljudi koji imaju duplo manje godina od mene. Nije da laskam sebi, naprotiv, ogledalo ne mogu očima da vidim otkad znam za sebe, već je zaista tako, časna reč. Osvrnite se oko sebe malo i lako ćete uočiti da se nešto ozbiljno desilo sa mlađim generacijama. Ne mislim da su nešto gori ili lošiji od bilo koje druge, zapravo sve je to manje više isto, ali izgled je drugačiji. Danas je teško razaznati koliko ko ima godina, jer se nekada desi da pomislite da je neko vaše godište, a onda se šokirate kada saznate da je tek na početku fakulteta. I to prvog.

Pored mene sedi devojka i lista svoje selfije na telefonu. Trudi se da pronađe najbolju među dvadesetak fotografija u istoj pozi. Fotografija je načinjena u sasvim novim kolima, dok ona pući svoje veštačke usne i plastičnim noktima stiska pozamašni menjač među nogama. Ne znam da li da joj kažem da sve baci u kantu za smeće, jer ni na jednom ne izgleda onako kao u prirodi, ali poznato mi je da je upravo to i cilj – isprezentovati sebe u što boljem izdanju. Teško mi je da zaključim koliko ona ima godina, ali po načinu odevanja i brendovima koje nosi, rekao bih da jedva ide u srednju školu ili završava vanredno školovanje, s obzirom da je jako rano uplovila u svet biznisa. Njeno lice je već sada izoperisano, od usta, preko jagodica, kapaka i nosa. Naravno da ima nacrtane obrve kao operska pevačica ili drag queen nastup, to je danas nekako nezaobilazno. Zanimljivo je da osoba ovih godina, koliko god da ih ima, već sada brine o tome da prikrije pravo stanje svog izvoda iz matične knjige rođenih. S obzirom da ne može baš da izgleda kao bebica, odlučila se ipak da svoju personu prekrije tom maskom influenserke koje sve liče jedna na drugu. Doduše, ne vidim da li je izbelela zube i već stavila par implanata, s obzirom da je kao mala verovatno tamanila slatko. Pa ipak bolje implant nego plomba.

Zanimljiva je ta radikalna potreba da svi žele da izgledaju isto. Nije to samo pitanje odevanja ili muzičkog ukusa, već želja da se u svakom trenutku prikrije neka nesavršenost, kao da su godine nešto najstrašnije što može da nam se dogodi u životu. Upravo ta opšta konfuzija u kojoj mislite da razgovarate s odraslom osobom, a zapravo je u pitanju mozak tinejdžera, bez obzira na rodni identitet mozga, do te mere iskrivljuje sliku realnosti da mi nije jasno šta ćemo da radimo kada zaista budemo u godinama kada se traži neko lepo grobno mesto, a ne to mesto za izlazak. Sudeći po tendencijama, biće zabranjeno obeležavati nadgrobne spomenike godinama smrti, jer će postati nepristojno znati kada je neko odapeo.

U tom smislu, baveći se sopstvenim prikrivanjem godine proizvodnje, zaboravljamo da stvaramo iskustva koje oblikuju naše lice i izgled i zapravo govore o svemu onome što smo prošli. Nije to samo pitanje lepote i prijatnog izgleda, već i spremnosti da prihvatimo da postoji tok života, a ne samo sećanja na njega. Razumem, za većinu ljudi bore predstavljaju samo ružni podsetnik koliko je još vremena ostalo, ali s obzirom da niko od nas ne zna s preciznošću kada će otići na onaj svet, zar je onda i važno da li ćemo baš u tom trenutku biti u cvetu mladosti ili zategnuti od starosti.

Nikada mi ničije godine nisu bile važne. Uvek sam razmatrao da li mi nečija energija prija ili ne. Kontrolisanje brojeva iz lične karte radije bih ostavio organima mira i reda, a ljudima bih više preporučio da se brinu kako žive, a ne kako izgledaju, jer možete da se krijete do mile volje iza lica koje ste izmaštali, sve do momenta dok ne progovorite. Tada nažalost svaka maska pada dole.

jake-givens-576-unsplash Ivan Tokin: 1772 __0_0550 Prozor u dvorište: Za kim zvona zvone 100024520034 Prozor u dvorište: U sreći leži dosada person-731423_1280 Žena na ivici nervnog sloma: Branka · · · ·