Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Do nedavno sam radio slušao slučajno, sticajem okolnosti, u taksiju, kod frizera ili u teretani. Čudno je to, kako postoje celi univerzumi, koji prolaze mimo nas, neopaženo, kao da ne postoje. A dovoljno je da okrenete jedno dugme ili da pustite lajv striming i da uđete u poseban svet glasova koji vam pomažu da lakše podnesete tišinu. Zvuči otrcano, da ne kažem vintidž ili ako hoćete hipsterski, ali radio je toliko kul medij. Zanemaren, prevaziđen i odbačen od vremena koje je pomislilo da je brzina jedino što ima smisla.

Skoro sam dobio radio prijemnik na poklon i postavio sam ga, gde drugo, do u kuhinju. Dok seckate šargarepu a la žilijen ili čekate da toster izbaci kriške hleba, menjate stanice, tražite odgovarajuću atmosferu za vaše raspoloženje. Ponekad je to ona žena depresivnog glasa koja čita nerazumljive eseje na Radio Beogradu dva, e nekad je čovek naiđe na neki zaboravljeni muzički hit. Tipa Čaka Kan ili saundtrek iz Flešdensa. Sviđa mi se da đuskam dok se nešto krčka ili dok perem sudove. Za trenutak pomislim da je to neka vrsta indukovane sreće. Osetim se živim. A to je tako retko, uhvatiti momente kada mislite da život stvarno ima smisla i da su one nebuloze iz reklama „život čine male stvari“ ipak tačne. Još je lepše ako se probudite odmorni izjutra i dok cedite poslednju pomorandžu iz činije, a ono krene neka pesma koja vas podseti na detinjstvo. Bingo!

Sećam se dok sam bio u Sarajevu, kada sam bio jako mali da me je čuvala jedna žena. Slušala je radio i pevušila. I nekako uvek je pevao Zdravko Čolić, ili Ti si mi u krvi ili Stanica podlugovi, dok ja ležim na podu i igram se. I danas, kad god čujem te reči, taj melanholični vokal našeg šansonjera, stvori mi se neka knedla u grlu, prizovem tugu da me obuzme. Ne znam da li je to neki patetični žal za protokom vremena ili je neko drugo sranje, sve u svemu, volim da mi takvi flešbekovi dođu preko radio talasa. I stvarno, radio je kao neka muzička kutija iz koje nadolaze sećanja, zapravo Pandorina kutija za koju niste sigurni kad će šta da probudi u vama. Ponekad mi se čini kao da sam ponovo u vremenu osnovne škole, kada vas mama tera da popijete ugrejano mleko, pa se gadite od kajmaka koji se napravio na površini, ili kada imate tremu od ispita na koji treba da izađete, a niste ništa učili. Radio je uvek tu da nas podseti na te detalje iz života, koji nas se nakupe u hard disku, koji ostanu zauvek da žive u nama.

Meni ne smeta što se sve srozalo, pa sada nekako svako može da uđe u studio, stavi slušalice i ide u program. Ne smetaju mi čak ni oni porno glasovi koji vam i trenutnu temperaturu u gradu saopštavaju kao da dodiruju bradavice i oblizuju usne. Taj hot lajn pristup vođenju programa je dosta popularan na privatnim radio stanicama, ali i to je deo radio šarma. Ne možemo valjda od svih da očekujemo visoke bi bi si standarde ili pretencioznost radio Beograda. Nekad i ta ozbiljnost nije za svako doba dana, pa gomila tih najavljivača numera koje slede, zapravo zvuče sasvim prikladno i u redu. Toliko bude super kada čujete nekog domaćeg voditelja koji se iz petnih žila trudi da ime pesme i izvođača izgovori na tečnom engleskom, onim naglaskom, da zvuči kao da je Amerikanac u studiju.

A onda u nekom trenutku nastupi i Dan žalosti, pa nastane pauza u vidu klasične muzike. I to je prelepo. Taman da se odmorite od svih stupidnih radio reklama u igranoj formi i trabunjanja raznih voditelja koji pokušavaju da šupljom pričom popune sadržaj. Prestanu da se pričaju jeftini vicevi i da se prepričavaju naslovi iz novina. A onda, dok sve to traje, shvatite kako su se vremena zaista promenila i kako se nikada više neće vratiti doba kada je Duško Radović ustajao pre svih nas i trudio se da pogodi u kakvom smo raspoloženju. Međutim, na svu sreću, kao i u svemu u životu, postoje izbori i mogućnosti da tako lako promenite stanicu i pronađete frekvenciju koja vam odgovara. U tome je lepota te sprave – radija.

Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Svinjski papci i suvi vrat Hobi Srećna domaćica: Hobi Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Mirisi iz prošlosti Divin horoskop Žena na ivici nervnog sloma: Divin horoskop