Radio S
U VAZDUHU · urban flash

Za početak, zamislite dug put u javnom prevozu, a sve to u vozilu u kome slabo šta funkcioniše kako treba, osim radija i zvučnika ili, pak, dugu sesiju fizijatrijskih terapija u ordinaciji sa jednako prodornim zvučnom opremom. Eto, na primer tu, na te dve kote prestaje priča o ličnim i dobrovoljnim izborima, a počinje ova (ličnom vizurom omeđena, naravno) priča o fenomenu Radija S.

Uz svo dužno poštovanje prema glavnom toku, uz iskreno razumevanje težnje ka opštem, srednjačkom ukusu (bez negativne konotacije ovog pojma!) kao možda i najneophodnijem potpornom stubu popularne kulture, ono što Radio S, ta neiscrpna količina hinjene uprizorenosti, te silne bezličnosti, nudi teško se može podneti bez pomnije autogene ili drugačije pripreme.

Sa Radija S je tokom jednog od umivanja fasade varikinom uklonjeno ne samo sve što u sebi nose tragove folka i drastičnijih muzičkih pravaca u nas, nego i svaka vrsta polemičnosti, svaka kontroverza i u najbleđim tragovima, svaki nagoveštaj odstupanja od norme, pa bilo ono u dalekoj najavi… a ostala je samo umilna i krajnje iritantna uranilovka za najnezahtevnije. Naravno, to je sasvim legitiman potez uredništva, ali posegnemo li za konkretizacijom, a ulog dignemo uvodeći u igru za takve sadržaje i izazove nesklone uši (i umovi), stižemo do dosta toga teško svarljivog.

Pođimo od usiljenog (i, naravno) ničim izazvanog optimizma, oličenog kako u ekstatičnim voditeljima,  ukrasima u vidu „dobrih vesti“ (recimo, crtica o čistaču ulica koji je smislio način da unapred svoju metlu!) i obilja pero-lakih nota (u rasponu od brojnih razneženih replikanata Vlade Georgijeva, neo-bosanskog romantizma sa pečatom splavarskog Beograda, yu pop-rok hitova, robusnih kvazi-feminističkih hitića Goce Tržan i srodnih, pa da podsećanja na rane hitove Eurhytmics, Culture Cluba, Bonnie Tyler…). Tako se lako može desiti da vas tokom dana sa frekvencija Radija S istrajno uhode kragujevački Osvajači, čijoj voljenoj ne znamo ko sada diše u dlan, Čolić i njegov novi pokušaj dadadizma u slučaju Esme i pijesme, stihovi ‘a kad je tuga, onda mora da se cuga’, pa i Tutti Frutti (Balkan Band)…

Tome treda pridodati i sitne smicalice Malog Marka, još jednog starmalog deteta koje telefonom zlostavlja ionako namučene zanatlije, voditeljke maznih glasova u stalnoj potrazi za doskočicama u jezičkoj vezi sa naslovom pesme koju treba da najave, akcije koje pozivaju slušateljstvo da doručkuju sa zvezdama i potom prenesu utiske, beslovesne igrice poput Neradnog petka i Mog anđela, kojima izmišljene potrebe (poput javne obznane naklonosti) bivaju poturane kao sitan plezir… I na kraju – Vojevanje, dokaz da je ovo ipak svet novih prilika, svet kome nikada nije dosta muke na bis, pa čak i kada pričamo o napadima falš-duhovitosti nanovo recikliranog Voje Nedeljkovića.

Saberemo li sve to, a ne zaboravimo da je ovo lični osvrt, u priči o ponudi i svetonazoru koji promoviše Radio S stižemo do tamo sveprisutnog džingla, zgodnog da u vidu parafraze posluži kao naslov ovog teksta

SOS Mayday Reklama od koje će vam biti toplo oko srca Big Bang 13.7 milijardi godina objašnjeno u 18 minuta South Park 10 stvari koje niste znali o South Parku Kids Oscars Deca glume scene iz filmova nominovanih za Oskara