Braća po babine linije
U VAZDUHU · pop trash

A obećao je! Svi oni koji su svojevremeno poverovali Radošu Bajiću da je serija „Selo gori, a baba se češlja” okončana nakon 89 epizoda, obmanuti su. „Baba” se vratila – tu je sada film, a na jesen nas očekuju i nove epizode. Eto nama dobrog povoda da se osvrnemo na četiri decenije dugu karijeru Radoša Bajića.

Bajić je svoju glumačku karijeru započeo u Sarajevskom atentatu, istorijskom spektaklu Veljka Bulajića, a nakon toga su usledile važne uloge u filmovima Vrhovi Zelengore (Zdravko Velimirović, 1976), Beštije (1977, Živko Nikolić), Partizanska eskadrila (Hajrudin Krvavac, 1979)… U prvom delu karijere Bajić se specijalizovao za role hrabrih partizana i sarađivao je sa nekim od najistaknutijih reditelja tog vremena. Bajić je u to vrme bio, da parafraziram Jamesa Cagneya, na vrhu sveta (ili tu negde). Producent Oliver Unger mu je krajem sedamdesetih, tako kaže urbana legenda, ponudio ulogu u filmu Waltera Hilla Ratnici podzemlja, ali je naš glumac odlučio da ipak ne ide u Holivud. U Srbiji je, ipak, bio svoj na svome.

Tokom prve polovine osamdesetih, Bajićeva filmska karijera je počela da stagnira. Glumio je i dalje često, ali uglavnom manje uloge u manje primećenim projektima. Sve se to promenilo 1986. godine, naslovnom ulogom u filmu Sekula i njegove žene Dragoslava Lazića. Ova narodska komedija seoske tematike odlično je prošla u bioskopima i VHS-u, što je osnažilo Bajićeve pozicije i omogućilo mu da proširi dijapazon delovanja. Napisao je scenario za film Živojina Pavlovića Na putu za Katangu (1987) u kome je glumio pored Svetozara Cvetkovića i Mirjane Karanović (sa legendarnim Pavlovićem će kasnije sarađivati i na Dezerteru i Državi mrtvih), ali nije zaboravio ni komercijalne projekte. Saga o Sekuli je dobila još dva nastavka, oba takođe u režiji Dragoslava Lazića, s tim da je Bajić sarađivao na scenariju za drugi film (Sekula se opet ženi, 1991), a treći samostalno napisao (Treća sreća, 1995).

I tako smo smo polako stigli do 2007. godine i famozne Babe… U nameri da ponovi uspeh Sekule, Bajić je, uz modifikacije, ponovio dobitnu formulu. Raspojasanost prisutna u serijalu o Sekuli je malo stišana i prilagođena činjenici da se Baba emituje u udarnom terminu na državnoj televiziji, dodat je i moralizatorski sloj, ali se u suštini radilo o prepakivanju Sekule. Znači, servirana nam je još jedna  komedija na seoske teme u kojoj sve vrvi od karikatura i kalambura. Svakako da postoje ljudi kojima ova vrsta humora prija, to nije sporno. Baba se od početka emitovanja dičila visokim, rekordnim rejtinzima. Doduše, ne treba gubiti iz vida da je serija emitovana u udarnom terminu na RTS-u. Pa, naravno da će imati dobru gledanost. Kako drugačije? Nemojte me pogrešno shvatiti. Ne želim da minimiziram Bajićev uspeh, ali evo jednog zanimljivog podatka… Kažu da svaku novu epizodu Babe pogleda oko tri miliona gledalaca, što je zaista impresivna cifra. Ali… Film Braća po babine linije je tokom prve nedelje prikazivanja pogledalo svega dvadesetak hiljada bioskopskih gledalca (u poređenju, hit komediju Mali Budo je za prvih sedam dana otišlo da pogleda gotovo 70 hiljada ljudi).

Zašto Baba i u bioskopu ne obara rekorde? To je veoma zanimljivo pitanje, možda čak i ključno za objašnjenje ovog fenomena. Publika Babe, očigledno, nije verna Bajićevom Radašinu, bar ne u toj meri da ode do bioskopa i plati ulaznicu. To, ipak, ne obeshrabruje Bajića. On je nedavno u jednom intervjuu izjavio da je spreman da, ukoliko to gledaoci budu tražili, napiše 200 novih epizoda Babe… Da za sam kraj citiram Matiju Bećkovića… Ćeraćemo se još.

Alkohol Šljivovice pijana: Alkohol u folk, pop i rok rimama Golotinja na naslovnim stranama Parovi koji su pozirali goli na naslovnicama cover Sumanute tetovaže poznatih Keanu Reeves Fuck you Keanu, ko god da si!