DVORISTE-46
PULS GRADA · gastro

U vremenu ubrzanom i užurbanom u kome su sve stvari (pre)velike i važne, a pod obavezno su i „prelepe“ (ne pamtim kada sam čuo neki drugi pridev osim baš ovog), detalji i sitnice kao da se još više povlače u senku i nekako blede, nestaju. A kada svakoj od njih poklonite pažnju kakvu zaslužuje, dobijate pregršt trenutaka koji kreiraju neobično intiman doživljaj koji se, u restoranu „Dvorište“, pretvara u istinski praznik u kome sva čula uživaju.

Sama lokacija, na koju se nadovezuje jednostavno a prepoznatljivo ime restorana, nagoveštava toplinu, ušuškanost, intimnost, fini odmak od spoljne vreve i gužve. Upravo to se i dogodi kada kroz tipično starobeogradski pasaž iskoračite u povelik prostor između zgrada, pri kraju Svetogorske ulice. Naravno, dočekaće vas nizovi parkiranih vozila, ali i deo takozvanog „unutrašnjeg dvorišta“ izdvojen i sačuvan za „Dvorište“. Taj deo pod lipama, način na koji je popločan, raspored stolova dovoljno udaljenih i dovoljno blizu da imate svoje parče intime a i osećaj da ste deo prijatnog žamora, prvi su utisak koji vas uvodi u ovdašnju priču. Unutrašnji deo skladno se nadovezuje svojim nepretencioznim, a tako skladno prijatnim enterijerom, u kome su detalji sasvim lični, izbor slika na zidovima deo ličnih uspomena vlasnika, a jedna od poslednjih u nizu donosi veran portret ženskog dela porodice iz nekih drugih vremena.

Kada se udobno smestite, kada pogledate oko sebe, otkrivate sledeću „malu veliku stvar“ – sastav gostiju. Kao retko gde, to je onaj fini, gradski svet, onaj sloj za koji stalno mislimo kako je sasvim nestao ili se „povukao iz javnosti“, neki obični, prijatni ljudi koji ne pričaju preglasno, koji su došli da uživaju tako da ne ometaju druge.

A onda prilazi osoblje, uvek sa osmehom, a zatim stiže meni i obavezna olovka da obeležite šta želite, baš kao negde u Grčkoj. Kao dobrodošlica, na sto stiže mala selekcija koja jasno ukazuje kakav je profil ovdašnje kuhinje. Namaz od maslina ili patlidžana, maslinovo ulje, neobična so, selekcija peciva. Fina inspiracija koja prati sve slatke muke oko izbora. A on ovde nikako nije lak, maštovit izbor mezeta, salata, glavnih jela, jedno zanimljivije od drugog, da li se odlučiti za ukuse mora ili one sa kopna ili ukrstiti? Od svega toga lako se i ožedni, a voda koju sami flaširaju prošla je kroz filtere svakog jutra čime se na još jedan način brine o gostima, naizgled neprimetno, a važno.

Jednostavni ukusi koji namirnice stavljaju u prvi plan, bogatstvo i nijanse aroma, servirano u malim porcijama koje omogućavaju da se poigrate i prošetate ukusima. Namazi kao što je pate od dimljenog patlidžana sa fetom i crnim susamom ili čuvena „fava“ od dve vrste sočiva, kroketi od tikvica ili sjajna bukovača na žaru, bruskete koje će vas iznenaditi i oblikom i sadržajem, kao i efektni novitet originalni „Dakos“ hrskavi hleb od tri vrste žitarica sa fetom, paradajzom i maslinovim uljem.

U nastavku sarmice sa morskim plodovima i obaveznim kiselim mlekom, rolnice sa Pasturmom ili Lahmadžun, jermenska pita sa jagnjećim mlevenim mesom i povrćem. A onda opet te neobične „male stvari“ poput domaće ljute kobasice u „Kritaroto“ kreaciji sa rizoni testeninom i hobotnicom. Tako se dimljena deverika našla u Nicoise salati, kao i fileti brancina u ovdašnjoj verziji Aglio olio paste, harmonično i jako dobro.

I još, zavodljiva šetnja obalama Mediterana gde se skladno slažu Istarski Nonini pljukanci, rižoto sa svežim lososom i tikvicama, dagnje u nekoliko verzija u kojoj je potpuno magična ona sa đumbirom, mangom i kurkumom,  njoke „Primavera“, „Paputsakia“ – punjeni patlidžan sa povrćem, fetom i kus-kusom, izmirski Kebab i starogrčki medaljoni „Metaxa“.

I sve to spravljeno i posluženo sa merom, uz fino nadovezivanje boja, tekstura i ukusa, bez preterivanja, sa namerom, ljubavlju i željom da se ova jela pojave u autentičnim verzijama. I u tome se uspelo, itekako.

Za kraj, male stvari dobijaju savršen slatki deo u vidu krempite sa voćem o kojoj se priča po gradu, parfe od mastike sa šumskim voćem unikatan je doživljaj, a mus od čokolade i maskarponea sa prelivom od maline za nepopravljive fanove isključivo čokoladnog.

I na kraju, kada stigne račun, ostajete prijatno iznenađeni, naročito spram svih tačaka na ovom jedinstvenom gastro putovanju Mediteranom. Jednom rečju: magija malih stvari.

CuFtNLVWAAE0p1J cover Bolivijska priča 005 Restoran Patlidžan: Kako je nastao restoran beogradske hrane Automatski nacrt Vegetarijanka koja je posle 22 godine prvi put probala meso bread-1179322_1920 cover Bonton podsetnik: Da li znate pravila? · ·