nu
U VAZDUHU · urban flash

U jednom od brojeva časopisa „PLOS Biology“objavljen je podatak da na svetu najverovatnije postoji oko 8,7 miliona vrsta. U razmatranje, međutim, nisu uzete bakterije i nekoliko drugih sorti mikroorganizama.

Ako imamo u vidu da smo otkrili samo oko 1,2 miliona vrsta, lako je prihvatiti činjenicu da nam napor u proučavanju živog sveta tek predstoji, ali i da nije nikakvo čudo što su nam neki od neobičnih stanovnika naše planete, poput ovih koji slede, promakli na časovima biologije.
Sengi

Ovo simpatično nosato biće nekada se zvalo severnoafrička surlasta rovčica, ali je biolog Jonathan Kingdon predložio i naziv sengi, koji je pozajmio iz Bantu jezika. Malom insektojedu ime sengi svakako više pristaje, jer je otkriveno da je u bližem srodstvu sa slonom nego sa rovčicom.

Bačvolika lignja

U nepreglednim prostranstvima Atlantskog okeana, bačvolika lignja lako pronalazi zaštitu od radoznalih naučnika pa nemamo mnogo informacija o njoj. Kako sazreva, ona se iz dubina bližih površini vode spušta i do 1000 metara ka dnu okeana, postaje crvena i gubi pipke pomoću kojih se hrani.

Kolumbijski divlji pas

Iako je težak samo od pet do osam kilograma, kolumbijski divlji pas je neustrašiv lovac. Širom centralne Južne Amerike, on se pretežno hrani velikim glodarima, ali je zabeleženo da je čopor od šest kolumbijskih pasa u stanju da usmrti tapira teškog čak 250 kilograma.

Dugovrati žižak

Kod ove vrste žižka polni dimorfizam je veoma izražen – vrat mužjaka veći je dva do tri puta od vrata ženki, ali i dalje ne govorimo o impozantnim veličinama, jer ovi crveno-crni insekti nisu duži od 2,5 cm. Posle parenja, ženka polaže samo jedno jaje u rolnu, koju pravi od lista drveta.

Džinovska bradata svinja

Pored toga što ova podvrsta javanske svinje ima pravu hipstersku bradu, ponekad je stilizovana i krznenom kićankom na repu. Njeno stanište su kišne šume i šume mangrove, koje rastu na Sumatri, Borneu i Malajskom poluostrvu. Bradate svinje obožavaju voće i često prate velike grupe majmuna da bi iskoristile plodove koji padaju na zemlju dok se majmuni hrane.

Šareni tvor

U poslednjih deset godina broj šarenih tvorova opao je za 30%, što je ove noćne lovce smestilo na spisak ugroženih vrsta. Najbrojniji su u Rusiji i na Balkanu, tako da njihova budućnost zavisi i od zaštite u našoj zemlji (u Nacionalnom parku Kopaonik, na primer).

Šareni penjač

Na Novoj Gvineji, severu Australije i manjim, obližnjim ostrvima, stidljivi šareni penjač ili kuskus retko se može videti na granama drveća, delom i zbog toga što je noćna životinja. Veliki je poput domaće mačke, a njegove oči mogu biti žute, narandžaste ili crvene. Mužjaci se lako raspoznaju jer samo oni imaju tufnasto krzno.

Ćubasta veverica sa Bornea

Stanovnici Bornea veruju da ćubasta veverica napada jelene i druge životinje, pije im krv i jede unutrašnje organe, tako da je poznata i kao veverica vampir. Srećom, zasad nema nikakvog razloga da verujemo u lokalne priče strave, iako se veoma malo zna o ovom glodaru čiji je rep najveći u odnosu na telo u klasi sisara.

Južnoafrička crna žaba

Kada južnoafričkoj crnoj žabi pripreti opasnost, ona se naduva kao balon i postane najveći mrgud na svetu. Pošto voli da se ušuška u rupama koje kopa u zemlji, ova osobina se pokazala veoma korisnom – grabljivicama je teže da izvuku žabu iz skloništa kada se naduva i zaglavi na putu do površine.

Južnoamerička matamata

Južnoameričke reke poput Amazona poznate su nam po mnogo čemu, ali matamata kornjača je nekako, bar kod nas, uspela da izbegne opštu prepoznatljivost među širokim auditorijumom, iako je otkrivena daleke 1741. godine. Njene vilice nisu prilagođene žvakanju, tako da je primorana da guta ribu i beskičmenjake kojima se hrani, a ima puno pravo da se smeši jer se ne nalazi na listi ugroženih vrsta.

h Mitovi o ljudskom telu koje je vreme da zaboravimo hz U čemu se razlikuju ljubav i požuda uz Urnebesno smešni i tačni dijagrami ku On na selfi štap ide makazama ·