31-05-2016-Torch-Relay-inside-01 cover
PULS GRADA · sport&rekreacija

Prve Olimpijske igre u Južnoj Americi, a 31. u modernoj istoriji biće otvorene na čuvenoj brazilskoj Marakani u Rio de Žaneiru 5. avgusta i trajaće do 21. avgusta. U zemlju sambe, karnevala i fudbala trebalo bi da stigne više od 10.500 sportista iz 206 zemalja. Srbiju će predstavljati više od 100 sportista, a zastavu zemlje na svečanom otvaranju nosiće strelkinja Ivana Maksimović Anđušić.

Tekst: Ljiljana Bukvić

Za domaćina 31. letnjih Olimpijskih igara Rio de Žaneiro je izabran 2009. pobedivši tada kandidature Tokija, Madrida i Čikaga. Biće to prvi put da je jedna zemlja Južne Amerike domaćin Olimpijskih igara. Igre počinju 5. avgusta i trajaće do 21. avgusta, a za to vreme više od 10.500 sportista iz 206 zemalja nadmetaće se u 26 sportova i 39 disciplina. Ono što je novo u odnosu na London jeste da će se posle dugih pauza za medalje boriti golferi i ragbisti.

Više od 100.000 ljudi biće direktno uključeno u organizaciju Igara, od čega 70.000 volontera. Maskota Olimpijskih igara u Riju je Vinicius, životinja koja predstavlja spoj mačke, majmuna i ptice, a ime je dobila po legendarnom muzičaru Viniciusu de Moraesu. Organizatori su uložili 8,6 milijardi evra, od toga je 5,5 milijardi potrošeno na infrastrukturu.

Zanimljiva istorija

Prve Igre u Olimpiji održane su 776. godine pre nove ere i organizovane su u čast Zevsa i božanstava s Olimpa. Igre su služile da prekinu neprekidne ratove među grčkim polisima. Za vreme Igara, Elida i Olimpija su bili svete teritorije i nijedan naoružan čovek nije mogao boraviti u njima. Tri meseca pre početka Igara i tri meseca po njihovom završetku vladalo je primirje koje su sve zaraćene strane gotovo religiozno poštovale.

Tokom četiri dana takmičari su se nadmetali u trci dvokolica, jahanju konja, pentatlonu (bacanje koplja, diska, trčanje, skakanje i rvanje), dioholosu (trka dugačka dve dužine stadiona) i kratkoj trci (dužina jednog stadiona). Kratka trka je bila najpopularnija među gledaocima na Igrama i pobedniku je donosila veću slavu od bilo koje druge discipline, a u njegovu čast su Igre dobijale ime.

Prve moderne Igre

Moderne Igre obnovljene su 1.500 godina nakon nestanka drevnih igara, i to u kolevci Atini 1896. Četiri godine pre toga o mogućem obnavljanju Igara govorio je Pjer de Kuberten, a dve godine pre nego što će najbolji sportisti tog vremena ukrstiti koplja na borilištima u Atini osnovan je i Međunarodni Olimpijski komitet u Lozani. Na prvim igrama u Atini učestvovalo je 285 sportista iz 13 zemalja, i svi su bili muškarci. Nadmetali su se u devet sportova: atletici, plivanju, dizanju tegova, streljaštvu, gimnastici, mačevanju, biciklizmu, rvanju i tenisu. Žene su počele da učestvuju na narednim igrama, 1900. godine, u Parizu. Sve do Igara u Los Anđelesu 1932. Igre su trajale i po nekoliko meseci da bi se tada vreme ograničilo na 15 dana.

Najskuplje Igre

Britanci su pre četiri godine izdvojili 17 milijardi dolara kako bi pripremili London za Olimpijske igre. Međutim, najskuplje letnje Olimpijske igre ostaju one održane 2008. u Pekingu. Kina je izdvojila neverovatnih 40 milijardi dolara. Izgrađeno je 37 različitih dvorana, od toga je 12 specijalno sagrađeno za potrebe određenih sportova. Dosta novca uloženo je i u proširenje kapaciteta gradskog prevoza. Uloženo se isplatilo jer je Kina na kraju bila prva na listi osvojenih medalja sa ukupno 100 odličja. Međutim, najskuplje Igre ikada jesu Zimske Olimpijske igre održane pre dve godine u Sočiju, za koje je organizator izdvojio 50 milijardi dolara.

Najviše medalja za SAD

Na listi najuspešnijih nacija na OI su Sjedinjene Američke Države sa ukupno osvojenih 2.399 medalja, od čega 976 zlatnih. Drugi na listi najuspešnijih su takmičari bivšeg Sovjetskog saveza sa 1.010 medalja, od toga 395 zlatnih. Velika Britanija, koja je učestvovala na svim igrama do sada, osvojila je 780 medalja ukupno, što je dovoljno za treće mesto. Slede Francuska, Kina, Italija, Nemačka, Mađarska, dok je na devetom mestu nekadašnja Istočna Nemačka sa 409 medalja. Deseti su Šveđani sa 483 medalje.

Majkl Felps rekorder

Najviše medalja gledajući pojedinačno osvojio je američki plivač Majkl Felps, koji je od Igara u Atini 2004. do prošlih u Londonu uspeo da se okiti sa čak 22 medalje, od čega čak 18 zlatnih. Iza njega je, sa četiri medalje manje, čuvena sovjetska gimnastičarka Larisa Latinina, koja je dominirala pedesetih godina prošlog veka. Na listi rekordera po broju osvojenih medalja slede potom finski atletičar Pavo Nurmi s 12 medalja, plivač iz SAD Mark Špic sa 11 medalja i legendarni američki atletičar Karl Luis, koji je tokom osamdesetih i devedesetih uspeo do osvoji deset medalja, od toga čak devet zlatnih. Prvi na toj listi s ovih prostora je gimnastičar Leon Štukelj koji je osvojio ukupno šest medalja.

Prve Igre za Srbiju

Sportisti iz Srbije su prvi put na Olimpijskim igrama učestvovali 1916. u Stokholmu (šest godina posle osnivanja Srpskog olimpijskog komiteta) i od tada do danas pet puta su se pojavljivali pod zastavom Kraljevine SHS, 11 puta kao SFRJ, jednom kao SCG i jednom pod zastavom MOK-a. Pod imenom Srbija naši sportisti učestvuju od Igara u Pekingu 2008.

Prva medalja − Leon Štukelj

Prvu medalju, odnosno prve dve, osvojio je legendarni gimnastičar Leon Štukelj na Igrama u Parizu 1924. Štukelj je tada bio zlatni u dve discipline − vratilu i višeboju. Gimnastika je i na narednim Igrama u Amsterdamu Jugoslaviji donela čak pet medalja − tri bronzane, po jednu srebrnu i zlatnu. Štukelj je i tada bio zaslužan za čak tri medalje: zlato u krugovima, bronze u višeboju i u ekipnom nadmetanju. Medalje su osim njega osvojili i Josip Primožić i Stane Derganc.

Najuspešnije Igre −- 18 medalja u Los Anđelesu 1984.

Posle osvojenih devet medalja u Moskvi, Jugoslavija u Los Anđeles 1984. odlazi s velikim ambicijama koje su na kraju i ostvarene − 18 medalja. To je i danas rekord naše zemlje na Olimpijskim igrama. Osvojeno je čak sedam zlatnih medalja, i to vaterpolisti, rukometašice i rukometaši, Ante Josipović u boksu, Vlado Lisjak i Šaban Trstena u rvanju, kao i Ljubek Nišović u kanuu. Rvanje je te godine Jugoslaviji donelo još tri medalje, baš kao i boks, košarkaši i fudbaleri su bili bronzani, a doprinos najvećem uspehu jugoslovenskog olimpijskog nadmetanja dali su i veslanje i kajak.

Jasna Šekarić − od Seula do Londona

Jugoslavija nije uspela na Igrama u Seulu 1988, koje je obeležio čuveni američki atletičar Karl Luis, da ponovi uspeh iz LA. Osvojila je sjajnih 12 medalja, a dve su pripale strelkinji Jasni Šekarić, zlato u disciplini vazdušni pištolj i bronza za sportski pištolj. Streljaštvo je donelo Jugoslaviji jedine tri medalje 1992. na Igrama u Barseloni. Tada su naši nastupali zbog međunarodnih sankcija pod okriljem MOK-a. Jasna Šekarić je osvojila srebrnu medalju i nastavila niz koji još nije prekinut. Učestvovala je na ukupno sedam Olimpijada. Iako je ispunila normu za Rio, Šekarićeva neće učestvovati na osmim igrama, jer je olimpijski komitet Srbije odlučio da pruži šansu mlađima.

Osamdesete − zlatno doba

Na tri Olimpijade tokom osamdesetih, od Moskve 1980. do Seula 1988, Jugoslavija je bila u zlatnoj olimpijskoj eri, ako se tako može reći, jer je osvojeno čak 39 medalja. Posle toga, Jugoslavija, kasnije Srbija, nije uspevala ni na jednim Igrama počevši od Barselone 1992. do Londona, pre četiri godine, da osvoji više od četiri medalje. Za poslednje 24 godine na OI naša zemlja je osvojila svega 19 medalja.

Nike Running Nike Running Lab ponovo u Beogradu Foto izvor: pexels Šta sve rade ljudi u teretani? reebok Predstavljene najtraženije patike u CrossFit boxovima širom sveta – CrossFit® Nano 6.0 Automatski nacrt Možda najgluplji autogol postigao je golman Sammy Ndjock · · ·