Rozmerina beba
KULTURA · knjige

Nema egzaktnih načina da to proverimo, ali može biti da su u pravu oni koji vele da su sve priče već ispričane. Dakle, vrlo moguće, ali, srećom, tu i tamo zgodi nam se priča koja naprosto mami poneke, a najodvažnije da joj se vrate i okušaju sreću sa udaranjem novog glanca starom blagu. Recimo, „Rozmarina beba“.

Priča  počinje 1967. godine, koja je, između ostalog, donela i golemi bestseler (preko 4 miliona prodatih primeraka širom sveta!) iz pera maestralnog Ajre Levina. Rozmarina beba je na prvom mestu izvanredan roman horor žanra, ali lako je primetiti da je Levin njime uspeo da prevaziđe krute žanrovske okvire, te se to delo može posmatrati i kao izrazito uzbudljiva povest o strahu od gubitka identiteta, a sve to u neogotskom okruženju satanističkih krugova tada savremenog Njujorka. Levin je na samo oko 200 stranica uspeo da ispripoveda napetu priču, oslika megalopolis na prelasku dve važne ere, kao i da utera strah u kosti strašljivijih čitaoca. Srećom po nas sklone reprizama, a i one koji su radi da nadoknade previde iz prošlosti, od prošle godine je pred nama novo srpsko izdanja ovog vanserijskog romana i važne stavke u istoriji novije američke književnosti (u izdanju kuće Booka i u prevodu Zorana Trklje).

Silnih potencijala i umešno udenutih širih implikacija ovog štiva bio je očito svestan Roman Polanski, koji je u trideset i petoj godini života sročio briljantnu filmsku adaptaciju. Mladi Polanski već tada i u takvim okolnostima, uz svesrdnu pomoć, ponajpre Levina, Mije Ferou i Džon Kasavetes, uspeo je da istakne žanrovsku oštrinu, ali i da prepozna širi supkulturni potencijal Levninove sjajnog predloška.

I, evo, gotovo pedeset godina kasnije, pred gledateljstvo je stigla Rozmarina beba u vidu četvrosatne mini TV serije, u režiji potvrđene veteranke arthouse filma Agnješke Holand i sa Zoe Saldanom umesto odlične Mije Farrow. NBC je ovaj TV rad darivao titulom “mini-series event of the year”, međutim, kako se pokazalo, sumnjičavci su bili na dobrom tragu, jer ova nova Rozmarina beba gotovo da se ne uzdiže iznad tačke puke upotrebljivosti. Brojne intervencije u priči pokazale su kao same sebi svrha, zbog TV aršina priča je izgubila na jezovitosti, dok je izmeštanje radnje u Pariz dovelo do utiska nimalo neophodne glamurizacije. Zamašna minutaža, pak, izrodila je primetan prazan hod, a tek u nekoliko kratkih  mahova se da opaziti viša autorska klasa Agnješke Holand, dok, usled produkcijske raskoši koja ne uspeva da prikrije manjak sadržaja i smisla, ovo viđenje Rozmarine bebe nepotrebno pada u isti koš sa, recimo, već sada zaboravljenom serijom Park Avenija 666. Na drugoj strani, tu je fina gluma Zoe Saldane, koja, nažalost, počesto stupa u nesklad sa rutinerskim ili puko funkcionalnim kreacijama ostatka glumačkog ansambla.

Ipak, nije sve tako crno, jer novo čitanje Rozmarine bebe, ako ništa drugo, služi kao podsetnik na i dalje bezgrešno remek-delo Romana Polanskog i izvanrednu prozu Ajre Levina. A kako kažu raspevani – love/romance is even better the second time around.

Zoo City Prevedi me: Tri SF romana Margarit Jursenar Prikaz knjige: Mišel Goslar „JURSENAR – biografija: Kako bi otužno bilo biti srećan“ Arhipelag Elektronske knjige izdavačke kuće Arhipelag Molijerovi dani Počeli su Molijerovi dani ·