cover
PULS GRADA · moda

Sara Debevec je umetnica koja se bavi performansom. Nastupa na alternativnim scenama i u galerijama širom sveta, od Njujorka i Londona, do Berlina i Istanbula. Tokom performansa retko se kad može videti njeno lice, pošto je uglavnom pokriveno maskom životinje. Do sada je nastupila kao konj, puž golać, riba, bubašvaba, muva i moljac. Sara kroz životinjske osobine pokreće teme kao što su beskućništvo, zagađivanje planete, konformizam i smrt. Mi sada pričamo o štiklama, modnim kreatorima i hologramskoj odeći.

Koje ćeš tri odevne stvari sigurno nositi ove jeseni?

Moj dugačak crni mantil jednostavnog kroja, zlatne vanserice i crne pantalone do zgloba.

Šta je ono što nikada ne bi obukla, a što misliš da bi svako trebalo da ima u svom ormanu?

Štikle! Ne volim štikle, pošto ne želim da me bole noge. Mogu da obujem cipele ili čizme sa štiklom ponekad, ali i ne moram.

Da li smatraš da si fashion victim, i koji je u tom slučaju tvoj modni fetiš?

Nisam fashion victim. Ne pratim modu i ne provodim puno vremena birajući odeću. Volim klasične, jednostavne krojeve. Hoću da se osećam ugodno u onome što nosim. Mislim da često jednostavni krojevi i boje, uz kvalitetnu tkaninu sa dobrim cipelama i šeširom, mogu da budu prava kombinacija. Ne volim da komplikujem sa odećom pošto većinu svoje kreativnosti ispoljavam kroz umetnost. Kad pravim životinjske kostime za svoje performanse, najbitnija mi je tekstura i kako se svetlo na njima presijava. Zato često kombinujem “papier-mâché”, recimo sa kožom. Papir je fantastičan! Da mogu da se obučem u papir, nosila bih papir!

Ko ti je modna ikona iz sveta poznatih?

Volim stil Lykke Li, pošto veoma cenim skandinavsku minimalnu estetiku. Sviđa mi se kako lepo zna da uklopi jednostavne pantalone, belu košulju i crne kožne mokasine sa interesantnim prstenjem i lančićima.

Kada bi te sutra neki poznati kreator ili brend pozvao da budeš njihovo zaštitno lice, ko bi volela da to bude?

Sarađivala bih sa Acne Studios, ali takođe jako volim COS, Weekday i And Other Stories. Od poznatih kreatora, htela bih da sarađujem sa Alexander Wangom ili Isabel Marant.​​

Da imaš vremensku mašinu, u koji modni period bi se vratila i zašto?

Ako bih morala da se vraćam unazad, otišla bih u šezdesete da budem hippie, da nosim duge haljine, da imam perje u kosi i da hodam bosa. Ali, htela bih i da vidim šta nas čeka. Smatram da će uskoro hologrami da postanu deo naše odeće i jednostavno ćemo moći da daunloudujemo odeću koja će automatski da bude naše idealne veličine. Mislim da bi mi taj period jako odgovarao pošto ne volim da se muvam po radnjama i hvata me panika kad god se nalazim u šoping centru. Za mene je to kao vremenski usisivač ili crna rupa, zato uvek kupujem stvari u prolazu, kad mi nešto zapadne za oko.

Spremaš fancy party. Koja je tema i ko od poznatih, živih ili neživih, dolazi?

Prošle nedelje sam predstavljala svoj rad na fakultetu u Pittsburghu. Tom prilikom sam otišla u muzej Andy Warhola. Imali su demonstraciju njegovih EPI (Exploding Plastic Inevitable) soba gde je na zidove projektovao filmove sa žurki koje je pravio u njegovom čuvenom “Factory” u New Yorku, šezdesetih godina. Sve to uz živi nastup Velvet Undergrounda je super koncept. Ja bih napravila tako nešto sa pristupom na krov. Sigurno bih pozvala The Felice Brothers da sviraju, a što se gostiju tiče verovatno bi bilo više mrtvih nego živih.

U čemu spavaš?

U majici i šortsu.

Na čemu zanimljivom trenutno radiš?

Trenutno pripremam pustinjski performans inspirisan kojotima i vukovima. Spremam se da idem u utočište za vukove koji se nalazi u blizini Los Angelesa, gde ću da istražujem te divne divlje životinje. Istovremeno pripremam video performans za izložbu u galeriji u Santa Monici, i pregovaram sa gradom Long Beach da mi daju priliku da slikam na njihovim fasadama, da napravim ubrano-sociološku prezentaciju priča beskućnika kojih ovde ima jako puno.

Pitaj ti mene nešto.

Da možes da poseduješ bilo koje umetničko delo, koje bi to bilo, i gde bi ga postavila?

S obzirom da sam “sve ili ništa” tip osobe sa horderskim porivom, bilo bi mi teško da se odlučim samo za jedno. Mogli bi da dođu u obzir Toulouse-Lautrec, Basquiat, Lichtenstein, Freud, Bacon, Hopper, Saudek, Witkin.., kao i dame poput Sophie Calle, Francesce Woodman i Nan Goldin. Sećam se da sam bila zabezeknuta kada sam videla Géricaultov “Splav Meduza”, pa eto – neka to bude moj konačni izbor. Svi se u Luvru ne znajući dive verodostojnoj kopiji, a ja sedim sama u beloj prostoriji, na skromnoj drvenoj klupici i smešeći se gledam u original. Pohlepa – opaka stvar!

kipš Ženske cipele za jesen mda Dokazi da se moda devedesetih vraća Tašne Neobične tašne – magično putovanje Srđan Dinčić (foto: Aleksandar Dmitrović) S ofingera: Srđan Dinčić (StandUpFest) · · · · ·