Sabolč Tolnai
U VAZDUHU · intervju

U domaće bioskope je stigla „Čudna šuma”, lirska studija o Srbiji u večitoj tranziciji. Reditelj i scenarista, Sabolč Tolnai, za čitaoce City Magazina progovara o svom novom ostvarenju, stanju u domaćoj kinematografiji i agoniji na srpsko-mađarskoj granici.

Pažnju filmske javnosti si skrenuo Peščanikom (2007), filmom zasnovanom na delima Danila Kiša. Čudna šuma takođe polazi od literarnog predloška – zbirke priča Judite Šalgo. Filmske adaptacije književnih dela su retke u domaćoj kinematografiji, naši filmski stvaraoci od njih obično zaziru. Šta te je privuklo baš ovim književnim delima? Da li je bilo teško pretočiti ih u drugi medij?

Mnoga velika filmska dela su stvorena od književnih predložaka, od Reneovog Prošle godine u Marienbadu preko Hjustonovog oproštajnog filma Mrtvi, do Skotovog Istrebljivača. Za mene je to najnormalnija stvar, verovatno je to pitanje senzibiliteta. Imam želju da se bavim autorima koji su mi važni, da intenzivno provedem neko vreme sa njima. Da li je bilo teško? Bilo je. Ali se i isplatilo.

Ovog leta je na novosadskom festivalu Cinema City glavnu nagradu u selekciji Up to 10.000 bucks osvojio tvoj polusatni film Cveće zla. U pitanju je vizuelno uzbudljiv eksperimentalni film koji sadrži snažnu političku poruku. Kako sagledavaš svet u kome živimo? Da li je baš sve bezizlazno i uzaludno kao u Cveću zla ili, ipak, ima nade?

Upravo sam se pre pola sata vratio sa graničnog prelaza Horgoš, gde sam, sa svega par metara udaljenosti, bio svedok probijanja granice. Jedva sam izbegao suzavac i gaženje u stampedu. Dvoje dece, koju su prebacili preko ograde sa bodljikavom žicom, pala su i povredila se. To je sve gledao čiča, koji je u idiličnoj atmosferi na nekoliko metara odatle brao svoje grožđe na svom ograđenom zemljištu. Šta da kažem? Ova planeta je divno mesto… Čeka nas svetla budućnost.

Beograd je, bez sumnje, filmski centar Srbije. Ipak, autori iz Vojvodine, poput Miloša Pušića i tebe, uspevaju da snime zanimljive filmove. Koje su specifičnosti, prednosti i hendikepi, filmskog stvaranja u pokrajini? Čini mi se da vojvođanski autori u medijima ne dobijaju dovoljno prostora.

Ne želim da se žalim. Što se mene tiče, čak imam osećaj da dobijam previše prostora. I ne treba mi više. U Vojvodini ima divnih i talentovanih umetnika koji nemaju  prilike da se pokažu u medijima. Voleo bih da i oni dođu na red.

Čudna šuma je film o trenutku u kojem živimo. Mračan je to film, ali istovremeno i liričan, ljudski topao. Jedan od njegovih najvećih aduta je Hermina G. Erdelji (Erdélyi), glumica koju nazivaju „najbolje čuvanom tajnom domaćeg/regionalnog filma“. Kako ste se pronašli i kako je došlo do saradnje?

Hermina je zaista velika glumica čija je tragedija da ne živi u blizini centara gde se snimaju filmovi. Ona je rođena za to, moja želja je i bila da (barem koliko je u mojoj moći) ispravim tu nepravdu. Ona je inače prvakinja subotičkog pozorišta, znamo se odavno, nekad početkom devedesetih smo igrali zajedno (ja kao muzičar) u Hamletu i Vojceku Andraša Urbana.

Srpski film već godinama kuburi sa plakatima koji su, uglavnom, krajnje neinventivni i amaterski. Plakat za Čudnu šumu je izvanredan. Ko ga je radio? 

Radio ga je Ivan Knežević, inače odličan montažer i reditelj iz Novog Sada, stalni saradnik Miloša Pušića. Oni su u toku montaže i dolazili, gledali neke verzije, njihova zapažanja su bila korisna, hvala im. Iskreno, prvo nisam bio zadovoljan plakatom, no kada sam ga sad ponovo ugledao u bioskopu i sam sam se iznenadio kako dobro izgleda…

Tvoj novi film je srpsko-mađarska koprodukcija, deo filma je na mađarskom jeziku. Da li je film prikazan u Mađarskoj? Ako jeste, kakve su bile reakcije?

Ovo je film o našoj priči u Srbiji. Mađari u Mađarskoj su specifičan narod, živeli su iza gvozdene zavese. Moram priznati da vrlo hladno reaguju na priče koje opisuju život van njihovih sociološko-kulturnog horizonta. To nije samo moje iskustvo, i moje kolege mađarskog porekla iz Vojvodine imaju taj problem… Puno smo pričali sa kolegama o tom čudnom iskustvu.

Šta dalje? Da li je u pripremi neki novi film? Možda neka nova adaptacija?

Imam nekoliko scenarija, među njima i one koje jesu i koje nisu adaptacija. Bilo bi lepo kada bi se nešto ostvarilo od njih.

Slavimir Stojanović Slavimir Stojanović: Imao sam sreće da veoma mlad shvatim za šta sam rođen DSC_0473 Srpski kajakaši: U društvu svetskih prvaka ZAA1 Grupa ZAA: Jasno i glasno – da! Perkusionistički duet Perkusionistički duet: Klasične kompozicije na naš način ·