cover1
KULTURA · knjige

Naravno, nemamo nameru da vas za ruku držimo, a nije nam namera ni da vam lomimo volju i namećemo sud. Ipak, imajući u vidu i ovogodišnju donekle i neracionalno obimnu ponudu, svaka pomoć u snalaženju na temu sajamskih noviteta i premijera je dobrodošla. Stoga, pred vama je trinaest predloga, po jedan iz ponude svakog od trinaest izdavača, a tu je i još podosta hitrih sugestija šta se to još valjano može naći i pazariti na svakoj od pomenutih „adresa“ tokom predstojećeg Sajma knjiga u Beogradu

1. Noar roman s Argentincima  Luisa Valansuela (Agora)

Noar roman s Argentincima (sa španskog prevela Ana Marković, objavila Agora) neizostavna je stavka za svakog poklonika ambiciozno koncipirane i u delo sprovedene književnosti sa hispanoameričkih adresa. Budući da je jedna od osnovnih začkoljica bizarno ubistvo glumice, ovaj se roman u prvi mah nameće kao (pseudo)kriminalistička igrarija konvencijama žanra, da bi ubrzo zadobio jasne konture nimalo cinične ljubavne priče i metatekstualnog preispitivanja prirode, svrhe i dometa književnosti. Svemu tome treba dodati i zadivljujuću čitljvost tako gustog i složenog tkanja, te ne čudi što Luisa Valensuala do nas stiže s preporukom velikog Hulija Kortasara na poleđini ovog izdanja.

Takođe kod Agore: zbirke priča Pogled sa Edinburške stene i Ples srećnih senki Alis Manro

I još: Ptice u ustima Samante Šveblin, Nevidljivi čovek Relfa Elisona, Rezervni život Lidije Dimkovski, Mili tata Džojs Kerol Outs, Prljavi kapetan Fred P. Hovarda

2. Slučaj Kukocki – Ljudmila Ulicka (Arhipelag)

Ruska književnost, u značajnoj meri skrajnuta u Srbiji u novom milenijumu, ponovo je došla u žižu na konto proste činjenice da je ove godine upravo Rusija zemlja-gost Sajma knjiga; kuća Arhipelag, pak, već godinama unazad mahom kroz svoju ediciju slovenskih romana, istrajno prati književnost s tih prostora, pa je tako do nas sada stigao Slučaj Kukocki (prevela Neda Nikolić Bobić), kažu, najznačajniji roman Ljudmile Ulicke. Ova autorka nanovo uspeva da iznađe za mnoge nedostižnu kosinu u odnosu na tipsko i uvreženo, te u središte ovog romana hrabro i mudro stavlja zabranu abortusa u Rusiji nakon Oktobarske revolucije. Naravno, u izvođenju Ulicke taj motiv nije samo puka dosetka, nego biva moćno oružje u literarnom istraživanju onog skliskog tla gde pretpostavljeno opšto dobro neumoljivo melje lične slobode i izbore na putu ka sreći nacije, krojeći tako doživljaj sveta za mnoge, a za neke i izvor smislenog i dovoljno glasnog bunta.

Takođe kod Arhipelaga: Tri priče o samoubicama Gorana Markovića, roman o Miroslavu Miki Antiću, Sutradan posle detinjstva Nemanje Rotara, Divlji labud Majkla Kaningema.

I još: zbirka kratkih priča Skrati priču, Feniksov sindrom Alekseja Slapovskog, Izvan vremena Davida Grosmana

3. Sabrana dela Davida Albaharija (Čarobna knjiga)

Za kompletiste i nevesele vlasnike zaturenih voljenih naslova Čarobna knjiga spremila je vredno iznenađenje – sabrana dela Davida Albaharija u šest tomova. Kako nam nakon sajma sleduje završnica trke za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine, ovo šestoknjižje može da posluži kao dragoceno (mada, na duže staze i pomalo gorko) podsećanje na nekadašnje visoke domete srpske umetničke proze. Naravno, koji ćete naslov, koju kombinaciju nanovo ili, pak, prvi put otkriti zavisi isključivo od vašeg književnog nazora, ličnih preferenci, a možda donekle i od trenutne atmosfere u vrelini grotla sajamske hale. Albaharijev opus svakako ima dosta toga da ponudi, i „povratnicima“ i tek pridošlima.

Takođe kod Čarobne knjige: Jedno đubre manje Đorđa Bajića i Anđelika: Put u Versaj An Golon (drugi deo serijala Anđelika)

I još: novi tomovi stripova iz serijala o Ripu Kirbiju i Princu Valijantu i Mebijusovi The Long Tomorrow i Hermetička garaža (ova dva su objavljena u saradnji s Darkwoodom)

4. Ad acta – Patrik Ouržednjik (Dereta)

Vratolomiju na temu žanrovskih i paražanrovskih uzusa, kao i prilično odrešit eksperiment s izrazom i jezikom zatičemo i u nešto kraćem romanu Ad acta cenjenog češkog književnika Patrika Ouržednjika, autora i ovde voljene i primećene Europeane. Ad acta (sa češkog preveli Marija Ilić i Aleksandar Ilić, objavila kuća Dereta) kreće od kolopleta slučajeva (požar, silovanje, četiri decenije staro nerazjašnjeno ubistvo, sumnjivo samoubistvo…) koji dopadnu na razrešenje inspektoru Lebedu, a stiže do diskretne ali zbilja duhovite studije o vazda nestabilnim i faličnim srednjoevropskim naravima. Ouržednjik žonglira ironijom, višesmislenošću i vidljivim zazorom od literarnih kanona, te Ad acta bez preterivanja na kraju biva zaista unikatno štivo.

Takođe kod Derete: Filmski klub Dejvida Gilmura, Zakopani džin i Slikar prolaznog sveta Kazuoa Išigura

I još: Kuća veselja Idit Vorton, Smrt Artemija Kruza Karlosa Fuentesa, Iskusni momci Pjera Paola Pazolinija, Korekcije Džonatana Frenzena, Šapat krošnji u ukletoj četvrti Ahmeta Umita

5. Najtraženiji čovek – Džon Le Kare (Evro-Giunti)

Dobro je što ovdašnji izdavači ne dižu tako lako ruke od Le Karea. Le Kare je majstor stare škole špijunskog romana, njegovo majstorsko pismo evidentno je u svakom njegovom delu, što je slučaj i s romanom Najtraženiji čovek (preveo Miroslav Bašić Palković, objavila kuća Evro-Giunti). I u ovom delu Le Kare preispituje žanrovske potencijale široko razmahanih intriga na visokim nivoima i suštinu sveta ogrezlog u raznim fobijama i eksplozivnoj smesi predrasuda i krupnijih interesa, koji samo što nisu razneli poroznu opnu političke korektnosti i sve lošije glumljene demokratičnosti. Naravno, tu je i u neku ruku nevoljni junak, opterećen ličnim nesigurnostima i neumitnim osećajem nesnađenosti kao neizostavni deo Le Kareovog sveta i šarma.

Takođe kod Evro-Giuntija: Američki špijun Olena Stajnhauera i Devojka koja je spasla kralja Švedske Jonasa Jonasuna

I još: Stubovi zemlje Kena Foleta (u novom prevodu) i Pogodi ko sam M. Dž. Alridža

6. Sakupljanje vune – Peti Smit (Geopetika)

Na sreću, nadajmo se mnogobrojnih, Geopoetika nastavlja sa svojom edicijom Notni zapisi; na red su stigli i eseji Sakupljanje vune iz pera Peti Smit (u prevodu Zorana Paunovića). Možda esejistika i nije najpreciznija odrednica za Sakupljanje vune, jer Peti Smit ovu svoju prozu smešta negde pri samoj razmeđi bildungs romana (romana o odrastanju) i poetski naglašene proze. Peti Smit i u ovom svom literarnom pokušaju (a što je bilo vidljivo i u lane i kod nas objavljenoj memoarskoj prozi naslovljenoj Samo deca) ostaje verna detaljističko kontemplativnoj zagledanosti u svet kao izvor mnogih zala ali i još brojnijih nadahnuća za osetljivu dušu, dok ključni motiv u Sakupljanju vune jeste preispitivanje damara usled gubitka što šire shvaćene nevinosti.

Takođe kod Geopoetike: Ne mogu i neću Lidije Dejvis, Kokoškina lutka Alfonsa Kruza i Razlog pošasti Rafaela Arguljola

I još: Časovi čitanja Aleksandra Genisa, Tu, reče Bahi Silvana Prudoma, Svet pozornice Čarlija Čaplina

7. French Theory – Fuko, Derida, Delez & Co i preobražaj intelektualnog života u SAD Fransoa Kise (Karpos)

Nema diskriminacije, to nipošto, te nismo zaboravili ni ljubitelje teorije; kuća Karpos, sad već potvrđena sigurna luka za prevode značajnih dela iz oblasti filozofije, sociologije, teozofije, estetike i antropologije, za ovaj sajam priredila je i iznimno značajnu studiju naslovljenu French Theory (sa francuskog prevela Olja Petronić). Ova knjiga prati i dokumentuje izvorišta i ishodišta silovitog udara napredne francuske misli, oličene u umovima apostrofiranim u podnaslovu ove knjige, na univerzitetske, akademske i intelektualne krugove Amerike u drugoj polovini dvadesetog veka. Posledice pomenutog udara evidentne su i dan-danas, a poseban uticaj izvršen je na tamošnje poimanje katkad i vrtoglavog kolopleta identitetskih pitanja i finesa. Kise istražuje prirodu i te „invazije“ i bit same Amerike, a sve to u maniru koji kombinuje sveobuhvatnost, odvažnost, efektnost i uzbudljivost, kakvu ponajčešće srećemo prvenstveno u delima fikcije.

Takođe kod Karposa: Seren Kjerkegor, Pobožni podrugljivac Tronda Berga EriksenaStrindberg, Jedan život, Noć Tribada, Proces protiv Gospođice Julije Pera Ulova Enkvista

I još: Istorija siromaštva Bronislava Geremeka, romani Srce na dlanu Mišela Tramblea, Istina o Mariji Žan-Filipa Tusena, Đavo, anđeo i komunista Nedima Gursela

8. Čudnovata usamljenost – Filip Solers (Kiša)

Nestrpljivijima i lakšima na kritizerskom obaraču Čudnovata usamljenost u prvi mah možda će probuditi prejaku asocijaciju na ipak šire poznatiji roman Đavo u telu Remona Radigea, s kojim deli nekoliko krupnih sličnosti na planu zapleta (u oba dela reč je o ljubavi mladića i starije žene). Uprkos tome, Čudnovata usamljenost (prevod Danila Kiša i Mirjane Miočinović, objavila Kiša ) ipak je sasvim osobeno delo; Solers čitavim tokom romana istrajava u potrazi za savršenim jezičkim i stilskim ekvivalentima prikaza snažnih uzleta strasti i sporotinjajućeg ali nezaobilaznog osećaja nelagode pred ograničenjima i nametima sveta, nelagodi tako tipičnoj za mladu i tananu dušu. Iz današnje perspektive mereno, Solers očito pripada drugom književnom vremenu, ali suptilnost njegovog izraza i nepatvorena briga za svet suštinski značajnijh emocija ovo njegovo delo prevode u red vanvremenskih uzleta duha.

Takođe kod Kiše: Kafka za i protiv Gintera Andersa, Buđenje zena Teitaroa Suzukija i Fantomska Afrika Mišela Lerisa.

I još: Vlati trave Volta Vitmena

9. Mali čoveče, šta sada? – Hans Falada (Laguna)

Nakon uživanja u briljantnom romanu Svako umire sam ponovo smo u prilici da ne štedimo pohvale na račun Hansa Falade, tog davno upokojenog tihog heroja nemačke književnosti u najdubioznijoj tački istorije te nacije i te zemlje. Mali čoveče, šta sada? (preveo Nikola Jordanov, objavila Laguna) široko je razmahana saga o Vajmarskoj Republici na samom rubu sigurne propasti, a Falada ovde kroz mrežu neznatnih civila, budućih žrtava sopstvene lakomislenosti, žrvnja istorije i katkad baš okrutne sudbine krajnje sugestivno a mirnim glasom i uz podosta nehinjene empatije oslikava predodređenost malih ljudi na patnju pred kojom se naprosto uteći ni ne može, osim put ovako vrhunske i nadahnute književnosti poput Faladine.

Takođe kod Lagune: Povratak Maje Trifunović, Kristalni svet Viktora Peljevina, Idi, postavi stražara Harper Li (nastavak glasovite Ptice rugalice), Dvanaesto more Igora Kolarova, Rajska vrata Ljubice Arsić

I još: Carstvo Marka Aldanova, Produkcija: Kim Il Džong Pola Fišera, Progutana Dejvida Kronenberga, Deveti život Luja Draksa Liz Džensen

10. Godina zeca – Arto Pasilina (Odiseja)

Možda potraga za ultimativnom slobodom u okruženju prirode kao vazda pouzdanog garanta višeg smisla i prekopotrebne nesputanosti u neku ruku predstavlja opšte mesto kad je reč o književnosti koja nam stiže sa samog severa Evrope, ali i u takvom okruženju ovaj kraći roman predstavlja pun pogodak i jedinstvenu pojavu. Godina zeca (s finskog preveo Čedomir Cvetković, objavila Odiseja) bliska je i apsurdističko- egzistencijalističkim narativima iz tog perioda (šezdesete i sedamdesete godine minulog veka), a autor Arto Pasilina izrekao je mnogo toga zanimljivog, misaono potentnog i književno upečatljivog u ovoj priči o novinaru koji pronalazi povređenog zeca i raskida sve veze i sve takozvane okove i društvene uslovljenosti u životu kako bi pomogao životinji i istovremeno napokon spoznao svoju istinsku prirodu.

Takođe kod Odiseje: Nezaboravno grupno samoubistvo takođe Artoa Pasilina, Doktor Proktorov Prdiprah Jua Nesbea, Ogrešenje, roman o ljubavi Lene Andešon

I još: drugo izdanje Belog hotela D. M. Tomasa

11. Globalni Minotaur – Janis Varufakis (Profil knjiga)

Možda i jedina zaista svetla tačka priče o grčkoj krizi i potonjem slomu kičme nacije, Janus Varufakis, tokom kratkog vremenskog perioda i ondašnji ministar finansija, u Globalnom minotauru (prevele Nataša Desnica Žerjavić i Olga Škarić) kreće od posve jasne i nimalo složene teze – združenim naporom pohlepne Amerike i suštinski nekompetentne Evrope bankarska vrhuška orobila je čitav svet, a Grčku bacila u teški mulj dužničkog ropstva. Srećom po ovu njegovu studiju ali i po celokupno iole dobronamerno čitateljstvo, tako jednostavna polazna teza u ovom Varufakisovom svojevrsnom remiksu starogrčkog mita o podnošenju žrtve gramzivom i nezasitom Minotauru ne vodi ka ishitrenim zaključcima i brzopoteznim i samim tim lako kvarljivim sudovima. Globalni Minotaur je pravi podvig duha, dobrog duha koji i dalje veruje da je drugačiji svet sigurno moguć.

Takođe kod Profil knjige: Ada Ciganlija Koste Nikolića, Srđana Cvetkovića i Zorice Marinković i Tačno ili netačno Andree Mils

12. Ubistvo u crvenoj kući – Alan Aleksander Miln (Studio Leo)

Alan Aleksander Miln zadugo još ostaće najprepoznatljiviji kao autor Vinija Pua (i inih priča i pesama za decu), a možda je baš sada kucnuo pravi čas da ga ovdašnja publika oceni i kao autora detektivskog romana. Ubistvo u crvenoj kući (prevela Branislava Erak, objavio Studio Leo) Milnov je jedini detektivski roman, te u izvesnoj meri zbunjuje lakoća s kojom se ovde nosio s brojnim postavkama i stilemama tog podžanra. Roman barata s nekoliko važnih podmotiva unutar ostrvskog doživljaja tog odeljka žanrovske književnosti – tu su ubistvo u sobi zaključanoj iznutra, bogato imanje, diskretno sugerisane međuklasne tenzije… a tu je i Milnovo referisanje na tada još svežu šerlokovsku zaostavštinu. U dve reči – old gold.

Takođe kod Studija Leo: četiri izvanredna romana glumačke legende Stivena FrajaNilski konj, Lažljivac, Stvaranje istorije i Teniske loptice nebesa.

13. Sve će plima odneti – Sila i Rolf Berjlind (Vulkan)

Pomama za skandinavskim krimićima (ipak zavodljivije znanim kao nordic noir radovima) zahvatila je i Srbiju, i tako je do nas upravo stigla i misterija Sve će plima odneti iz pera bračnog para Sila i Rolf Berjilind. Sve će plima odneti (preveo Srđan Krstić, objavio Vulkan) kreće od dvadeset i četiri godine stare misterije koju mlada i ambiciozna Olivija Rening mora da reši ukoliko želi da postane detektiv i time produži očevim stopama. Poput Nesboa, Sila i Rolf Berjilind priču bogatu nenametljivom polemikom s uvreženim verovanjem u skandinavski san sveopšteg mira i blagostanja, a, kanda, ruka i um Sile Berjlind dodatno senči ovu sočnu misteriju i brigom za damski shvaćen detalj.

Takođe kod Vulkana: U drugom životu Stivena Votsona, Šesta straža Sergeja Luknjajenka

I još: Sonata za lošeg čoveka Aleksandra Gatalice, Nulti broj Umberta Eka i Šalu na stranu Nika Hornbija

Grešna Biblija Neobična „grešna“ Biblija je konačno na prodaju sajam knjiga 60. Beogradski sajam knjiga Horor romani i filmovi Horor romani koje bi trebalo da pročitate pre nego što pogledate njihove filmske verzije Dani Mirka Kovača Prvi beogradski dani Mirka Kovača · ·