Saša Montiljo, foto: Stevan Marković
U VAZDUHU · intervju

Saša Montiljo jedan je od najtalentovanijih umetnika sa ovih prostora. Čak i ako vam ime nije poznato, velika je verovatnoća da ste videli neko od njegovih upečatljivih umetničkih dela. Slikarstvom se bavi od ranog detinjstva, a uspešna karijera i bezbroj magičnih radova više su nego dovoljan povod za nekoliko pitanja i odgovora.

Na tvojim slikama vidljiv je jedinstven, prelep svet koji je prepun bajkovitosti i sete. U njemu ima i dosta nadrealizma i simbolizma. Koliko ti je bilo teško da stvoriš takav stil i čime si se služio da bi došao do cilja?

Siguran sam da do cilja nikad ne može u potpunosti da se stigne zato što bi se time završilo svako umetničko ispoljavanje. U tom traganju nekad sve teče spontano. Teži periodi su oni u koji su prisutna preispitivanja i autorske krize ali, ako postoji posvećenost, nagrada je delo iza kog mogu da stojim sa manje ili više sigurnosti. Ono što je najteže jeste pronalaženje sopstvenosti i prave mere, iako nijedan umetnik ne može biti sasvim siguran da je do toga došao. Podstrek od stane publike ili kritike je veoma bitan, ali i dobronamerna negativna kritika može da bude značajan podsticaj za istinske tražioce.

Priroda i životinje često su zastupljene na tvojim radovima. Koliko su takve teme zahtevne za umetnika i da li ih je nametnula ljubav koju osećaš prema prirodi, ili želja da skreneš pažnju na njenu sve veću ranjivost?

Kroz ranjivost prirode izražavam i svoju ranjivost i svoja unutrašnja stanja. Bez toga, moj rad bi potpao u neku kategoriju koja nema odlike i težinu slikarstva. Angažovanost koja nema vezu sa dušom ne može se nazvati umetničkom delatnošću. Dakle, da bi se dosegla uzvišenost dela, priroda i svi elementi u njoj samo su elementi koji moraju biti iskreno prepoznati u sopstvenom biću stvaraoca.

U jednom trenutku prešao si sa bojenja platna na nov materijal – grubo obrađeno drvo oslikao si tako da liči na različite vrste sova. Voliš li eksperiment, kako on menja umetnika i planiraš li nešto slično u budućnosti?

Eksperiment je bitan, ali ne i odlučujući faktor. Verujem da je lični izraz i dalje moguć u ustaljenim i klasičnim pristupima slikarstvu. Eksperiment koji si spomenuo, kod mene se pojavio spontano. Kasnije sam pokušao da pronađem da li se takvog načina već neko dosetio i nisam uspeo da otkrijem ništa slično, pa zaključujem da autentičnost ne sme da se iznuđuje i nasilno stvara, jer se tako dobija samo njen surogat. Iz tog razloga moji planovi su se uvek svodili samo na usavršavanje u domenu slikarstva, a ako se paralelno budu pojavili novi načini izražavanja, biće dobrodošli.

Pored slikarstva, baviš se i fotografjom. Na koji način je fotografija omogućila da kažeš nešto što nisi mogao da kažeš slikarstvom?

Fotografija mi pruža veliko zadovoljstvo. Sve što sam primećivao, a znam da su retki videli istim očima, u jednom momentu sam počeo da beležim fotoaparatom. Lepo je podeliti te nove utiske sa ostalima i dobiti divne reakcije. Prenošenje velikog broja momenata koji se nikad više ne ponove, a poseduju nešto magično, prednost je u odnosu na slikarstvo. S druge strane, slikarstvo je moćniji medij jer svakim potezom ruke može da zabeleži najtananiji treptaj duše, emociju na mikro i makro planu. Slikarsko delo bi trebalo da bude živi entitet, a fotografija je beleška žive scene, koja je dobra onoliko koliko je njen autor uspeo da neutrališe surovu objektivnost mašinske optike.

Kakvom ti se čini umetnička scena u Srbiji? Šta bi najradije promenio, a u čemu vidiš veliki potencijal?

Naše tlo daje plodne umetnike koji uglavnom moraju da se sami bore za svoj opstanak. Nametnute su vrednosti koje poništavaju individualnost. Retki su umetnici koji mogu da žive samo od svoje delatnosti a da pritom sačuvaju iskren izraz i vrednosti koje delo mora da poseduje. Pojavljuju se novi daroviti i vredni ljudi koji su istinski potencijal. Međutim, nikad nećemo znati koliko je takvih kojima životne okolnosti nisu dozvolile da nastave da gaje svoj talenat i koliko smo zbog toga osiromašeni.

Radove Saše Montilja možete pogledati u našoj galeriji:

Lahor, ulje na platnu, 2011.Otvori galeriju
cover mia knezevic Mia Knežević: Pozdrav Džimu Džarmušu Sabolč Tolnai Sabolč Tolnai: Ne želim da se žalim Slavimir Stojanović Slavimir Stojanović: Imao sam sreće da veoma mlad shvatim za šta sam rođen DSC_0473 Srpski kajakaši: U društvu svetskih prvaka