USA književnost
KULTURA · knjige

Najčešće nužna potreba za dobrim vestima kojim zaceljujemo teskobu svakodnevice katkad može da nas odvede i na čudna mesta, recimo do knjižare. Dakle, evo jedne dobre knjižarske vesti – nedavno su se u prevodima na srpski pojavila tri značajna dela tri vrsna američka književnika. U tu čast i ovaj trojni prikaz.

Telegrafska avenija Majkla Šejbona

Šejbon do sada nije imao sreće sa srpskim izdanjima; srećom, ovaj superstar američke umetničke proze napokon je dočekao i pristojan prevod na naš jezik. Telegrafska avenija (preveo Nikola Pajvančić, objavila Laguna) novije je Šejbonovo delo u kome on iznova pokazuje svoju virtuoznost i dokazuje otkud toliko izliva ljubavi i poštovanja pri pomenu njegove bibliografije. Šejbon i ovoga puta u priči o jedinkama koje pritisnute teretom okolnosti ipak odlučuju da srčano delaju makar i na omeđenom prostoru, zapravo donosi društvenu hroniku šireg opsega. Telegrafska avenija je na prvi pogled priča o dva prijatelja, vlasnika prodavnice antikvarnih ploča koji će, sva je prilika, morati da dignu ruke od posla pred naletom džentrifikacije i tog starog i ušuškanog dela Ouklanda. Iz tih osnova Šejbon se sigurnim korakom kreće put sveameričke društvene hronike u kojoj se nađe prostora čak i za naklon Elmoru Leonardu i afroameričkim eksploatacijskim filmovima sedamdesetih. Ukratko, Šejbon i u ovom svom delu pokazuje da je kadar da polaznu priču i taj osnovni vizir proširi do tačke u kojoj njegovo delo stupa u vode odlično izvedene široke hronike na temu života u Americi danas i u skorijoj prošlosti.

Devojčica neobične kose Dejvda Fostera Volasa

Reč je o prvoobjavljenoj zbirci priča pokojnog velemajstora postpostmoderne, Dejvida Fostera Volasa. Volasa na srpskom jeziku, tek krećemo da otkrivamo, a Devočica neobične kose (preveo Željko Cvijanović, objavila Agora) savršen je ogledni primerak za prvi ili drugi susret sa ovim piscem. Premda je reč o zbirci priča sa početka literarne karijere zlosrećnog Volasa, već u Devojčici neobične kose da se lako opaziti dobar deo Volasovog književnog genija. Poput opaženog u ranije kod nas objavljenoj zbirci priča Kratki razgovori s ogavnim muškarcima, Volas i ovde varira identitetske pometnje i solipsizam kao ključne motive. To je slučaj i sa izvanrednom prvom pričom (Male beziražajne životinje), sa naslovnom, pa i završnom i najdužom (Ka zapadu kurs imperija zauzima). Volas je u svim pričama usredsređen na pojam poznat kao American experience (američko iskustvo) i na nemogućnost suštinskog iskoraka iz senke koju pravi i cementira zagledanost u vlastiti pupak. Osim toga, i u ovom delu Volasa zatičemo zagledanog u krajnje mogućnosti jezika da isprati jedan tako ozbiljan i ambiciozan naum.

Snežna kraljica Majkla Kanigema

U pitanju je najnoviji roman autora (i) kod nas najpoznatijeg po delima Sati, Meso i krv, Dom na kraju sveta. Kaningem, nimalo iznenađujuće, i kroz ovu priču o tihim, ali ipak turbulentnim egzistencijama dva brata ponovo u koren priče stavlja senu nadolazeće nesreće koja možda pristiže nakon za verzirani i/ili oštar vid primetnih diskretnih znamenja. Istini za volju, i nakon Snežne kraljice (prevela Anika Krstić, objavio Arhipelag) ostaje utisak da je Kaningem možda već napisao svoja najbolja i najneophodnija dela, ali ipak i ovakva Snežna kraljica tu i tamo iznedri stranice koje ilustruju Kaningemovo nemalo pripovedačko umeće, a to posebno postaje očigledno u segmentima u kojima je ovaj pisac oslikavao znakovite treptaje duše pred neumitnim promenama, ako ne i porazima.

Felix Baumgartner Prikaz knjige: Feliks Baumgartner „Osvajač neba“ Bora Ćosić i Corax Bora Ćosić i Corax – titani nacionalne kulture iStock_000023116931_Full Anonimni pesnici: Novi pogled na pisanje poezije Larš Ejnar Engstrem Larš Ejnar Engstrem i predavanje „Ispovesti švedskog seksiste“ · · ·