Paul McCartney
KULTURA · muzika

Univerzalne teme rokenrola i pop muzike su slomljeno srce, povratak kući, nemogućnost veze, poslednji otkucaji srca, kraj sveta…. Retko ko se upuštao u nešto tako trivijalno kao što je objašnjavanje i značaj običnog života. Čak je i Lenon često zamerao Mekkartniju zbog prozaičnih životnih pesama o problemima svakodnevnice. Živeti (običnim životom) u sadašnjosti je nešto što traje samo sada, i što nema univerzalni apel….ili je još jedna od velikih inspiracija….

PAUL MCCARTNEY „McCartney“
Prvi solo album najmarljivijeg Bitlsa, objavljen u isto vreme kao i labudova pesma benda Let It Be je početak pastoralnog roka. McCartney je skup kratkih, akustičnih pesama o magnovenju ljubavi, otkrivanju ponovne vere u sebe, smiraju prema stresnoj prošlosti spremanja domaćeg hleba, igranja s psom bobtejlom Martom. Nešto toliko jednostavno, ali toliko realno.

KATE BUSH:“Aerial“
Dvanaest godina posle prethodnog albuma, Bušova se vraća kao gospođa, majka i domaćica, i slavi sopstvenu harmoniju na ovom duplom albumu. Pesme o mašini za pranje veša, o sinu, o pitoresknoj britanskoj bašti možda nisu inspirativne kao pesme o narkomanskim stranputicama, međutim, Kejt Buš je posle toliko godina stranputice ponovo rođena i pronađena, užuvajući u malim stvarima koje kao da postaju svrha življenja. Nekome je potreban čitav životni ciklus da bi dosegao najjednostavniju istinu o sebi, koja kao da je uvek bila tu….

THE BLUE NILE:“Peace at Last“
Možda najbolji primer za dosegnutu potpunog pročišćenja i konačnog povratka kući je treći album škotskog benda The Blue Nile tj. Paula Bjukenona koji je samo u dve pesme sažeo sve što treba da znamo. Happiness gospel srceparateljnu odu konačnom pronalasku sreće i utehe i Family Life, brokatnu baladu o smislu porodičnog života. Pokušajte terapiju uz ove pesme, kao da je prvi i poslednji album na svetu.

DARKWOOD DUB:“Život počinje u tridesetoj“
Možda se bend ne bi složio sa idejom da su možda snimili ultimativan album pomirenja sa sopstvom i novih početaka, ali ovih deset pesama su terapijska avantura kuljajućih regresija naših života u devedesetima (Vrtlog vira), ali konačni smiraj duše i tihovanje (Dorćolac, Dnevnik). Kao da je i sam omot samoobjašnjavajući.

ELVIS COSTELLO:”North”
Početkom milenijuma Elvis Kostelo je prošao kroz razvod sa Kejt O Roirdan (ex-Pogues), (dugogodišnja supruga i muza), a ubrzo se i venčava sa raskošnom i mlađanom plavušom Dajanom Krol, koja je inače briljantan, poštovan i prominentan džez izvođač. U tom ključu treba pronaći emocije Kostelovog albuma North (2003), izdatog za klasičnu etiketu Dojče gramofon. Na omotu albuma je autor u elegantnom odelu i mantilu koji se probija kroz kišu u pustoj ulici. Koncept priziva What’s Going On Marvina Geja, međutim, u pitanju je miran, koznistentan, čak neprimetan džez klasik. Tipičan album za intimne večere na Menhetnu iz kojeg se naslućuju vapaji slomljenog srca, ali i novonađeno zadovoljstvo zaljubljivanja u srednjim godina. North je zreo, magistarski album, koji se više poštuje nego voli.

BRANDON FLOWERS:“Flamingo“
Nije teško zaključiti da je Flauersov solo album bio predodređen da bude šareni nastavak Killers bestselera Day and Age, pošto je bend otišao na neplaćeno odsustvo. Ideološki, Flamingo potiče iz pesme I Can’t Stay sa poslednjeg albuma matičnog benda i predstavlja vatromet power popa i jasni epigonski pokušaj da se rekonstruiše sredina osamdesetih i sve što je valjalo odande. Cars, Cure, Springstin pa čak i U2. Po svojoj baroknoj stilizaciji, album započinje gde je Sam’s Town zastao….odi svom svetlucajućem perverznom rodnom gradu Las Vegasu koji je kao bodljikavi prelepi cvet u sred pustinje. Ali i o svom mormonskom porodičnom gnezdu sa ženom i tri sina, o pastoralnom životu bez poroka i iskušenja. Koliko god sam đavo živi u Vegasu, dečkonje kao Brendon Cvetić će svojim bezgrešnim načinom života učiniti balans na ovom svetu.

RICHARD ASHCROFT:“Alone With Everybody“
U vreme posrtanja Oasis fenomena (1997), Britanija je na svom pop pijedestalu imala dva psihodelična klasika, jedan bolji od drugog, posvećenih jednoj istoj ženi – Kejt Redli. Kao klavijaturistkinja Spiritualized, bila je muza Džejsonu Pirsu da sprovede u empiriju svoj najbolji album Ladies And Gentlemen, We Are Floating In Space (sa posebnim akcentom na pesmu Boroken Heart), te ga je ostavila vrativši se bivšem ljubavniku, Ričardu Eškroftu, koji joj je posvetio svoju najdirljiviju i najdirektniju pesmu The Drugs Don’t Work (album Urban Hymns grupe Verve). Posle još jednog raspada benda Eškroft se povukao u pastoralni i porodični život sa Radlijevom s kojom je dobio i naslednika. Bez trzavica i nervoza, u opuštenoj atmosferi, Eškroft stvara Alone With Everybody, usamljeničku simfoniju i logični nastavak bestselera Urban Hymns sa očiglednim startom A Song For Lovers koja je u isto vreme i oda supruzi i majci njegovog deteta. Ostalih desetak pesama je jedna velika ljubavna izjava uvijena u rokoko ambalažu mekih gudača, slajd gitara, povremene pleh sekcije i multi vokala.

Orthodox Celts Orthodox Celts u Domu omladine Vatra 5 stvari koje niste znali o Vatri Dubioza kolektiv na Sea Dance festivalu Dubioza kolektiv nastupaju na Sea Dance festivalu Resonate 2015. Resonate festival 2015. · · ·