Zlostavljanje dece (foto izvor: visionnacional.com)
PULS GRADA · aktuelno

Ministarstvo prosvete nedavno je ponudilo vrtićima i školama pakete obrazovanja o seksualnom nasilju, u saradnji sa Incest trauma centrom iz Beograda. Bila je to vest koja je stihijski protutnjala kroz zemlju. Sudeći po reakcijama, izazvala je ogorčenost kod mnogih roditelja i prosvetnih radnika.

Deca bi, prema programu iz dva priručnika, još od vrtića trebalo da uče koji su dodiri dozvoljeni, a koji ne. Objašnjeno je, između ostalog, da samo zato što rodbina želi da obasipa decu poljupcima, ne znači da bi to trebalo i da radi, ako se mališani protive. Starijem uzrastu navodno je nametnuta promocija homoseksualnosti, koja bi kod mladih mogla dovesti do sklonosti ka osobama istog pola. To su bar isticali ljudi koji su predloge stručnih lica napali svom snagom.

Tužna je ta selekcija kojom je program od preko pet stotina strana okarakterisan kao gej propaganda i narušavanje tradicionalnih vrednosti. Ostavlja nas da se pitamo da li su kritičari uopšte pročitali priručnike, ili su s malicioznom ostrašćenošću izvukli detalje iz celine. Brzina kojom je javnosti bačena prašina u oči nije usporena čak ni podatkom da je, u uzrastu od 10 do 18 godina, u svakom odeljenju u Srbiji obično četvoro dece doživelo neki vid seksualnog zlostavljanja. U istom uzrastu, 49 odsto dece prvi put je popričalo sa nekim o tom problemu tek u okviru Nacionalne studije, dok se samo 7 odsto odraslih obrati nadležnim službama ako im se zlostavljano dete poveri.

Poput nojeva koji glavu guraju u pesak, za žitelje Srbije neželjena trudnoća, homoseksualnost, oralni ili analni seks i dalje su tabu tema, zbog čega su mladi prepušteni sami sebi. Živimo u uverenju da se seksualno zlostavljanje uvek dešava daleko od nas i ostajemo potpuno nesvesni činjenice da deci obično najviše zla nanose oni koji su im najbliži. U 42 odsto slučajeva, počinilac seksualnog nasilja nad detetom je biološki otac. Ali, zašto se baviti statistikom kada možemo da bodemo ljudima oči pasusom koji mladim gejevima poručuje da ne bi trebalo da se stide ili plaše homoseksualnosti, jer su zaljubljenost i ljubav dragocena osećanja?

Protivnici predložene prevencije seksualnog nasilja na taj način zauzimaju opasan i uvredljiv stav. Umesto da se priručnicima pozabavimo na konstruktivan način, otišlo se toliko daleko da su prozivke pale i na račun dr Ljiljane Bogavac i Dušice Popadić, „laureatkinja“ lezbejske organizacije Labris. Njihova kompetentnost kao autorki delova priručnika dovodena je u pitanje zato što su lezbejke. Suvišno je sada postavljati pitanje zašto je to problem i isticati tupavost omalovažavanja nečije profesionalnosti na osnovu seksualne orijentacije.

Povodom novog obrazovnog programa saopštenje je objavila i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, koja pokušaj Ministarstva prosvete da reši ozbiljan problem smatra, ni manje ni više, neprimerenim. Zatraženo je hitno uklanjanje programa iz školskog sistema i da se na datu temu povede ozbiljna javna rasprava u koju će biti uključeni, kako sindikati i Nacionalni prosvetni savet, tako i pojedinci koji se bave ovom problematikom. „Put bez konsultovanja struke uvek je stranputica“, poručili su. Unija je, nažalost, s amaterskom površnošću propustila da istakne zašto se stručnost 27 autora, od kojih čak dve trećine ima iskustvo rada u redovnoj nastavi, smatra nedovoljnim.

U vreme kada sam išao u osnovnu i srednju školu – tokom devedesetih godina, među mojim predavačima bilo je onih koji su deci lupali šamare, umeli ponekad da dobace seksističke komentare i dođu pijani na posao. U srednjoj školi bilo je onih koji su delili jedinice da bi se kod njih išlo na plaćene privatne časove, kao i onih čiji je odnos sa učenicima bio toliko strog da bi bolja komunikacija mogla biti ostvarena sa nekakvom mašinom. Predavao mi je čovek koji je jednom prlikom na času ponosno izjavio da je na putu do škole automobilom „pokupio“ više pasa lutalica, uz nekoliko profesora čiji su kompleksi onemogućavali učenika da dobije veću ocenu od trojke.

Neki od tih ljudi otišli su u penziju. Drugi, poput ubice pasa, još uvek rade. Kada ih se setim, nisam siguran da bi programi o obrazovanju dece trebalo da zavise od odluka Unije sindikata prosvetnih radnika, uprkos divnim, malobrojnim predavačima koji čoveka obeleže za ceo život. A to me plaši. Plaši me u istoj meri u kojoj me plaši jeziva spremnost (diskutabilnih) intelektualaca da rane, modrice i traume zlostavljanih bez pardona vagaju tradicionalnim vrednostima. Jer oni su, očigledno, spremni da po strani ostave čak i probleme pedofilije i porodičnog nasilja, samo ako im se pruži prilika da opletu po toleranciji i pravu na jednakost. U jeku spinovanja, zaboravili smo da deca nisu igračke u vlasništvu roditelja. Homoseksualnost nije zarazna bolest.

Predstavljanje problema u tom svetlu stari je, oprobani i devastirajući recept – manjinama se prvo odseku krila, a onda im se spočitava što ne umeju da lete. Poslednja vest na ovu temu: zbog pritiska javnosti, Ministarstvo prosvete odlučilo je da se programi seksualnog obrazovanja povuku i koriguju prema uzrastu dece, kulture i tradicije naroda koji žive na teritoriji Srbije.

Drugim rečima, prevencija prisilne penetracije, i drugih vidova nasilja nad maloletnicima u ovoj zemlji, prvo se mora sagledati kroz prizmu poželjnih, krhkih i ugroženih patriotskih osećanja. Pa sledeći put, kad vi ili vaše dete budete zlostavljani, budite fini – dajte sve od sebe da ne povredite moral konzervativaca. Zatražite pomoć i prevenciju u skladu sa falusnom tradicijom. Istom onom koja do uvođenja ocrnjenih „zapadnjačkih vrednosti“ ne da nije radila ama baš ništa na sprečavanju mnogih vidova zlostavljanja, već ih je, kad god je mogla, ignorisala i gurala pod tepih. Srećno!

_8100070_cover Urbane ekološke akcije: Šansa za drugačije okruženje "The Godfather" porodica Legendarni film „Kum“ proslavlja 45. rođendan 1492448264-hbz-coachella-insta-index Coachella 2017: Donji veš dominira stilom poznatih sb10062935a-002_cover 10 dobro plaćenih poslova koje možete da radite od kuće · · · · ·