kim-kardashian-selfiecover
PULS GRADA · zdravlje

Reč „selfitis“ je prvi put upotrebljena u humorističkom tekstu iz 2014. koji je tvrdio da je to autentični medicinski naziv za zavisnost od pravljenja selfija. Samo nekoliko godina kasnije, psiholozi su stvarno prihvatili ovu reč i sada je možemo videti u njihovim naučnim žurnalima, a samo je pitanje vremena kada će početi da je koriste i u svojim dijagnozama.

Doktor Mark Grifits i profesor Dženartenan Balakrišnan su u Internacionalnom žurnalu mentalnih bolesti i bolesti zavisnosti objavili studiju koja proučava ljudsku opsednutost pravljenjem selfija i njihovim objavljivanjem na društvenim mrežama.

Oni su pratili ponašanje 400 ljudi na društvenim mrežama. Svi učesnici eksperimenta su bili iz Indije, budući da ta zemlja ima jedan od najvećih procenata korisnika Facebook-a, ali i veoma veliku stopu smrtnosti kao posledice pravljenja selfija na opasnim lokacijama.

Istraživanje je otkrilo da je zavisnost od pravljenja selfija stvaran fenomen. Čak je napravljena i skala zavisnosti koja pokazuje različit intenzitet ove bolesti i prema njoj postoje umereni selfitis, akutni selfitis i hronični selfitis. Prvi od njih karakteriše pravljenje tri selfija dnevno, ali bez njihovog objavljivanja na društvenim mrežama. Akutni selfitis imamo kada pravimo tri selfija dnevno i objavljujemo ih na društvene mreže, dok se oni sa hroničnim selfitisom slikaju praktično ceo dan i objavljuju minimum šest selfija dnevno na društvenim mrežama.

Sigurni smo da znate mnoge koji pate od selfitisa, a kada bolje razmislimo i mi smo se nekada našli na udaru ove opake bolesti zavisnosti. Kao u svemu, i u ovom slučaju je ključ u umerenosti. Pravljenje selfija svakako nije nemoralna, ali preterivanje u tome je daleko od poželjnog ponašanja.

pexels-photo-255268 Jednostavna aktivnost za poboljšanje pamćenja overeatingcover 5 razloga zašto se prejedamo Koleno Mala ruska apoteka: Kako vaše kosti? Virusne bradavice Koga sve muče virusne bradavice? · · · ·