True Detective
KULTURA · film/TV

Odavno se nije desilo da jedna serija za tako kratko vreme izazove toliko divljenja i da se nakon svega nekoliko prikazanih epizoda okiti epitetom „kultna“. Sada, kada je prva sezona završena, ne preostaje ništa drugo nego da zastanemo, razmislimo i podvučemo crtu. Da li je Pravi detektiv zaista baš toliko dobar?

HBO je poznat kao kanal koji neguje „tvrđi“ pristup serijskom TV programu, pristup koji podrazumeva obilje golotinje i krvoliptanja.  Pravi detektiv je upravo to – „tvrda“ serija koja definitivno nije podobna za mlađe od 18 godina, ali ta „tvrdoća“ u ovom slučaju nije samo površinska. Pravi detektiv je kud i kamo mračniji i cerebralniji od većine HBO favorita. Prava krv i Igra prestola, na primer, pre svega žele da zabave. Pravi detektiv ima drugu ambiciju. To je serija za ljude koji vole da razmišljaju.

Pravog detektiva je osmislio Nic Pizzolatto, romanopisac i producent. On je i ranije radio za televiziju (dve epizode serije Ubistvo), ali tek sada pokazuje svu raskoš svog dara. Pizzolatto je samostalno napisao svih osam epizoda, dok ih je Cary Joji Fukunaga sve režirao. To seriji daje dodatnu konzistentnost, pa se Pravi detektiv može posmatrati i kao film podeljen na osam delova – tim pre što je zamisao od početka bila da svaka sezona ove serije-antologije bude zaokružena priča.

Močvarna Luizijana je izuzetno filmična, a Fukunaga i direktor fotografije Adam Arkapaw uspevaju da izvuku maksimum iz atmosferičnih lokacija. U pitanju je domaćinski TV projekat koji se u produkcionom smislu može meriti sa holivudskim bioskopskim filmovima. Serija obuhvata vremenski period od gotovo 20 godina. Tri vremenske ravni (1995, 2002, 2012) se prepliću i grade intrigantni krimi mozaik. Matthew McConaughey i Woody Harrelson glume detektive Rusta Cohla i Martyja Harta i izvanredni su. McConaughey je posebno efektan, njegov opsednuti, rastrzani, genijalni Rust je mračno srce Pravog detektiva. Ostali likovi, sa izuzetkom Martyjeve supruge Maggie (Michelle Monaghan), dobijaju mnogo manje prostora, svedeni su na epizode, ali to ne smeta. Rust i Marty su sasvim dovoljni da održe pažnju.

Priča koja se ispreda je veoma brutalna, prljava, neguje nihilizam nesvojstven televiziji. Pedofilija, ritualna ubistva… Pizzolatto ne zatvara oči pred najmračnijim, najizvitoperenijim ljudskim porivima. Jednim delom neo-noir, drugim južnjačka gotika, Pravi detektiv tokom sedam epizoda akumulira snažan naboj iskonske jeze. Imajući to u vidu, sama završnica možda i nije onoliko snažna i konačna koliko smo priželjkivali, ali, bez obzira, daleko je od razočaravajuće. Pravi detektiv ima da ponudi toliko toga: odličnu glumu, višeslojnu priču, majstorku režiju… A tu su i, hajde da makar na trenutak izađemo iz crnila, božanstvena tela Alexandre Daddario i Lili Simmons. Ako još niste čuli za ove lepotice – ukucajte njihova imena u Google pretragu. Nećete se pokajati. Lili i Alexandra su poput Pravog detektiva – nesputane, divlje i nezaboravne.

Preslušajte sjajnu muziku iz serije na Deezer playlisti:

Ghost World Pet filmskih likova koji su najviše doprineli hipsterskoj kulturi Zvončica i vila gusarka U bioskopima: „Zvončica i vila gusarka“ Kulturni dnevnik TV recenzija: Kulturni dnevnik RTS-a Grand Budapest Hotel Filmska recenzija: Grand Budapest hotel ·