shutterstock_90088759_cover
PULS GRADA · destinacija

„More ima jednu otadžbinu, Grčku‟ zapisao je u svom rečniku jedan od zaljubljenika u ovu zemlju, Francuz Žak Lakarijer.

Tekst: Jovo Anđić

Na Skopelos, jedno od Sporadskih ostrva na severu, stiže se feribotom od Volosa do glavne luke Glose, na severozapadnoj strani, za oko tri i po sata, ili od Skijatosa, na koji se može stići i avionom, za pola sata. Ako se koriste brži, ali i skuplji brodovi, katamarani, takozvani „leteći delfini“, vreme se skraćuje za jednu trećinu.

Brod vas može dovesti i do Hore, na jugoistočnoj strani ostrva, koja s broda izgleda impresivno, ali ako stignete u Glosu, vožnja autobusom od nje, glavnim putem, omogućiće vam da vidite i čitavu zapadnu obalu i unutrašnjost ostrva. Usput ćete verovatno sresti planinare ili bicikliste, kojima je ostrvo idealno mesto za aktivan odmor.

Istorija

Skopelos nije ostrvo na kome ćete pronaći uzbudljive arheološke ostatke iz antičkih vremena. Iako vas može zavarati što ćete na karti pronaći Delfe, to nije ono drevno proročište, već jedna od dve planine na kojoj se između ostalog gaje koze i pčele, koje mirise i ukuse raznovrsnog ostrvskog drveća i bilja ugrađuju u poznati lokalni med.

Mitologije ima u starom imenu ostrva, Peparitos. Bio je to sin boga plodnosti, radosti, vina i loze, Dionizija i Arijadne, ćerke Minosa, kralja Krita. Staro ime ostrva nije opstalo do danas, a nema ni čuvenog vina koje se tako zvalo, jer je lozu 1940. godine uništila filoksera. Ipak se do danas sačuvalo ime jednog od sinova ovog mitskog para, Stafilos. On je prema predanju bio prvi stanovnik ostrva. Tako se i danas zove jedna od najposećenijih, gradskih plaža koja se nalazi ispod istoimenog rta. Na tom rtu pronađeni su 1936. godine ostaci iz minojskih vremena, i kao najznačajniji od njih zlatna drška i deo mača koji se čuva u Atinskom arheološkom muzeju. I skorija iskopavanja potvrdila su postojanje naselja iz tog perioda.

U zaleđu plaže Stafilos i susedne, nešto divljije i naturističke plaže Velanio, odmah s druge strane rta, zaštićeno je područje, u kome se nalazi nekoliko manastira i izvora. Za one koji ne žele da se penju već da samo uživaju u moru, na rubu iza plaže Velanio, u steni iza još kamenitije plaže Agriosikije, nalazi se nekoliko cevi kojima kaptirana kaplje voda iz tih izvora, pa se može oprobati njen neponovljivi ukus.

Kretanje po ostrvu                     

Ostrvo je premreženo putevima, ali je samo jedan od njih prve kategorije, dok su ostali seoski, makadamski i prašnjavi. Ako se odlučite da krenete nekim od njih, osetićete sve mirise i zvuke mediteranskog sela. Autobusi saobraćaju na vreme po strogo utvrđenom redu vožnje i tačni su, a cene karata kreću se od 1,60 evra, od Hore do gradske plaže, 3,40 evra do plaža na zapadnoj obali. Za najdužu relaciju od Hore do Glose moraćete da platite 5,80 evra. U jutarnjim satima u julu i avgustu, može se desiti da u autobusima koji vode do najpopularnijih plaža na zapadnoj obali, jedva pronađete mesta čak i za stajanje. Ako Glosu niste videli pri dolasku, domaćini predlažu obaveznu posetu ovom „balkonu Skopelosa“, ali ona nije u vrhu onoga što biste morali da vidite.

Ako imate strpljenja i vere, možete i stopirati. I to može biti dosta uspešno. Staće vam Englezi, Atinjani, poneki Srbin i stanovnik Skopelosa, ako nije u velikoj žurbi.

Pisac Lorens Darel, jedan drugi poznavalac Grčke i njenih ostrva, bio je, otkrićete, nesumnjivo u pravu kada je broj crkava na ostrvu u pitanju. Pre pola veka duhovito je pisao da su sva grčka ostrva zasuta crkvama i da „… mora biti da je grčki moto: ’Ako vreme sporo prolazi, zašto ne podići crkvu?’“ Na Skopelosu, zapisao je, po svemu sudeći postoji 360 crkava, a barem 120 u Hori, Mestu, kako, kao i na mnogim drugim grčkim ostrvima, nazivaju svoje najveće naselje, i „kad njegovi stanovnici pate od nesanice, ne broje ovce (jer nema nijedne na ostrvu), već crkve“. Darel ne skriva da mu Skopelos nije omiljeno ostrvo, i to mu se može uzeti kao olakšavajuća okolnost. Da je živ, svakako bi se iznenadio koliko se promenio izgled ostrva i ekonomska situacija. Turizam je ovde počeo da se razvija i da menja izgled, najviše Hore, osamdesetih godina 20. veka.

Novi stanovnici i nova mitologija

Danas na ostrvu ima sasvim dovoljno ovaca i za ozbiljniju nesanicu, a u slučaju da ih ponestane, tu su njihove rođake koze. Za one kojima umornim od plivanja, pešačenja, vožnje bicikla, skutera ili ronjenja, ne treba brojanje, prijaće svakako sir dobijen od njihovog mleka, koji će naći u jednom od najčuvenijih ostrvskih specijaliteta „tripiti“, jednoj zmijoliko oblikovanoj i na maslinovom ulju prženoj piti. U najboljoj verziji ručno razvijene kore punjene su fetom ili kozjim sirom.

Uz postojanje veze s drevnim mitovima, koje verovatno nije svesna većina gostiju, poslednjih decenija stvoren je novi, ovovremenski mit. Radi se o likovima iz filma Mama mia, koji na lepom imaginarnom ostrvu, jednoj kombinacija Skopelosa i Skijatosa, doživljavaju romantičnu priču. Danas, osim što možete da odete na mesta gde su snimane pojedine scene iz filma, možete i da se venčate na filmski način. Što podrazumeva kompletnu uslugu – od svedoka, frizera, naravno cvetnih aranžmana, romantičnih vožnji konjima, ali i helikopterom, do venčanja u istoj onoj lepoj crkvi na steni, ali i za sve druge veroispovesti.

Upravo je poseta ovoj crkvi jedna od stvari koju domaćini preporučuju da ih obavezno uradite na Skopelosu. Uz nju se naravno pominju posete manastirima i crkvicama, muzeju folklora, gusarskoj pećini, plaži Panormos, kušanje lokalne hrane…

Na ovoj listi nije, a možda bi trebalo da bude, poseta grnčarskoj radnji porodice Rodios, koja na istom točku već tri generacije izrađuje predmete od gline. Njihova keramika ima jedinstvenu crnu boju, poput drevne minojske. Radionica se nalazi u neposrednoj blizini luke.

Za posetu, nažalost, nije otvorena radionica devedesetogodišnjeg Hristosa Pacisa, nadaleko čuvenog majstora, poslednjeg koji izrađuje tradicionalne noževe s drškom od kozjeg roga sa futrolom od maslinovog drveta, koji su jedan od autentičnih suvenira s ostrva.

Mirisi i zvuci Mediterana

Grci se ponose svojom muzikom i svojim igrama. I trude se da se tradicionalne igre, pod navalom novih tehnologija i u konkurenciji modernih igara svih vrsta, ne zaborave. Zato se, kad god mogu, okupljaju i predstavljaju svoje nacionalno blago, igru i odeću, nošnje. Ima u igrama ovog, baš kao i našeg, i drugih balkanskih naroda, neke radosti u zajedničkom slavljenju života, i uživanja u kolektivnom praćenju koraka, koji kao i život ne idu samo napred, već se kreću čas napred, a čas nazad. Ponekad se u toku igre začuje uzvik radosti muških ili ženskih igrača: Opa! U radionicama tradicionalnih igara domaćini uče zapadne goste tom izražavanju zadovoljstva i davanju oduška osećanjima, koja često nisu poznata ljudima iz velikih evropskih zemalja.

Da reči imaju miris, barem neke od njih, otkrio je pomenuti zaljubljenik u Grčku Žak Lakarijer. Ne možete a da se ne saglasite s njim, ovde, u zemlji u kojoj reči imaju ne samo miris nego i zvuk. Na Skopelosu se šire razni mirisi, komorača i noćnog cveta, i smokve, a čuje se i onaj letnji svirač, zizikas, u njegovom grčkom imenu kao da se čuje cvrčak. Zvuk ima i reč skuter, koja se ovde pojavljuje u stotine varijanti i modela. Na tim proizvođačima zvuka možete videti najneobičnije likove, čak i jednog koji kao da je sišao sa stranica Alana Forda ili iz Amarkorda, ili čoveka samo u kupaćim gaćama i majici koji u zubima drži novčanik. Ipak, najlepši zvuk ima reč talasa, kako se na grčkom kaže more.

Rebetiko za dušu           

U Hori su već uveliko navikli na dolazak turista s raznih strana sveta, između ostalih i iz Srbije. I nije to onaj domaći stanovnik, ostrvski seljak, koji na vas gleda kao lovinu, kako je zapisao Darel. On će vas ljubazno pozvati da baš u njegovom restoranu pojedete specijalitet, ručate ili večerate. Mnogi vlasnici radnji i barova nisu rođeni na ostrvu već su doseljeni ili privremeno borave tokom leta, jer računaju da mogu da zarade za ostatak godine.

Predveče, kada prođe dnevno osvajanje plaža i u mesto se sliju reke gostiju, izgleda kao da se i svi vrapci Skopelosa, ili bar Hore, skupljaju na ogromnom istočnom mediteranskom platanu smeštenom na platou kod stare luke, kod džez bara, koji i nosi ime po njemu – Platanos. Ima ih, reklo bi se, na hiljade, i svi u isti čas cvrkutom kao da nadjačavaju sve drugo. Kao da bi da saopšte gde su bili, šta su videli i radili. To je, očigledno, njihova zajednička spavaonica, na koju se vraćaju uveče, a već ujutro odleteće svaki na svoj deo ostrva.

Uveče i ovaj i neki drugi barovi puštaju džez muziku. U nekim tavernama mogu se čuti muzičari koji sviraju buzuki i gitaru, a uz njih je ponekad tu i harmonika. To je onaj poznati zvuk koji se kreće između lepršavosti i sete. U čuvenom restoranu Anatoli, u neposrednoj blizini ruševina tvrđave, može se slušati i jedna posebna vrsta muzike koja se zove rebetiko, žanr koji bi se slobodno mogao nazvati grčkim bluzom. Ovde se povremeno, na svoje rodno ostrvo, svakog leta vraća jedan od najpopularnijih rebetiko muzičara, Georgios Hintaris, koji svira buzuki i peva.

Na otvorenoj pozornici ispred škole, ili u nekoj od taverni, može vas obradovati neka od putujućih predstava o čuvenom liku Karađozisu, siromašnom ali oštroumnom Grku. U ovom pozorištu senki, koje se vremenom proširilo iz Male Azije širom Vizantijskog carstva, ima na desetine likova zavisno od predstave, ali ga obično izvode dva glumca.

Indoor Tropical Island Lažna plaža za pravi odmor Miločer i Sveti Stefan Organizujte dan na Budvanskoj rivijeri Stara planina leto Počela letnja sezona na Staroj planini Kotor Top 5 manje poznatih destinacija crnogorske obale · · · · ·