Alkohol
U VAZDUHU · pop trash

Mediji javljaju da je očito ultrabirokratizovana Evropska unija propisala namet od 500 evra za registraciju personalizovanih kazana za pečenje rakije, kao i limit od 30 litara pečene rakije godišnje po kazanoljubivom domaćinstvu.

Tim povodom prisećamo se najznamenitijih i/ili najsumanutijih pomena alkoholnih pića iz mašte ovdašnjih folk-pop-rok stikoklepaca. Ovo su, naravno, tek odabrani, uz ogromnu marginu greške pri brzom preomotavanju postojeće baštine.

Krećemo od nužnih rima (taj stihoklepački zahvat u Mačvi nazivaju „rak raka usred maka“) i Željka Samardžića koji je na početku svoje karijere pažnju privukao ovom hitrom rimom „sipajte mi još jedan viski, jer bili smo, zar ne, tako bliski…

Nešto slično mada prilično eklektičnije zatičemo u čuvenoj i neprolaznoj Gari u viđenju i izvođenju Zorana Zoke Kuline, gde on povezuje brendirana pića sa očito ne tako dalekim mu zvuku onih sa druge strane te muzičke reke („Hej, konobaru, donesi mi štok, hoću da se napijem i zapjevam rok!“).

Istakao se i Bajaga koji u refrenu klasičnog Ruskog voza primećuje „Nije votka rakija ali noćas obara…“; zanimljiva konstatacija, ali ipak u zaostatku za ključnim primerima bajagastog neodadaizma poput takođe alkohololjubive „Niz grlo klizi ljuta prepečenica, neka me složi kao složena rečenica“ ili ona nezaboravna „Maslina je oliva, sunce mene poliva…“

Neznano zašto, konjak je primetno često prisutan u mašti regionalnih stihoklepaca; Riblja čorba u Dobro jutro plasira osude („Cele noći ti si forsirala konjak“), Rambo Amadeus je opevao dihotomiju Loza, konjak, Sahib Mujanović je vežbao vokativ kroz rimu „Momak, sipaj konjak“, a Ana Nikolić može da se pohvali sa nekoliko pesama u kojima prominentno mesto na listi rabljenih stilskih figura zauzima upravo konjak („Dum, jedan konjak na prazan stomak, još trgni zbog malera…“, odnosno, u hitu Napismeno – „I dalje sam slaba na konjak, pa šta, maco, ako jesam…“). Konjak zatičemo i kod Fantoma, zagrebačkoj preteči beogradskih Vampira, i njihovoj Pivo, konjak, štok.

Udarnički su o tim poskupljim akolkolnim pićima, kao delu folklora noćnog života, pevali u grupi Luna nepokolebljivog Čede Čvorka; dosta toga je opevano – Tekila, limun i so, Vino, karmin, adrenalin, Chardonnay („Hajde, daj mi litar vina, daj mi odmah dve, hoću da me noćas ubije ovaj Chardonnay…“), koktel Sex on the Beach („Ko zna koji sex on the beach, u tvom separeu drama, kraj tebe vrišti rich bitch zbog pogleda medju nama…“). A nisu zapostavili ni energetska pića, jer tu je i njihova Red Bull.

U svom nezaboravnom Bambusu Tina Ivanović čak daje i recepturu za narečenu mešavinu („Pijem bambus i baš mi je fino , malo kola, dve trećine crno vino, ima Boga, ma, znala sam da postoji,  nikog više nemam piće da mi broji“), podsećajući u isti mah na tri fenomena – edukativni aspekt našeg folka, teizam kao legitiman doživljaj sveta, te značaj ženskog oslobođenja od muških i inih represivnih stega.

Još više detaljizma srećemo u himičnoj Kafani iz repertoara Rokera s Moravu („Klekovača, lozovača, mastika, vinjaci,  šljivovica, špricerica, roze i crnjaci, viski, votka, stono belo, francuski konjaci,  i to nije ponuda sva…“)

Izbirljivija je Mimi Oro u Tronu, debi-singlu i tom svom panegiriku Moetu, (o) kome je pevao i Marko Bulat, dok je Seka Aleksić za sve krivila Čivas, a Neda Ukraden je u svojoj malo je reći začudnoj pesmi za ljubavnu indiskreciju optužila viljamovku („Kad sam bili mala, svi se smijali, a sada bi meni ruke grijali, kao mala voljela kolače, a sad volim momke malo jače…pamet nemaš, pamet ti se sakrila, sve je kriva viljamovka rakiija…“).

I za sam kraj krajnje diskutabilna opaska iz opusa plavočuperkastog Halida Muslimovića, Od rakije nema bolje žene, prilično mizoginičnoj tvrdnji o kojoj ćemo možda prozboriti koju u ovom kutku, ako i kada ta tema dođe na red.

Golotinja na naslovnim stranama Parovi koji su pozirali goli na naslovnicama cover Sumanute tetovaže poznatih Keanu Reeves Fuck you Keanu, ko god da si! S.A.R.S Uvod u srpski normcore · ·