Čaj
U VAZDUHU · kolumna

Vitkonoga tatina devojčica u dvadeset osmoj sedi u svojoj devojačkoj sobi velelepne vile u blizini Avale. Sedi na ljubičastom trosedu i papirnatom turpijom sređuje nokte na nogama dok lista magazin sa čije naslovne strane se osmehuje porodica Kardašijan.

Oko nje su tirkizno plavi zidovi, upaljeni mirišljavi štapići i aromatične sveće, tepih iz Maroka i na njemu njene papučice, hrpa knijga o ljubavi u arapskim zemljama na stočiću. Posmatra kroz prozor kako se pale svetla na Avalskom tornju, baca se na leđa, zatvara oči i na javi sanja da je tamnoputa zabrađena lepotica kojoj neki Alibaba skida zar i obljubjuje je u senci peščane dine, dok kamile riču u sumrak.

Večeras neće napolje. Suviše je hladno, prija joj samoća. Silazi spart niže da podgreje svoju ajurvedsku večeru od mahunarki, jer sad je na tom režimu, pokušava da poboljša imunitet i nađe balans sa svojim umom i telom, često meditra i pije mlaku vodu. Dok uključuje mikrotalasnu sreće majku, visoku crvenokosu ženu, malo prevelikih stopala u krznenim čizmama koja joj saopštva da negde ide, da je tata do sutra na putu, da će komšija nahraniti i pustiti pse, da ništa ne brine i da je malo bleda što je sigurno posledica tih glupih obroka i da ima još pečenja u frižideru. Ona klimne glavom i nameštajući plišanu trenerku, sa poslužavnikom u ruci odlazi u sobu. Večera, surfuje po netu i pojačava grejanje. Po ko zna koji put traži oglase koji nude volontiranje u kampovima za zaštitu ugroženih životinjskih vrsta. Prebacuje na Animal Planet, možda tamo nađe novu inspiraciju, ali ništa, samo psi, jazavci, srne i jeleni, po neki zalutali vuk ili medved. Ona želi nešto egzotično, slona, žirafu, pasa i izbeglica joj je preko glave. Želi Afriku, sunce koje prži, antilope i lavove, želi Južnu Ameriku, kišne šume, anakonde, kornjače na Galapagosu, Arktik i Antarktik, šta god ima da se spase i sačuva, samo da nije ovo zvezdano nebo. Pušta na velikom glatkom ekranu omiljeni Čaj u Sahari dok pije čaj od ruže sveže donet iz Kine, pokriva se ćebetom i gleda i plače i kaže sama sebi: Kakv je genije Bertoluči! Omamljenoj od ljubavi i patnje, od mirisa cimeta i ruže sklapaju joj se oči, a kad umre Džon Malkovič ona tiho hrče i trzaju joj se kapci od uzbudljivog sna.

Zora je tmurna, hladna i maglovita. Sveće su izgorele i televizor se ugasio. Bude je ulazna vrata i lavež pasa. Mama se vratila od prijateljice. Zavlači noge pod pokrivač i kroz svoj uglačani prozor gleda kako se razdanjuje, sluša zvuk aviona koji okreće krug iznad Beograda. Danas će konačno uraditi nešto od svog života.

Spema se polako i temeljno. Tušira se dugo vrelom vodom, onda stavlja kremu, dve nijanse pudera i sa posebnom pažnjom šminka oči i usne. Pije zeleni čaj umesto kafe i popuši jednu cigaretu. Skoro da je ostavila pušenje. Oblači ravne, udobne čizme, farmerke i džemper i toplu jaknu, izbegava krzno ovih dana, pa umesto šubare stavlja vunenu kapu. Seda u svoj mali moderni automobil i spušta se u grad. Obići će nekoliko agencija koje nude putovanja u Vijetnam i Kambodžu, krstarenje Nilom i odmor na dalekim ostrvima, onda i nekoliko volonterskih centara, razna udruženja i nevladine organizacije. Volontiranje u Africi, onakvo kakvo je ona zamislila neće naći u ponudi, ali će se sresti sa začuđenim pogledima, sa umornim i tužnim ljudima, pomalo šokirana i iznenađena, zatečena bez reči ostaviće par hiljada dinara na jednom stolu i brzom brzinom, pomalo posramljena sešće u auto i zaputi se natrag kući.

Zadihana ulazi na vrata, izuva se u hodniku i utrčava u dnevnu sobu. Mama se kikoće dok priča telefonom. Uozbilji se kada je vidi zadihanu, pa uz izgovor prekida vezu i zabrinuto je pita šta se desilo. Ona zgrči lice u plačnu grimasu i kaže: Mama, molim te, mogu li sutra kod tetke u Amsterdam?

Knjizevnik nagrađen Oskarom za najbolji film Pouke iz prošlosti: Propustio si, a nisi propustio David Bowie Vetar i zastave: Heroji Lupita Nyongo Žena na ivici nervnog sloma: Sve boje Oskara Girouette Utorkom na dva točka: Biciklistički servis Persa, Hamburg ·