Beogradski splavovi
U VAZDUHU · pop trash

Priča prva kaže da su se poreski lovci ustremili i na najprestižnije prestoničke splavove na osnovu pretpostavke da oni znatno više prihoduju nego što to prijavljuju. Priča druga veli da je sve više hrvatskih turističkih agencija koje u svoje ponude uvode i organizovanje devojačkih i momačkih večeri na beogradskim splavovima za hrvatsku klijentelu. Priča treća, pak, stiže iz Banata – grupa građana u Zrenjaninu ljuti boj bije da osujeti izdavanje dozvole za postavljanje prvog splava na bečkerečkoj adresi.

Ako ćemo pošteno, uz nužno podsećanje na raznovrsne užase koji u formi crnohroničnarskih crtica prate gotovo svaki spomen beogradskih splavova (slučaj ‘kantrimen’, ubistva, lažirane otmice i silovanja osvetoljubivih manekenki, nasilje…), mora se jasno i glasno priznati da su beogradski splavovi u poslednjih, recimo, petnaest godina zadobili sve ključne konture istinskog supkulturnog fenomena. Naravno, na očaj onih nesličnomislećih i/ili sklonih bigotizmu i moralnoj panici.

Da nije tako, pa valjda ne bi turističke organizacije vrlog nam glavnog grada poklekle tek tako, na konto splavova dragovoljno se uhvativši u kolo promocije Beograda kao nekakvog novomitskog „Grada greha“? Priznajmo očigledno – splavarski život je očito potreba mnoštva Beograđana i gostiju Beograda, pa sve i da druga strana kroz figurativni nišan u tome vidi prvenstveno dokaz autobalkanizacije i hinjenog hedonizma po svaku cenu. Uz to, splavarska supkultura je iznedrila svoju modu, svoj argo/sleng, sopstvenu hijerarhiju, takoreći, sopstveni ekosistem, vlastitu muziku (prazan prostor srpskog mejnstrima tako već nekoliko godina unazad naseljavaju splavarski bendovi sa odrednicom ‘band’ u nazivu, koji mahom baštine naučeno iz bosansko-bošnjačkog popa)…

Kad se sve to svesno uzme u obzir, šta drugo ostaje no da oni srditi i gadljivi naprosto okrenu glavu na drugu stranu? Možda da u, kanda, neupitnom fiskalnom javašluku gazda splavova vide odraz toliko izraubovane građanske neposlušnosti prema službama države koja svako malo izvoli da otvoreno ratuje protiv vlastitog plebesa? Može biti da je ovo tek ne baš uspela retorička špaga, puko mućenje ionako nimalo bistre vode, ali, teoretski gledano, i to je moguće.

Uz svu moguću i legitimnu gadljivost prema tom (para)životnom (para)stilu ionako crvotočnog noćnog života, možemo barem da se podsetimo da tolerancija nužno podrazumeva dosta mazohizma pa da iznova  uskliknemo onu staru koja zaziva cvetanje milion cvetova. To je bar opšte mesto, i najdivniji cvet tu i tamo ume da iznikne gde mu je zbilja ponajmanje mesto.

BG SPLAVOVI pic01

Boris i Doris Bizetić „Trash soundtrack“ za ljubavne patnje Svadbarski DJ Tema: Svadbarski DJ Sladak život Slučaj B92 i “Sladak život” Jay-Z i Beyonce Beyonce i Jay-Z “preuzeli” Luvr