Srce od hleba za decu
PULS GRADA · deca

Povodom obeležavanja Svetskog dana hleba, kompanije DonDon i Lesaffre obradovale su svežim pecivom mališane iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj i tom prilikom ovoj ustanovi uručili nesvakidašnji hleb u obliku srca.

Ovaj specijalni poklon pripremili su, uz pomoć profesionalnih pekara, mališani nižih razreda beogradskih osnovnih škola, u okviru edukativne radionice “Deca mese za decu” održane u Lesaffre pekarskom centru. Osim Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, u nedelji obeležavanja Svetskog dana hleba, DonDon i Lesaffre donirali su svoje prozvode različitim ustanovama i centrima koji brinu o deci širom Srbije.

„Cilj ove radionice bio je da mališani saznaju više o tome kako se priprema ova, prva ljudskom rukom pravljena namirnica, kao i da nauče važnu lekciju iz humanosti, pomažući svojim drugarima. U saradnji sa našim partnerom već nekoliko godina obeležavamo ovaj za nas bitan datum, trudeći se da ukažemo na značaj hleba kao namirnice i njegovu ulogu u našoj tradiciji. U svetu se ove godine Svetski dan hrane i hleba obeležava sa fokusom na bacanju hrane, pa je ovo prilika da ukažemo na taj problem i u Srbiji, gde se nezvanično svake godine baci 250 000 tona hrane“, izjavila je ovim povodom Aleksandra Đurišić, PR kompanije Don Don.

Mali pekari su tokom radionice bili odlični u savlađivanju veštine pravljenja hleba. Naučili su mnogo o ovoj namirnici na kojoj se zasniva ishrana čoveka još od praistorije. Uz priču o tome koliko je važno činiti dobra dela, saznali su mnogo zanimljivosti o hlebu, njegovom postanku i putu kroz vreme. Za dobro raspoloženje bili su zaduženi voditelj Deki Pantelić i klovn Marko.

Zanimljive informacije o hlebu

Prvi hleb nastao je još u doba pećinskog čoveka, koji je otkrio da istucano zrnevlje uz dodatak vode ima dobar ukus. Tu mešavinu je vremenom pekao između dva usijana kamena, a zatim na ognjištu. Egipćani su ovoj smesi dodali kvasac, učinivši tako prvi hleb mekšim i većim. Upravo je iz Egipta hleb stigao u Evropu, i to preko antičkih Grka. Međutim, svoj pravi procvat, proizvodnja hleba je doživela tek u rukama Rimljana, kad su osnovani prvi pekarski cehovi i pekarstvo je zvanično postalo zanat.

U Srbiji hleb ima svoju posebnu istoriju i tradiciju. Kako je ognjište bilo važno mesto za okupljanje porodice, a u njemu se pekao hleb, time je on dobio na još većoj važnosti i vrednosti. Kako se nekada pravio samo od žitnog ili kukuruznog brašna, beli hleb je postao sinonim za dobar hleb u srpskoj tradiciji.

U Srbiji i Rusiji, dočekati nekoga hlebom i solju simbol je dobrodošlice. Kombajnu je potrebno 9 sekundi da požnje dovoljno pšenice za 70 vekni hleba.

U skandinavskoj tradiciji, ako dečak i devojčica jedu istu veknu, veruje se da će se zaljubiti jedno u drugo.

Hleb je verovatno jedina namirnica koju jedu svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju.

Oto Fredrik Rohveder je 1928. godine izmislio prvu mašinu za sečenje hleba. U Velikoj Bitaniji se rezani hleb prvi put pojavio 30-tih godina prošlog veka.

Verovanje kaže da ko god pojede poslednje parče hleba u kući, treba da poljubi kuvaricu/kuvara.

io Smešne ilustracije o tome kako je to biti otac ui Kostimi za Noć veštica za roditelje i decu 10531474_979044985445370_2890282271635309175_o cover 18. Polimark Dečji sajam io Škola u kojoj su umesto kazne uveli meditaciju ·