cover1
PULS GRADA · deca

Ove godine strip „Snupi” (u originalu „Peanuts”) slavi 65. rođendan. Originalan strip američkog autora Čarlsa Šulca je od svog pojavljivanja stekao veliki broj i malih i odraslih čitalaca u celom svetu. Dogodovštine Čarlija Brauna, njegovog psa Snupija i šarmantne družine objavljivane su u kontinuitetu 50 godina, strip je stekao status kultnog i našao se među delima koja su obeležila kulturu XX veka. Čarls Šulc, tvorac Snupija, najpoznatiji je i najprodavaniji američki strip-autor svih vremena

Šulc je umro pre petnaest godina, a njegovom zaostavštinom nastavili su da se bave naslednici. Povodom ovogodišnjeg rođendana u januaru je objavljena knjiga Let‘s Dance Snoopy (neki od stripova u knjizi su prvi put objavljeni), a početkom novembra je širom sveta premijerno predstavljen animirani dugometražni film u 3D tehnici – The Peanuts Movie.

Tvorac Snupija

Čarls Šulc je rođen 1922. godine, u Mineapolisu, u Minesoti. Odrastao je u Sen Polu i oduvek bio zainteresovan za crtanje. U školi je bio tih, povučen, introspektivan, teško je doživeo odbijanje uredništva školskog lista koje nije želelo da štampa njegove crteže u školskim novinama. Doživeo je i ljubavna razočaranja, kad mu je bilo dvadeset godina izgubio je majku, a zatim se pridružio američkim vojnim trupama u Evropi, tokom Drugog svetskog rata. Po povratku iz rata, u drugoj polovini četrdesetih, počinje da radi kao crtač, u svojim prvim stripovima predstavlja lik Čarlija Brauna, dečaka kome je pridodao mnogo toga autobiografskog.

Preteča Snupija bio je strip Li’l Folks (Mali ljudi) koji je objavljivan od 1947. do 1950. u St. Paul Pioneer Press. Šulc je 1950. prodao svoje stripove kompaniji United Feauters Syndicate, naziv stripa je promenjen u Peanuts (Klinci) i bio objavljen u sedam novina. Naziv stripa odabrali su čelnici kompanije, uprkos Šulcovom protivljenju. Peanuts je bio kolokvijalni naziv za malu decu, preuzet iz popularne televizijske serije tog vremena, a Šulc je smatrao da ovaj naziv nema karakter, dignitet, značenje.

Dogodovštine Snupija, njegovog vlasnika Čarlija Brauna, i autentične ekipe klinaca veoma brzo su počele da se objavljuju u mnogim američkim, dnevnim i nedeljnim novinama, a popularnost stripa stalno je rasla. Šulc je na njemu radio svakodnevno i premijerno je objavljivao nove table svake nedelje. Radio je potpuno samostalno, bez pomoći asistenata, i tokom života je nacrtao čak 18.000 tabli stripa. Stalno je usavršavao crtež, likove, dijaloge, osmišljavao nove zaplete i situacije. Za 50 godina rada Šulc je samo jednom otišao na godišnji odmor, 1997. godine, da bi proslavio 75. rođendan.

Vrhunac popularnosti

Velikoj svetskoj popularnosti Snupija doprinele su i knjige s kolekcijama raznih Snupi stripova. Prva je objavljena 1952. godine, usledila su mnoga druga izdanja, na mnogim svetskim jezicima. Do sredine šezdesetih strip je objavljen u 2.600 novina širom sveta, i preveden na 75 jezika. U to doba Snupi počinje da se pojavljuje i u drugim medijima. U Americi je u decembru 1965. godine emitovan TV film A Charlie Brown Christmas. Usledio je brodvejski mjuzikl You’re A Good Man, Charlie Brown, a zatim i prva filmska adaptacija – dugometražni animirani film A Boy Named Charlie Brown prikazan je 1969. godine.

Do kraja sedamdesetih urađeno je još nekoliko filmova – svi su doživeli veliku gledanost, skrenuli pažnju na strip, doprineli popularnosti izvornih Šulcovih crteža. A u svim svojim izdanjima Snupi je spojio jasan jezik i razna filosofiranja, komičnu i setnu notu, grubost i toplinu. Osvojio je čitaoce svih generacija, a na vrhuncu popularnosti, tokom šezdesetih, strip je čitalo 355 miliona ljudi godišnje. Likovi iz Snupija pojavili su se na naslovnoj strani magazina Time (što je bio presedan, posebno priznanje slavnom stripu i devetoj umetnosti generalno), pojavile su se i igračke s likovima iz stripa, odeća, školski pribor… Snupi je postao globalni fenomen koji je donosio jedan bilion dolara godišnje kompaniji United Features, a Šulcova prosečna godišnja zarada iznosila je između 30 i 40 miliona dolara.

Snupijeva ekipa

Snupi je ponudio minimalistički crtež, sarkastičan humor, jednostavne zaplete, ogoljene emocije. I predstavio je nešto što nijedan strip ranije nije – emotivno poštenje, unutrašnji dijalog jednog običnog psa, ozbiljan odnos prema deci, divlju maštu i fantazije, neuobičajene teme i razmišljanja o životu.

Centralni lik Čarli Braun je melanholični, nesnađeni luzer, zapitani gubitnik, običan čovek (dete), promenljivog raspoloženja. Čarli ima i vrlinu da se izdigne iznad svojih padova, sposobnost da se vrati u život s nadom i odlučnošću. A njegov odani pas Snupi je šarmantan i lucidan crno-beli bigl, posebno neodoljiv kad pleše ili se prepušta svetu mašte. Snupi ne govori (u filmovima ispušta razne zvuke), njegove misli su predstavljene u oblačiću, ne pomera se daleko od svoje kućice, i u svom imaginarnom svetu se pretvara u pisca, studenta, ratnog avijatičara, bori sa zamišljenim protivnicima…

Sam Šulc je naveo da Snupi mora da se povuče u svet mašte, jer bi njegov pseći život inače bio dosadan i jadan. Snupi je i lenj i inertan, smešan u svojim maštovitim podvizima. Dežurni luzer Čarli Braun bio je realan lik s realnim problemima, i kao takav, nešto potpuno novo u svetu stripa. Čarlija muče samoća, otuđenost, inferiornost, neprihvaćenost, trapavost, sve ono što je njegovog autora, po sopstvenom priznanju, mučilo u mladosti i senčilo čitavog života. Čarli Braun je uvek tu za Snupija (i obrnuto) mada njih dvojica često nerviraju jedan drugog. Često se i grle, izražavaju emocije, Snupi Čarliju nudi i rešenja za praktična životna pitanja, ali i odgovore na filosofska pitanja o životu, smrti, suštini i prolaznosti.

I svi ostali likovi stripa su upečatljivi, jasno nacrtani i profilisani, iskreni, autentični, ponekad iritantni i naporni, neodoljivi u svojoj nesavršenosti. Tu su filosofski nastrojeni Linus koji ne ispušta svoje ćebe, dominantna i stroga Lusi, talentovani Šreder koji svira Betovena, ne mnogo bistra Sali, stalno pospana Pepermint Peti, ptičica Vudstok koja je Snupijeva desna ruka i stalni savetnik… Kritičari su za Snupija navodili da je napet i nepredvidljiv strip, sa otkačenom, čudnom i dopadljivom družinom koja u stripu iskazuje čitavu skalu običnih ljudskih osećanja – mržnju, ljutnju, bes, zavist, grubost, ali i brižnost, osećajnost, empatiju, odanost, prijateljstvo.

Filosofski pogled na svet

Posebno je zanimljivo što u stripu maglovite predstave odraslih o životu izgovaraju deca. Šulc je naveo da je njegova ideja bila da odrasle podseti da mogu da se izleče i steknu optimizam uz smisao za humor. I da ih navede da se podsete kakva su deca bili i kakvi su odrasli postali. Šulc je objasnio i da je melanholija koja se često provlači kroz njegove table često životno osećanje, kao i da mnogo toga duhovitog u stripu proizlazi iz loših stvari koje se događaju u životu. Snupi je doticao teme nepoverenja, netolerancije, depresije, usamljenosti… U mnogim epizodama pojavile su se i inteligentne opservacije – o književnosti, umetnosti, klasičnoj muzici, teologiji, pravu, psihologiji, sportu.

Baby Artysh Baby Artysh: Koncerti za bebe kids fest 11. Kids Fest – dečiji filmovi i radionice širom Srbije Aleksandra Radović KreARtivni centar Aleksandre Radović Kampanja "Never Violence" Švedskog instituta Nedelja glasova dece: Građanin Dete – Društvo po meri deteta! ·