Doručak
U VAZDUHU · kolumna

Nenad je veliki dečak. Bliži se četrdesetoj i prvi put ima ozbiljnu vezu. Trudi se da mu život bude zabava, a ne samo posao. Zimi obavezno ide na skijanje, a leti odvaja lovu za egzotične destinacije. Svaki dan odelo i kravata, ustajanje u 6, trbušnjaci i sklekovi, brijanje i trimovanje zulufa.

Motivacione poruke mu stoje skrivene u telefonu u posebnom folderu, čita ih brzinski pred ogledalom dok namešta frizuru, šapatom, da ga ne čuje devojka. Doručak je obavezan početak zahtevnog radnog dana jednog ovakvog japija – posebna mešavina žitarica, kupljena u prodavnici zdrave hrane, sa dodatkom sušenog voća, prelivena sojinim mlekom. Za piće sveže ceđeni sok od pomorandže i lajma. Kafa ga čeka na poslu. Kada je posebno pod stresom i kada „otkači“ od napetosti i obaveza, doručkuje plazmu i mleko. Tada se oseća ponovo kao pravi mali dečak, mamin sin, siguran i utešen mekanom toplom kašom.

Saša je visok 205 centimetara. Svako jutro ustaje u 7 i ide na trčanje po kraju. Nije važno koliko napolju ima stepeni, da li pada kiša ili sneg. Oblači sivu trenerku, stavlja kapuljaču na glavu i trči dok mu se sve misli ne stope u jednu beskonačnu liniju kontinuiranih koraka, dok mu se uši ne zagluše bukom jutarnje gradske vreve i sve što čuje postane sopstveno ubrzano disanje i lupanje srca. Zaustavlja se kod pekare i kupuje prazne kroasane. Kada stigne kući temeljno se tušira, maže mleko za telo na laktove i kolena i oblači čistu majicu, zatim standardnu radnu uniformu u vidu tamnih farmerki, crne rolke i belih adidas patika. Radi od kuće za kompjuterom, a tu i doručkuje one kupljene kroasane i crnu kafu bez mleka i šećera, da ga gorčina podseti na usamljenost koju živi.

Ilija predaje na fakultetu. Vreme ustajanja je klizno u zavisnosti od obaveza, nekad u 10, a nekad u 8. Najviše ga nervira što mora kolima na posao i što nema mesta da se parkira u centru. Voli da flertuje sa studentkinjama, a one se baš i ne lože na njega. Uglavnom jer smrdi na beli luk i uvek upadne u neko blato, pa su mu kaljave cipele. Misli da zdravlje na usta ulazi i da su beli luk i rakija glavno oružje u borbi protiv virusa, pa zajedno sa slaninom, kajmakom i kavurmom čine njegov idealan doručak. Boji se gripa i promaje. Dva puta dnevno se čuje sa porodicom, a oni mu, zahvalni jer za njih brine, o većim praznicima šalju domaće pečenje autobusom.

Bane je visok 173 centimetara i ima 110 kilograma. Službenik je u velikoj firmi. Košulju pegla samo sa prednje strane, jer se leđa ne vide ispod sakoa. Teško mu je da se sagne od stomaka, pa mu redovno cipele glača čistač cipela na Slaviji. Kasno ustane, brzo se umije i opere zube, srkne kafu i trči napolje. Cigaretu puši u hodu. Nosi različite čarape protiv uroka. Doručkuje na poslu burek sa šunkom i kačkavaljem i litar jogurta, ispod poturi današnje novine. Ima prezgodnu devojku koju je osvojio duhovitošću. Ona savija najbolje sarme i ostavlja zimnicu na terasi, iako uvek ima manikirane nokte.

Danilo je zgodan i nije zaposlen. Dane provodi u kladionici, prati sve od fudbala do trka pasa. Ima istetovirane ruke i leđa, probušene uši i zalizanu kosu. Puši dve pakle cigareta na dan. Devojke ga obožavaju i često svraćaju u stan kod Đeram pijace, u ulici Živka Karabiberovića. Od nameštaja ima projektor i krevet, sto, frižider i dve stolice. Ne doručkuje, samo pojede bananu. Devojke žele da kuvaju za njega – njega baš briga. Subotom uveče, uvek u istoj kafani, nalazi se sa Nenadom, Sašom, Ilijom i Banetom. On, Ilija i Bane piju pivo, Nenad viski, a Saša martini. Priča im svoje nedeljne avanture dok proverava stanje na kladionici. Oni mu zavide i žele njegov život, njegovu slobodu, njegove devojke, ali sutradan ujutru, kada mamurni ustanu iz kreveta, vraćaju se svojoj rutini i omiljenom doručku.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Među nama Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Koferi Biciklizam Utorkom na dva točka: Biciklisti u Srbiji, a i šire (drugi deo) Pouke iz prošlosti Pouke iz prošlosti: Ljubomoran i gvozden