Ego
U VAZDUHU · kolumna

U dalekoj Norveškoj, u hladnoći fjordova, obasjan polarnom svetlošću živi emigrant. Doktor nauka, muzičar u duši, ribar, neostvareni vajar i pesnik, dobar otac, muž i ljubavnik. Tamo planira i da umre, da ga sahrane na obali Barentsovog mora i da zauvek u mraku sluša huk talasa.

Oduvek je želeo da ode, samo je bilo pitanje dana, odgovarajućeg trenutka u kome će sa jednom putnom torbom napusiti domovinu. Na početku je želeo na Svalbard, u mračnu ledenu grobnicu gde sunce najmanje sija da vinom opija svoju depresivnu dušu. Međutim, negde oko tridesete, otkrio je da, iako ima preveliki razmak između prednjih zuba, široke kukove, ženstvene šake i muškost skromne veličine, poseduje i jedan, do tada skriveni, ali svakako veliki talenat.

U prvoj dekadi novog milenijuma, posećivao je, današnji emigrant, brojne beogradske kafiće. Negde se pilo na recku, negde za keš, ali važno je bilo da se pije. Uz piće upoznavao je žene, razne žene, lepe, ružne, tamnopute, visoke, debele, talentovane, manipulativne, plavuše, siromašne ineligencije i punog džepa i obrnuto, i baš svakoj od njih, sa kojom je delio sto ili šank, čašu piva ili buteljku vina, poklanjao je posebnu pažnju. Pažnju koju one, naviknute na potpuno drugačije muškarce, nisu često dobijale. Govorio im je o svojim planovima, maštanjima, teskobi, muzici, poredio ih sa najčuvenijim glumicama i na kraju svakog razgovora, na salveti ili papirnoj maramici upisivao svoj broj telefona i po pet naslova pesama, knjiga ili filmova koje moraju da čuju, vide i dožive. One, ošamućene količinom reči i emocija koje im je posledio ovaj mladić, u zoru, kada ih konobar istera iz lokala, lako bi odlazile sa njim do malog, iznajmljenog stana na Banjici, i sa vrata ulazile među gužvave čaršafe koji su mirisali na druge žene. Postao je sjajan ljubavnik. Skidao ih je polako pod upaljenim svetlom i podignutim roletnama, vodenastim očima gutajući svaki milimetar njihovih butina, zadnjica, stomaka i stopala, a one su zaboravljale na celulit, preskočene dlačice, salo i dah koji miriše na cigarete i alkohol. Obožavale su ga. Mislile su danima samo na njega. Na putu do posla ili fakulteta, ujutru u gradskom prevozu, gotovo da su se mogle prepoznati kako se, sa poluosmehom, pogleda zakucanog u daljinu, jednom rukom držeći se za šipku, njišu zadovoljne ljubavnice budućeg emigranta. Zvale su ga i uvek bi se javio, ali jedan telefonski poziv, promenio je sve.

Lepa farmaceutkinja, sklona lakim drogama i povremenom mešanju tableta za smirenje i alkohola, primetila je da joj izostaje menstruacija. Kroz maglovito sećanje pokušala je da rezimira prethodni mesec i među ispitima, žurkama, opijanjima i duvanju, na površinu izroni stan na Banjici. Uradi test na trudnoću, zakoluta očima i po torbi počne da traži salvetu sa brojem telefona. Javi joj se promukli muški glas i kada čuje vest malo zadrhti. Znao je da će ovako nešto da se desi pre ili kasnije. Kada se sretnu na kafi, on zaključi da je ona dovoljno lepa i da bi mogla da mu bude žena. Predloži joj Norvešku. Ona, shvati da joj ništa neće nedostajati, da može da diplomira do maja, i evo je, sa povelikom loptom ispod šarene haljine, jednog vrelog juna, ukrcava se na avion za Oslo preko Frankfurta.

Žive u kući sa zidovima od drveta i krovom od stakla. Imaju poslove i decu i prijatelje. On peca svaki drugi vikend. Ona sprema ribu koju joj donese. Vode ljubav jedno sa drugim dva puta mesečno. Njen ljubavnik je visoki, crni emigrant iz Ruande, koji plače posle svakog seksa. On ima dve aktivne ljubavnice koje ga vole i misle da takvog muškarca nigde i nikad neće naći, pa onda i nema veze što je emigrant. Jedna je dugonoga, plavokosa hokejašica širokih ramena, a druga crnokosa, tetovirana vaspitačica. Žene sa kojima se dopisuje preko društvenih mreža ne računa, ali čuva slike njihovih grudi i stopala u tabletu u folderu nazvanom „Ego“.

Bucati u radnoj sobi Pouke iz prošlosti: Vanzemaljci, u pomoć! 09032016a Vetar i zastave: Hiljadugodišnja kiša Tajna i melanholija ulice Utorkom na dva točka: Ako se ne vratim, obavesti Pabla i beži Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Izuzetak u mraku ·