Hobi
U VAZDUHU · kolumna

Marija radi u školi u centru grada. Živi u Zemunu u slepoj ulici u kući od cigle zarasloj u bršljan. Skuplja mačke i keramičke figure. Svakog vikenda obuje udobne duboke cipele, sedne u prevoz i obilazi pijace, buvljake, antikvarnice. Hoda zamagljenog uma, a prsti joj prelaze preko tezgi kroz gomile starudija, prepipava i razgleda kičaste bambije i devojčice, okreće ih naopako, gleda žig i raspituje se o godini proizvodnje, uvozu i poreklu.

Srce joj zalupa i oblije je toplina kada ugleda konja od porcelana bele boje sa sedefastim plavo-ljubičastim prelivom. Pogađa se oko cene i stavlja plen u torbu. Rumena od zadovoljstva ide dalje, počinje kiša i prodavci se polako pakuju. Postaje blago nervozna jer želi još. Neće da joj dan pokvari kiša. Sa kapuljačom na glavi probija se kroz gužvu i oblake, klizaju se đonovi po pijačnoj kaldrmi. Subota je, antikvarnica radi do dva. Prodavačica je dobro poznaje i odmah joj rukom pokazuje na novopridošlu robu. Marija skida kapuljaču, odlepljuje mokre pramenove sa lica, obriše dlanove o jaknu, čučne pored vitrine i poluotvorenih usta očima guta oblike i boje, poze i detalje. Današnji izbor je dečak koji peca, visok celih sedam santimetara, sa kapom i u kratkim pantalonama. Pored njega je kofa, a na udici na štapu visi tek upecana riba. Ponosno ga odnosi na pult kod prodavačice i sva ustreptala gleda kako ga ova pakuje u šareni papir. Plaća u kešu, izlazi na ulicu i pali cigaretu. Umorna i srećna.

Mariju tri dana nedeljno, kada je prva smena i ne ide autobusom, na posao vozi komšija Petar. Pored figurica i mačaka i on joj je hobi. Petar ima petnaest godina više od nje, ženu i dvoje dece. Radi u nekoj dosadnoj firmi, gaji ptice i vikendom ide na berzu, uglavnom u Pančevo. Kupuje jaja egzotičnih, zabranjenih papagaja i pokušava da dobije piliće. Kada mu uspe, hrani ih iz ruke i provodi po čitave dane u pomoćnoj zgradi, sa pticama i svojim mislima u velikim kavezima, nameštajući svetlo i temperaturu. Kada porastu, vodi ih na izložbe, neke prodaje, a posebne primerke čuva za sebe. Sa Marijom deli pare za gorivo i uživa pričajući joj o svojim ljubimcima, naglašavajući svaki put kako mora dodatno da obezbedi kaveze kako mu mačke ne bi provalile i podavile potomstvo. Ona se smeška i klima glavom, pravi se da ga sluša, a u stvari gleda u njegove šake na volanu, proučava mu nokte i zanoktice, svaku novu pegu i krastu na sitnoj povredi nastaloj ugrizom papagaja.

Danima kada je on vozi na posao, Marija ustaje u pet. Pere kosu da joj bude sveža i mirišljava, brije noge i oblači svileni veš, nove čarape i pegla suknju. Ostalim danima nosi pantalone. Posebno losionom čisti vrat i dekolte, stavlja duplu dozu dezodoransa i parfema, nanosi kremu i mleko za telo, uživajući u svakom pokretu. Šminka se dugo uz kafu i lakira nokte. Linija na gornjem kapku mora biti perfektna. Uveče izabere ono što će obući, pa uklapa boje. Dok se treći put gleda u ogledalu, razmišlja o Petru. Da li će mu se dopasti ova kombinacija? Odeću kupuje na kredit i čekove, samo zbog njega. Momku kaže da na poslu mora da izgleda pristojno, a da se ona pita nosila bi samo farmerke i vuneni džemper.

U 7.00 ulazi u automobil koji miriše na koncentrat i perje. Blago joj je muka od tog mirisa, ali kada sedne na prednje sedište i oseti Petrov losion za posle brijanja, opet joj je dobro. Ponekad dok razgovaraju o svojim planovima i vikend hobi avanturama, dodirnu im se laktovi , pa joj se jeza spusti u pete. Zavlači ruku u džep da dodirne amajliju, minijaturnu kornjaču od žada, da smiri uzbuđenje i povrati fokus. Vožnja se nastavlja i stižu na odredište. Vidimo se prekosutra.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Mirisi iz prošlosti Divin horoskop Žena na ivici nervnog sloma: Divin horoskop Utorkom na dva točka Utorkom na dva točka: Biciklisti u Srbiji, a i šire (prvi deo) Casanova Pouke iz prošlosti: Casanovin večni život