Srećna domaćica - letovanje
U VAZDUHU · kolumna

U veliki crni kofer ukrašen ružičastom plastičnom trakom, kao znak raspoznavanja, pakuje stvari za letovanje. Uvek se pakuje u zadnjem trenutku, par sati pred poletanje. Pred svako putovanje obeća sebi da će napraviti spisak potrebnih stvari, ali zaboravi, pa je, dok se naglas preslišava, obuzme blaga nervoza i psuje sebi sve po spisku.

Sa rukama na kukovima stoji na sredini spavaće sobe i pokušava da se seti šta je zaboravila. Pregleda sadržaj kofera još nekoliko puta i onda kaže sebi: „Šta god da je kupićes… ako budeš imala gde.“ Prvi put u životu negde odlazi sama, bez dečka, drugarica, porodice. Najavila je ovo samačko letovanje još u januaru kada ju je drmala postpraznična depresija i kada se osećala najusamljenije na svetu. U međuvremenu, negde u aprilu, započela je ljubavnu vezu sa dugogodišnjim drugom, ubrzo joj je dosadilo jer su se previše dobro poznavali. Onda je pomislila da se okrene ženama, što je, takođe, prošlo bez uspeha, po neki izlazak i uzbudljiva noć, i evo stigao je jul. Usporeni vreli dani naterali su je da ubrza svoje planove.

Okrenula je putničku agenciju, gde joj je preljubazni, poluhisterični Marko pola sata nudio aranžmane za dvoje na severu Grčke i jugu Španije. Potrajalo je dok mu je objasnila da ona zaista ide sama, da se neće predomisliti, da joj nije žao para, da nema prijateljicu za hitne slučajeve, da ne želi komfor Grčke ili Španije i hotele sa pet zvezdica. Začuđen, dobri Marko na ivici nervnog sloma, upitao je šta ona, u stvari, želi. Od odgovora počela je da mu se koči vilica, pa je zamolio da sačeka dok otpije gutljaj vode. Mlada žena, zdrava, prava, uspešna, ne pita za cenu da joj se ispuni želja, a to je stenovita nudistička plaža, sa bistrim morem punim ježeva, bez interneta, ali da postoji pošta, bez luksuznih restorana i tržnih centara, može soba, može i bungalov, htela je da kaže može i šator, ali se uplašila za Markovo zdravlje. Uslužni agent nije imao takvo nešto u ponudi, ali se zainatio da joj, uz pristojnu proviziju, ispuni želju i uspeo je.

Zakazan je datum, kupljene karte za čarter let do ostrvu najbližeg grada, posle mora lokalnim autobusom, pa čamcem i za samo 10 sati od trenutka polaska stiže na lokaciju, ako ne bude velikog kašnjenja ribarskog čamca. Ovog puta pakovala se praktično. Umesto parfema ponela je sredstvo protiv komaraca, umesto sandala na visoku štiklu spakovala je špagerice i gumene baletanke za vodu, preskočila je svilu, karmine, lakove za nokte i šest kupaćih kostima, samo gomila peškira, jedan bikini, kreme i ulja za sunčanje, mali set za prvu pomoć, jedna knjiga, par pamučnih haljina i nešto toplije za svaki slučaj. Zadovoljno zatvara kofer i zove taksi. Još jednom pogleda da li je sve isključeno, mahne sobnim biljkama i zaključa vrata. Silazi niz stepenice vukući teret levom rukom, dok desnom opipava pasoš, novčanik, ključeve i mobilni. Kada sedne u taksi puls joj je ubrzan, dah plitak, a stomak poigrava od uzbuđenja.

Tačno 10 sati kasnije izlazi iz vrelog autobusa napravljenog u Nemačkoj dalekih osamdesetih. Vozač zabrinutog pogleda podigne ruku u znak pozdrava. Ona odmahne sklanjajući pramen kose sa mokrog čela. Okreće se oko sebe. Kasno je podne. Čuju se zrikavci u požuteloj travi. Projure po neka kola dižući prašinu. Na autobuskoj stanici sedi starac i gleda je sa čuđenjem. Pored njega, ispod nastrešnice, žena prodaje dinje, smokve i kajsije. Tu je i kiosk bez frižidera gde se prodaju cigarete, hleb i štampa. Pored asfalta spušta se šljunkovita staza dole do obale, tamo bi trebalo da sačeka čamac. Klimne glavom osobama koje je bez zadrške posmatraju i obazrivo krene nizbrdo slušajući cepanje plastičnih točkića velikog crnog kofera o oštro belo kamenje.

Konačno more. Vetar joj odlepljuje mokru majicu sa leđa. Dodirne vodu. Nikad nije videla takvu zelenu boju. Prinese ruku ustima da oseti so. Trgnu je povici, shvati upućeni njoj, da ne pije slanu vodu i da li je poludela praćeni gomilom sočnih psovki. Preplanuli domorodac na čamcu pljuje i baca cigaretu u more mlateći rukama. Prevoz je stigao. Biće ovo uzbudljivo letovanje.

Vila Duraco Pouke iz prošlosti: Duh svira klavir Ada Ciganlija (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Između života i smrti Ofsajd Žena na ivici nervnog sloma: Ofsajd Tour de France Utorkom na dva točka: Tour De France 2016 ·