Avgust
U VAZDUHU · kolumna

Septembar je tu iza ćoška, samo što nije stigao, već mogu da se nanjuše pečene paprike, sočne jabuke i grožđe, jesenje ruže, vrate nam se svima pred oči slike iz dečijih časopisa i već razmišljaš o sastavu ’’Kako sam proveo letnji raspust’’. Dan se skraćuje, večeri su sve svežije, a leta i raspusta nije ni bilo.

Kad dođe septembar čovek nema čemu da se raduje osim novim sezonama omiljenih serija, potencijalnom miholjskom letu, finim džemperima i novoj frizuri. Ko baš bude imao sreće možda zapali na neku morsku obalu da uhvati poslednje zrake sunca i vodi ljubav na praznoj plaži. Završeni su letnji festivali, konačno možete da skinete gumene narukvice, ošišate izgorele ombre pramenove i uskoro će svakoga biti baš briga ko je išao na Ibicu, a ko u Sutomore.

Na FTV-u po čitav dan piče kolekcije jesen zima 2014/15, ima za svakoga po nešto: za damice šezdesete, ekscentrično krzno za visoko društvo, perje, jorgan jakne i crni pliš za umetnice, bajkovite haljine i pelerine za večite hipike, strogi kostimi i animal print za poslovne žene, pletiva, militari, sportski i Aspen šik za nas koji preferiramo udobnost. Omiljeni novi komad koji ćemo uskoro svi vući sa sobom, kao Linus van Pelt plavo ćebence, najveći mogući šal preko ramena, mekan i topao zgodan će biti već za dvadesetak dana da se u njega umotamo pijući kotel u bašti omiljenog kafića.

Šetam se ovih dana po gradu, svuda novosti, svaki butik novi izlog, rasprodaje traju još malo. Umesto da idem iz jedne prodavnice u drugu, razgledam novo pristiglu garderobu i trošim ono što nemam, ja uglavnom čučim ispred, jer na povodcu vodim psa, malog i bezopasnog, ali mnogi tržni centri i radnje jednostavno ne pristaju na prisustvo pasa. Novost je da su ipak neki brendovi stavili pet frendly nalepnicu na vrata, pa iako vas prodavačice mrze možete svog ljubimca uvesti sa sobom. Sviđa mi se taj trend da je u Beogradu sve više kafića, butika i knjižara u kojima se može uživati sa čevoronožnim drugarima, još kad bi se gospođe babe uzdržale komentara, bilo bi, pa skoro idealno.

Deca kreću u školu, poluuplakani roditelji kupuju prvacima rančeve, sveske, olovke i pernice sve iz iste kolekcije, za devojčice roze i ljubičasto, za dečake plavo. Uvek kad vidim prvake setim se kako mi je komšija Srđan, tada sedmi razred, sve onako maloj i uzbuđenoj par dana pre polaska u školu, rekao kako je škola veliko sranje i da je to što se radujem krajnje glupo i ubrzo će mi biti žao. Ne kažem da nije bio u pravu, ali mogao je to i suptilnije da mi saopšti. Od tada ga baš ne simpatišem, taj prvi dan škole odigrava se jednom u životu, nemoj neko da pokuša da ga pokvari.

Kraj je avgusta, vreme da se frotirni pokrivač zameni nekim debljim, da se stavi novi stoljnjak i činije napune voćem, da se bace neonske suknje, da skrate nokti, da se suptilno zagazi u prvi septembar u bojama pudera. Još može da se pije pivo u parku. Na pijaci je sad najlepše cveće. Na kraju avgusta smete da budete senimentalni, da ponovo pročitate Velikog Getsbija i pogledate Diplomca. Da se smrtno zaljubite, baš sad kad su završene letnje šeme. Konačno možete da zamenite papuče patikama, da uz šejk od zelenog povrća pojedete pljeskavicu, jer ravan stomak je prošao sa letom. Ispod svilene bluze ne zaboravite fini čipkani bodi ili pamučnu treger majcu, jutra postaju hladnija.

Sa septembrom vraćamo u normalu svoje živote i svoje snove. Vraćamo se kreditima, iznajmljenim stanovima, ono bezbrižno magnovenje letnjeg dana odlazi da se vrati sledeće godine. Oterajte svaku napetost. Dugo toplo leto nije se desilo, ali napravite sebi dugu toplu jesen.

Eshu Pouke iz prošlosti: Božanstvo koje se šali Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Krunisanje praznine Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Evzoni Leto u gradu Populizam: Leto u gradu