Prolećno spremanje
U VAZDUHU · kolumna

Probudila se u ponedeljak ujutru. Umorna. Dovukla je svoje mišićavo telo do kupatila i pre nego što je stavila pastu na četkicu za zube, bacila je pogled na sopstveni odraz u ogledalu. Tamni podočnjaci i sivo lice.

Ukočenog vrata i sa tupim bolom u stopalima vratila se u dnevnu sobu. Četkica je ostala da stoji na lavabou. Upalila je šporet i stavila vodu za čaj. Gledala je kako se na ravnoj crnoj ploči pojavljuje crveni krug. Zurila je zevajući u toplotu dok joj oči nisu zasuzile, a voda počela da ključa. U malu šolju od providnog kineskog porcelana sipala je tamnu tečnost, pola kockice žutog šećera, i promešala. Onda je ritualno uzela malo meda drvenom kašikom, jabukovo sirće, perlicu ribljeg ulja, magnezijum iz kesice sručila je u usta, i kada su se svi ovi ukusi pomešali, osetila je da joj se povraća. Svakog jutra mesecima unazad jutro joj je počinjalo mučninom, ali ona je uporno pila i jela sve nabrojano. Čvrsto zatvorenih očiju pokušava da odagna neprijatan osećaj i da umiri utrobu. Naginje stakleni bokal i ispija gutljaje ledene limunade bez šećera i mente. Suze joj liju, ali kiselina nadvladava mučninu i na trenutak joj je bolje. Izlazi na terasu u prohladni vazduh aprilskog dana i na pleteni sto postavlja doručak od voća, žitarica i jogurta. Doručkuje dok tupo zuri u krov preko puta, u vrane i čavke koje se biju oko nekog okruglog predmeta. Pita se gde su nestali vrapci ovog proleća u Beogradu. Ponovo joj se diže želudac, spušta glavu na naslon stolice i diše duboko šireći nozdrve malog, špicastog nosa. Oseća kako joj se znoji čelo i shvata da ovu agoniju konačno mora da prekine.

Pola sata kasnije malo svežija, umivena i istuširana izlazi iz kupatila. Baci pogled na ostatke od doručka i namršti se. Ovo je kraj. Danas to razume. Telo je reklo da ne može više. Vegetarijanska ishrana, suplementi, vitamini i minerali, iscrpljujuće vežbe, samoća, tuga, joga, teretana, peglana kosa, slike odranih životinja, plakanje nad lutalicama u parku, aktivizam, normcore stil, organski materijali, recikliranje. Nije ni srećnija ni lepša, samo su joj bicepsi veći i noge bolnije, farmerke uže, a želudac sjeban.

U program ovakvog života krenula je sa bivšim dečkom, jogi letačem i guruom po vokaciji i opredeljenju, koji sad, plav i preplanuo, jaše talase negde u Australiji, jer je u međuvremenu postao surfer i mesožder. Čula je da duva dva puta dnevno i da uporno pokušava da zaradi neku opaku polnu bolest, ali mu od svega baš to ne polazi za rukom. A ona svaki put plače kad čuje vesti o njemu i drži se svega što ju je on naučio, jer neće da izda to što su imali, jer ga čeka i nada mu se i kada ga to ludilo prođe i on dođe, ona će mu pokazati kako je bila dobra i posvećena zajedničkoj ideji.

Šeta se po stanu, dodiruje presvlake na dvosedu od recikliranog pamuka, raznobojna indijska božanstva na polici, bočice sa crvenim biberom, himalajskom solju i šafranom, kvrgavi đumbir spreman za seckanje na radnoj ploči. Odlazi u spavaću sobu, šutira nogom podni krevet i opet joj se povraća. Ali sada od besa, od svežnja njegovih lanenih košulja u ormaru, od mirisa organskog omekšivača za veš, od aromatičnih sveća, od otužnog mirisa mešavine jasmina i mošusa kojim su natopljeni jastuci. Vadi iz ormara sve njegove stvari, sve svoje bele majice i baca ih na krevet. Konačno će sprovesti ritual koji će joj istinski promeniti život. Drhtavim prstima grabi mirišljave štapiće i lomi ih u sitne komade i baca na gomilu garderobe, onda otvara sva nejestiva i jestiva ulja koja ima i razliva ih po stvarima, po njemu, po sebi, po svojoj nesigurnosti i izgubljenoj godini. Gomilu umotava u čaršav i baca na terasu u onaj doručak i jogurt i čaj, zaliva je medom i šećerom, omekšivačem i svim ostalim tečnostima koje nađe u stanu. Na kraju ljigavu gomilu šutne nogom.

Pere ruke i oblači staru sivu trenerku i duboke patike. Dok zaključava vrata, gospođi koja joj održava stan, govori na telefon: „Neću biti tu dva dana. Ključ ti je ispod otirača. Pobacaj sve i sredi. Platiću ti duplo.“

Bicikl prema Leonardu 1493. Pouke iz prošlosti: Kad niste hteli bicikle… Vetar i zastave Vetar i zastave: Dobru stvar ne treba menjati Mehanički doping Utorkom na dva točka: Između tri utorka Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Man with a plan