Rođendan
U VAZDUHU · kolumna

Dok čeka da mu nešto završim, pored mene, što nije običaj, seda gospodin. Miran, fin, staložen, govori puno, ali tiho i razumljivo, moglo bi se reći da je prikriveni psihopata. Pita me šta sam u horoskopu. Bik, podznak u lavu, odgovaram iz ljubaznosti. Ritmično me zasipa opštim mestima, sve diveći se snazi i mudrosti mog znaka. Kad mu dosadi moje nezainteresovano gledanje u kompjuter, sledi pitanje: I kako beše podznak? -Lav. -Aha, da, lav… Lav će početi da vlada vašim bićem tek kada napunite trideset godina. – Gospodine, ja imam pune 34. Pokunjeno ustaje sa stolice i izlazi iz kancelarije.

Popodne razmišljam o rođendanu i o mojim prijateljicama M i N. Sve smo rođene na isti dan različitih godina: 19. maj. Sve imamo sličan pogled ispod tamnih obrva, izražene noseve i veoma različite živote.

M. sam upoznala u kancelariji prvog dana na drugom poslu posle fakulteta. Imala je veliku crnu nikada farbanu kosu, bila je zbunjena i povučena, kao da je njoj prvi dan, a ne meni. Na pauzi za doručak pitala me za datum rođenja. Sećam se kako su joj oči sinule kao da je videla davno izgubljenu sestru bliznakinju i počela je sa pitanjima, na svaki moj odgovor, dodavala je: i ja isto! Gledala sam u to lice devojčice i nikako nisam mogla da shvatim da je starija od mene, a ona je već proputovala pola sveta i pričala o skrivenim hotelima širom planete koji imaju neobična imena i za koje znaju samo ozbiljni pustolovi. Obožavala je cipele i starije muškarce, čitala natalne karte sa velikom ozbiljnošću i uredno posećivala numerologa. Brzo smo prestale da radimo zajedno, ali smo nastavile da se viđamo, prvo učestalo, a onda na svakih par meseci. Pozvala bi me kada je najmanje očekujem i rekla da je tu negde u mom kraju i da istrčim na piće ili će ona da se popne. Tražila bi da joj spremim kajganu i poslužim neki alkohol, pričale bismo satima. Mislim da jedino njoj nikad nisam odbila poziv. Između naših sustreta odvijali su se čitavi životi koji čekaju detaljnu analizu. Onda mi je njen broj ostao u nekom izgubljenom telefonu. Nemam joj kućnu ni mejl adresu. Nema je na fejsbuku. Razmišljam kako li je M. i shvatam da u ovom malom Beogradu ne mogu da je pronađem.

N. sam upoznala u učionici prvog dana na mom trećem poslu posle fakulteta. Uzdržana crnokosa devojka, sa jednom minđušom koja je visila sa njenog levog uveta i dodirivala joj rame i belom olovkom oštro izvučenih linija ispod očiju pružila mi je ruku. Gledale smo se zbunjeno i po glavama vrtele teme na koje bi bar jedna započela priču. Nikad nisam videla da se neko tako šminka, ali dobro joj je stajalo. Da razbijem ozbiljnost i strogost pogleda koje smo obe emitovale, pitala sam je šta je u horoskopu. Bik, rekla je blago prevrnuvši očima. Koji datum, ne odustajem ja i na dobijeni odgovor razvučem osmeh. Kao da je pala neka ograda u tom trenutku i milion potencijalnih razgovora prostrlo se ispred nas. Brzo smo komunicirale kao da se znamo čitavog života stalno tražeći zajedničke osobine i afinitete, jer mora ih biti kad smo rođene baš na isti dan. Vremenom, život je udesio da živimo blizu, da obe budemo u istom trenutku besposlene i u blagoj depresiji, pa smo jednu zimu provele zajedno u njenom žutom stanu sa pogledom na Palilulsku pijacu, pijući espreso bez mleka iz njenog retro kafe aparata, duboko analizirajući sopstvene dane, misli i recepte, pretvarajući se da smo domaćice, sve dok nam se momci ne vrate sa posla. I dok sam ja ušuškana u ljubav i dokolicu čekala proleće, N. je odlučila da baš sve promeni. Nije mogla više da sedi i gleda iste žute zavese, da svaki dan donosi sa pijace voće koje niko ne jede, da se pravi dobra na porodičnim ručkovima, da sluša njegovu mamu i da plače noću. Ostavila je žute zavese i dečka i Beograd i otišla direktno u Pariz da se zaljubi u Turčina, da pokisne, da pere sudove u restoranu, da studira i da živi svaki dan kao da je poslednji. Naježim se kada samo pomislim na takvu odlučnost. Ne znam dokle je do sad stigla, ali sam sigurna da je dobro.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Narod tako hoće Sudar Utorkom na dva točka: Sudar Petar Iljič Čajkovski Pouke iz prošlosti: Slivam se sa vama bez suparnika Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Jednom izbeglica, uvek izbeglica