Knjige u finalu NIN-ove nagrade
KULTURA · knjige

Da se ne lažemo, za nama je još jedna loša godina za srpski roman. Ali ima i dobrih vesti – pet romana o kojima će ovde biti reči barem kompletistima daju dovoljno razloga da im pruže šansu. Pa da vidimo…

Pobednik NIN-ove trke za roman godine, Kuća sećanja i zaborava (objavila Laguna) Filipa Davida, primetno zaostaje za udarnim naslovima ovog autora. S druge strane, sasvim je jasno zašto je baš ovaj roman izdvojen; Kuća sećanja i zaborava ima nekoliko krupnih aduta na svojoj strani – tu je velika tema (holokaust, praćen motivima nepostojanosti identiteta i sećanja i potrage za razumevanjem prirode zla), a tu je i Davidova spremnost da narativ razglobi i prikaže sigurnost u vladanju raznolikim pripovednim tehnikama… Stoga ne smeta što smo deo priče ovog romana već upoznali kroz scenario za agonalno loš film Gorana Paskaljevića (Kad svane dan), jer nas i ovo Davidovo delo, jasno podseća na nekadašnje domete srpske književnosti.

Lični favorit potpisnika ovih redova je ipak kratki roman Sabo je stao Ota Horvata (objavila Agora). Horvat, prvenstveno pesnik, se i u slučaju ove konkretne proze pokazao kao svoj na svome; Sabo je stao je ubedljiv, na mahove čak i istinski potresan lirski roman o svedenim mogućnostima života nakon velikog gubitka, kada samopreispitivanje postaje i prekopotrebna nužnost i teško breme usuda. Oto Horvat uspeva da stvori stilski konsekventan roman ujednačene atmosfere, egzistencije u zamci bola, dok kontemplativnost za kojom tako obilato poseže ostavlja utisak prikladnog i literarno opravdanog. Jedino iskliznuće u esejičnost je u segmentu nazvanom Od kada ste fetišista vitgenštajnske tišine?

Slavoljub Stanković, pak, u (kako je na početku pojašnjeno – ‘omnibus romanu’), Prvacima sveta! kreće od jednostavne dosetke kojom pripovedač šetajući po republičkim centrima pokojne zajedničke domovine tka anegdotski postavljene igrokaze, a sve to u pozadini važnih okršaja SFRJ košarkaške reprezentacije. Krajnji rezultat je simptaična proza, primetan napredak u odnosu na pređašnja dela ovog autora, ali i delo čiji autor glavne adute obznanjuje još u (da se zadržimo u košarkaškoj terminologiji) prvoj četvrtini svog štiva.

Laslo Blašković svoj najnoviji roman Razbrajalica (objavio Arhipelag) predočava kao „oktpod-priču“. Razbrajalica nam donosi vidno relaksiranog Blaškovića, šeretski zaigranog mogućnostima slobodarskog pristupa naraciji, a tu je i pinčonovski nemar prema konvencijama pripovedanja u priči o sudbinama nekoliko porodica sa naših adresa. Iako se to ne čini na prvi pogled, Razbrajalica, sva je prilika, počiva na strogom konceptu, a iz celine donekle štrči konvencionalniji deo o Janici i njenoj kćerki, koji, pak, ujedno biva i najbolje napisan deo ovog romana.

Mileta Prodanović se u Vitiligu (objavio Arhipelag), odlučio za triler kao okvir priče o dva putovanja kojima junaci, u dve vremenske ravni, pokušavaju da razotkriju barem neke od tajni Balkana. Premda je ovo u književnom smislu najartikulisanije Prodanovićevo delo dosad, kao nepremostiva prepreka i ovog puta ostaje odveć upadljiva i remetilačka pretencioznost i u pristupu i u izrazu. Posebna zanimljivost je što se Vitiligo jednim svojim delom bavi i univerzumom tzv. Druge Srbije, a pred čitaoce, eto, stiže u danima kada se taj svet neopozivo urušava.

knjiga City Awards 2014: Najbolja knjiga Selindžer Pet stvari koje niste znali o Selindžeru Savamala Book Fest Savamala Book Fest: Dani kulture knjige i čitanja u Mikser House-u Ginter Gras „Pseće godine“ – kapitalni roman Gintera Grasa od sutra u prodaji · · · ·