Emodži
U VAZDUHU · pop trash

U prodaju pušten umetak za muške punđe, a poprilično je ovih dana i drugih znakova definitivnog kraja civilizacije; recimo, pre desetak dana nadaleko čuveni Oxfordov rečnik engleskog jezika objavio je da reč godine na izmaku po njihovom izboru zapravo nije reč, nego smajli sa očima punim suza-radosnica, popularni emodži!

Objava je stigla u pratnji prilično klimave argumentacije, a nama će ta tužna stavka ovde poslužiti kao podstrek za podsećanje na to kako smo i mi ovde godinama istrajno praznili jezik na planu sadržaja i značenja. Naravno, najkrivlji su tu skribomani strateški raspoređeni po mnogobrojnim medijima (ovde mora da ide ono čuveno – sic!). Evo nekolicine najdrastičnijih i najučestalijih primera:

Nisu krili dobro raspoloženje“ – ovu krilaticu iz broja u broj zatičemo u mnogobrojnim lajfstajl magazinama, a kao ekonomičan prikaz dobre atmosfere na nekom od prestoničkih „iventova“. Međutim, nikada nam isti izvori nisu pojasnili zašto bi neko na nekoj svečanoj/svečarskoj prigodi uopšte i krio to poslovično dobro raspoloženje, tim pre ako se zna da takva okupljanja prati i posluženje, a dobrom delu tu okupljenih selebritija to će toga dana biti zlatna ako ne i jedina prilika da se nešto pojede, Naprosto, oskudacija je u ovim krajevima, poput onog džangla sestara Kovač, masivna, a od džabaluka provereno nema boljeg vitamina!

Dani velike sreće“ – to pravo na veliku sreću bilo u ontološkom, bilo u pragmatičnijem vidu narečenog pojma očito ponajpre imaju (iz ovog ili onog razloga) poznati. Na stranu to što onda pričamo o teško premerljivim pojmovima i osećanjima i što su povodi za te izlive zadovoljstva vlastitim životom krajnje oročeni – katkad ne požive ni do narednog broja istog tog glasila!

Dani velike tuge“ – svesni su ovdašnji novinari postojanja priče o dvolikom bogu Janusu, kao neprolazno moćnoj stilskoj figuri na temu opšte podvojenosti, pa otud i ova varijacija. Gde je golema sreća, lako uskoro može da se udene i velika tuga, uz jednu konstantu u oba ta naoko oprečna slučaja, konstantu koja veli da se ni sreća ni tuga nisu dogodile ako nisu medijski zabalažene, pa još zadobile taj brzopotezni leksički štambilj, svakako lišen iole dubljeg smisla, ali neophodan da se verifikuje i samo postojanje pomenutih duševnih stanja.

Uvek na pravom mestu“ – naravno, i ovde se da satima, ako ne i danima nagvaždati šta bi to u egzistencijalističkom smislu bilo to mitsko pravo mesto; pojednostavljeno, pravo mesto je tamo gde su vas opazili i gde su vas velikodušno darivali metaforičkom potvrdom vaše nazočnosti i sa njom neraskidivo vezanom važnošću. Tokom srpskog bel-epoka za te uvek prisutne su imali zgodan i živopisan naziv – posvuduše i posvudušani.

Ostvariti se u ulozi majke“ – ova po mnogo osnova problematična sintagma pustila je duboko korenje u ovdašnjim medijima i glavama i doživljajima jezika mnogobrojnih ovdašnjih estradnih umetnica i slično pozicioniranih jurišnica na medijsku pozornost. I ne mari što ovaj niz kroz ovo „u ulozi“ jasno ukazuje na upadljivu otuđenost od materinstva, kome se tako silno i pred očima javnosti raduju. Jednom prilikom tako folk-pevačica, inače, baka par unučadi, a, kanda, sklona autoresetovanju i novim počecima, u razgovoru za jedan od treš-tabloida otkrila je da priželjkuje da se uskoro „ostvari i ulozi majke“!

Zapalili/zapalila/zapalio Arenu“ – ne prođe ama baš nijedan koncert u beogradskoj Kombank Areni, a svi su koncerti kod nas, je l’ da, bez izuzetka uspešni ako ne i trijumfalni, a da u naslovu izveštaja ne stoji gorenavedena zlokobna stilska figura. A ko je već tako, ako tu Arenu svako malo pali ko i kako stigne, čudno je što onda ovdašnji organi javnog reda i mira, tako revnosni kada, recimo, treba saslušavati učesnike Farme i Parova i ostale rijaliti izgrednike i histerike, hitro ne reaguju na ove dojave, posebno jer je ta ista Arena decenijama nicala i nicala …do današnjeg sivila.

Nesvakidašnje štivo“ – dabome, ova u međuvremenu dobrano bilo kakvog sadržaja lišena sintagmica kao nužan ukras puki je odraz potrebe za onom toliko sanjanom autentičnoću, koja za većinu stvaralaca (pa samim i tim i izdavača) ostaje tek sanak pusti; ipak, bez te dijagnoze se ne može – tako se pre par leta u sajamskom katalogu jednog od ozbiljnijih i  cenjenijih srpskih izdavača dalo izborojati čak sedamnaest (brojkom -17!) nesvakidašnjih štiva.

Naravno, lov (baš kao i dalje urušavanje jezika) se nastavlja. Stoga, „ostanite uz nas i u nastavku programa“.

Vozovi Kasnio je vlak… u noći juri voz: Vozovi, vlakovi u rok, pop i folk rimama Đogani Fantastiko Gioganny, uvek i svugde, u svakoj prilici…u 10 pokaznih primera Tegla Tegla.rs: Koristan sajt i nepotrebno znanje Ljubav, a ne rat Predosećanje (građanskog) rata u folku, popu i roku ·