photo-1474552226712-ac0f0961a954
U VAZDUHU · urban flash

Britanski psihoanalitičar Džon Bolbi je tvorac teorije afektivne vezanosti i ona se prvi put pominje još sredinom dvadesetog veka. Suština ove teorije je u tome da najraniji odnosi koji se stvaraju između malog deteta i bliskih članova njegove porodice, prvenstveno roditelja ili staratelja, utiču kasnije na prirodu emotivnih veza u odraslom dobu, posebno na kvalitet emotivne veze i na tip vezanosti.

Piše: Nataša Šikić

Beba od najranijih dana ostvaruje emotivne kontakte sa osobama od kojih zavisi, i u zavisnosti od toga na koji način će osobe koje se brinu o njoj odgovoriti na njene potrebe formiraće se stil afektivnog vezivanja u ranom detinjstvu. Ukoliko se adekvatno i dosledno odgovori na zahteve deteta u njegovom ranom periodu, ono će formirati siguran stil vezanosti, osećaće se sigurno, voljeno i vredno pažnje i ljubavi.

Ti najraniji odnosi uticaće na stvaranje detetove slike o sebi, ali i o svetu koji ga okružuje. Neadekvatno i nedosledno ponašanje roditelja negativno će se odraziti na formiranje slike o sebi, a spoljašnja sredina će se doživljavati kao nesigurno i neprijateljsko mesto za život. Stilovi afektivne vezanosti, formirani u najranijem detinjstvu, relativno su stabilni tokom odraslog doba i danas se dosta zna o tipu partnerske afektivne vezanosti na osnovu stila formiranog u ranom detinjstvu.

Postoje pouzdani upitnici na osnovu kojih se određuje tip partnerske afektivne vezanosti, a suština priče je u merenju dimenzije anksioznosti i dimenzije izbegavanja, i na osnovu merenja ovih dimenzija postoje četiri tipa partnerske afektivne vezanosti – sigurni, izbegavajući, preokupirani i bojažljivi. Gotovo polovina odrasle populacije ima siguran stil afektivne vezanosti. Osobe koje imaju siguran stil afektivne vezanosti sposobne su za duge i stabilne veze, imaju zadovoljavajuću ravnotežu između stepena vezanosti za partnera i vlastite autonomije i zadovoljne su kvalitetom emotivne veze. Izbegavajući tip, kao što se može pretpostaviti, izbegava duge i stabilne emotivne veze. Ima naglašenu potrebu za autonomijom, bavi se svojim potrebama, ulaže u sebe, teško ispoljava emocije i gotovo nikada ne traži partnerovu podršku. Osobe koje imaju preokupirani stil pokazuju visoke vrednosti na dimenziji anksioznosti, suviše se bave partnerom i njegovim potrebama, imaju opsesivan i zavisan stil vezivanja. Gotovo se lepe za partnera kog najčešće idealizuju, dramatični su u odnosima i teško doživljavaju raskid. Ostaju u lošim vezama iz straha od raskida. Bojažljivi tip afektivne vezanosti pokazuje visoku anksioznost i visoku vrednost na dimenziji izbegavanja. Njihove veze su retke i haotične.

Ukratko, ovako izgleda podela na tipove afektivne vezanosti, a koji su formirani u ranom periodu detetovog života, i o tome se danas mnogo zna. Međutim, ono o čemu se ne zna dovoljno je to na koji način se stil afektivne vezanosti menja tokom života i od čega zavisi da li će doći do promene. Jedno nedavno istraživanje sproveo je Vilijam Čopik sa saradnicima, a objavljeno je u maju ove godine u časopisu Journal of Personality and Social Psichology. Njihovo istraživanje je prvo koje pokazuje kako se stil afektivne vezanosti menja tokom života i tokom perioda od nekoliko decenija, a isto tako i na koji način iskustvo naših odnosa sa drugim ljudima u odraslom dobu može da utiče na promenu stila afektivne vezanosti. Zapravo, rezultati su pokazali kada i kod kog negativnog stila afektivne vezanosti bi mogla da se očekuje promena tokom života, u zavisnosti od dotadašnjeg emotivnog iskustva, ali i od različitih društvenih zahteva i uloga tokom različitih životnih faza. Zbog svega toga ovo je, kako i sam autor istraživanja kaže, prvo longitudinalno istraživanje o stilovima afektivne vezanosti.

Obrađeni su podaci američkih građana rođenih između 1920. i 1967, a koji su više puta tokom života testirani instrumentom za procenu ličnosti California Adult Q-sort. Vilijam Čopik i njegovi saradnici usredsredili su se na 14 stavki i na osnovu toga su sastavili anksioznu privrženost i izbegavajuću privrženost za svakog učesnika u istraživanju. Na osnovu ove dve dimenzije, tačnije na osnovu dobijenih vrednosti, svrstali su ispitanike u različite grupe. Niske vrednosti anksiozne vezanosti i niske vrednosti izbegavajuće vezanosti znak su sigurnog stila afektivne vezanosti. Izbegavajući stil smatra da je intimnost neprijatna i nisu u stanju da pruže emotivnu podršku drugim ljudima, a ljudi koji imaju anksioznu afektivnu vezanost strahuju od odbacivanja i stalno traže sigurnost.

Zanimljivo je kako su se ove vrednosti na ovim dimenzijama kod istih ljudi tokom godina ili decenija menjale. Promena je više uočena kod ankiozne vezanosti. Visoke anksiozne vrednosti u adolescenciji su se povećavale u mlađem odraslom dobu, da bi kasnije tokom života i u starosti opadale, posebno ukoliko su osobe sticale samopouzdanje kroz različite životne faze i uloge, i u stabilnim vezama sa partnerima koji imaju siguran stil afektivne vezanosti. Međutim, manje promene i linearno smanjivanje tokom života su pokazale osobe koje imaju izbegavajući stil afektivnog vezivanja. Ono što je zanimljivo i što istraživači ističu je uloga izabranog partnera. Oni svojim ponašanjem koriguju partnerove negativne stilove afektivne vezanosti i ublažavaju partnerovu nesigurnost stvorenu u njegovom najranijem životnom periodu.

photo-1549488497-94b52bddac5d Zašto mlade treba da imaju nešto staro, novo, pozajmljeno i plavo? giant-billiards-1558544858 Ovakav bilijar još niste videli photo-1507504031003-b417219a0fde Evo šta ćete naučiti u prvoj godini braka photo-1516822003754-cca485356ecb Raskid možete preboleti na 3 načina · · · · ·