PGP RTB
U VAZDUHU · pop trash

Ne isključivo zbog rivaliteta iz prošlih vremena, ne zbog izvođenja klimavih paralela, a nije to ni do ionako diskutabilne magije broja i priče u vezi sa brojkom 442, ali aktuelna izložba o istorijatu, fenomenu i značaju zagrebačkog Jugotona (postavljena u beogradsko-dorćolskom Muzeju nauke i tehnike) nužno budi asocijaciju i na PGP RTB/RTS i ono što je ta kuća nekada (davno) u toj diskografskoj konstelaciji stvari značila. I zaista, šta se zbilo sa ipak jasno definisanim, a sada potpuno zaturenim PGP zvukom?

Znamo se već dugo, pa nije red da se lažemo, i u najboljim danima, PGP je, premda prestonički i takođe bezrezervno državotvorno pozicioniran, nekako bitisao u neprolaznoj senci pominjanog Jugotona. I po listi izvođača, i po ponudi licencinih izdanja, a, to je i laičkom oku bilo lako uočljivo, i u organizacionom smislu. Ipak, iz tog poslovičnog haosa, čak iz te faktičke nemogućnosti da se spozna poslovni, a kamoli estetski kriterijum pri pogledu na nizove izdanja i poslovnih poteza, umelo je da se tu i tamo da se izrodi i ponešto zanimljivo, može biti i vredno. Ta neuhvatljivost poslovnog rezona dakako doprinela je tome da danas o PGP-u, a samim tim i o narečenom PGP zvuku možemo da govorimo kao o autohtonom i intrigantnom fenomenu.

Malo je prostora, te se mora ekonomisati; stoga ćemo se ovde zadržati na podsećanju na karakterističan ako ne i kanonski PGP pop-rok zvuk na prelazu iz osamdesetih u prilično fatalne devededesete. Premda je (a posebno tokom kratkog urednikovanja Olivera Mandića) u katalogu moglo da se pronađe i izrazito bizarnih uradaka (poput viđenja sint-popa u izvođenju pošarenog kragujevačkog dvojca nazvanog Lorenzo & Marconny), nekako u trenu na planu rok muzike nekadašnje domovine, PGP RTB se ponajpre povezivao sa umivenim ali nadsve upotrebljivim, uhu ugodnim pa i zdravim pop-rok zvukom na razmeđi soft roka i power popa.

Najveći uspesi u tom periodu stigli u vidu Viktorijinog albumskog diptiha, kao i prvog solo projekta Nikole Čuturila, koji su se nadovezali na zlatni niz Bajage & Instruktora (pozitivne) geografije, kao ipak najunosnijih PGP-ovih perjanica.

Njima, naravno, moraju biti pridodati i Lesendrićevi Piloti, u svom pomalo nenadanom povratničkom mega-uzletu, prepoznatljivom po mega-hitičnoj Kao ptica na mom dlanu, a nešto docnije i niška Galija kao do dana današnjeg najreprezentavnija srpska varijacija na AOR (adult oriented rock) teme. A u nabrajanju mesta mora se naći mesta i za riječki Fit i ovdašnju Alisu. A iz iste ere ta, sva je prilika, slučajna širina izdavačkog zamaha ove kuće može biti ilustrovana i još nekim primerima – počev od komunikativnijih izdanja Discipline kičme ili Ramba Amadeusa, recimo, preko retro-ortodoksije što je nesumnjivo (bio) Garavi sokak (a koji se, istini za volju, u katalogu PGP-a skrasio nakon početnih izdanja upravo u Jugotonu) pa do komercijalno uspešnih grozomorija kao što su bili, na primer, Jugosloveni.

Iako je većina upravo pomenutih izvođača u nekom trenutku bila izvrgnuta kanonadama podrugljivog osmeha, ponajpre iz pera Petra Lukovića, sa današnje tačke gledište posve je jasno da je se tu radilo o priličnom zdravom zvuku i u esnafskom smislu dovoljno veštim izvođenjima i aproprijacijama anglosaksonskih stilema iz date ere. A upravo to je ono što najviše manjka ovde i sada – neporecivo srednjački postavljen, neupitni glavnotokovski pop-rok zvuk, koji onda može da posluži kao vidljiv/jasan orijentir, u odnosu na koji se onda može praviti (poželjno, što smisleniji) subverzivni otklon.

Najposle, ne možemo baš svi biti indie i alter, mora neko i po hitovima zaređati, zar ne? Nažalost, čini se da je i za PGP i za diskografiju u iole preglednijem i utemeljenijem smislu ovde prekasno, ali makar za prisećanje na ono naše što (dobro) neka bejaše uvek iznova mora biti prostora i vremena.

Kako izgledaju bez šminke Bez šminke one izgledaju ovako I oni su išli u školu I oni su išli u srednju školu Misterija Megahitovi na poček: Misterija i komentari Nomen Est Omen Da li je Emili bila studentkinja šumarstva?: Egzotična imena u folku, popu i roku · · · ·