Nova iskra 4
PULS GRADA · gastro

Kako naši izbori, kad je hrana u pitanju, utiču na svet u kome živimo? I šta je, zapravo, ekološka, etička, održiva hrana? Gde će se uzgajati hrana budućnosti? Neke od odgovora na ova pitanja pružila je radionica „How we eat can change the world“.

Tekst: Jelena Jovanović

Posećena radionica, deo inicijative Food for tomorrow, ukazala je na različite (i ne uvek vidljive) aspekte zdrave ishrane. Trogodišnji projekat Food for tomorrow koji pokreće mnoga pitanja i akcije, i ima više ciljeva, realizuje se u Švedskoj i na Zapadnom Balkanu. Ove jeseni startuje i Bee Connected – projekat čiji je cilj da podstakne ljude da brinu o pčelama, i podseti na važnost pčela u čitavom sistemu proizvodnje hrane. 

Švedska inicijativa

U priči o inicijativi Hrana budućnosti (Food for tomorrow) Sabina Kerić, zaposlena u startapu Green Net, i osnivač udruženja Ekonaut koje se bavi popularizacijom održivog razvoja i zaštite životne sredine kroz različite projekte, navodi da je ovu inicijativu pokrenuo Švedski institut kroz svoj program za postizanje globalnog održivog razvoja (program su podržale Ujedinjene nacije).

Food for tomorrow okuplja mrežu mladih ljudi sa Zapadnog Balkana i iz Švedske. Ideja je da se razmene iskustva na temu hrane i njenog uticaja, da se prošire aktivnosti u lokalnim zajednicima, te da se organizuju zajedničke aktivnosti na temu održive hrane.“

Sabina Kerić objašnjava da je projekat podstaknut promenama koje se odvijaju u svetu – ekološke i ekonomske krize koje su opteretile planetu i čovečanstvo traže nove načine razmišljanja i delovanja, a to se odnosi i na hranu. Potrebno je razumeti sistem koji okružuje proizvodnju, distribuciju i konzumiranje hrane, i to kako on utiče na društvo i na životnu sredinu.

U Srbiji i regionu projekat Food for tomorrow realizuje se od prošle godine – organizuju se razna predavanja, susreti i radionice. Plan je da se pokrenu manje regionalne inicijative koje se umrežavaju na nivou konkretnog problema ili teme. Jedna od tih tema je i „How we eat can change the world“, a radionice se paralelno realizuju u regionu Balkana (Srbija, Makedonija, Albanija) i u Švedskoj. 

Hrana i životna sredina

Beogradska radionica održana u Novoj Iskri okupila je preko 40 učesnika zainteresovanih za nova saznanja, i razmenu znanja i iskustava kad je hrana budućnosti u pitanju.

„Hteli smo da srušimo mitove i zablude da je zdrava (is)hrana skupa, neukusna i prekomplikovana. Bavili smo se temama organske i sezonske hrane, planiranjem zdravih dnevnih jelovnika, značajem pravilno izabranih namirnica, načinom konzumiranja hrane koji doprinosi očuvanju životne sredine. I pronalaženjem radosti i kreativnosti u kuhinji. Radionica je bila i demonstracija koncepta kompletnog obroka koji ne sadrži meso i životinjske proizvode koji se u našoj sredini neosnovano smatraju nezaobilaznim u skoro svakom obroku, a čija proizvodnja je danas u velikoj meri zaslužna za efekat staklene bašte i klimatske promene, ali i povećanje zdravstvenih problema prouzrokovanih nebalansiranom ishranom“, kaže Sabina Kerić.

Predavači i autori ove radionice bili su Milena Jovanović ispred inicijative Food for tomomorrow, Marija Stojanovski, nutricionista-dijetetičar, osnivač TikaTakaVege kuhinje, i Nikola Ratković, kuvar koji odlično poznaje grčku i mediteransku kuhinju.

U okviru radionice spremljeni su zdravi i ukusni obroci zasnovani isključivo na biljnim namirnicama. Pored sezonskog povrća korišćene su i zdrave žitarice, koštunjavi plodovi, semenke, klice, začini. Zanimljivo je da su pojedine namirnice upotrebljene na radionici ubrane u prelepoj bašti Nove Iskre koja se nalazi na krovu zgrade – u ovoj zelenoj oazi Savamale gaji se preko 50 vrsta biljaka (od kojih su neke jestive).

Briga o pčelama

Deo inicijative Hrana budućnosti jeste i projekat Bee Connected. I ovaj projekat se realizuje u regionu Zapadnog Balkana, a podseća na važnost pčela, i na važnost brige o njima.

„Do kraja oktobra biće objavljen Bee Connected priručnik koji široj javnosti treba da ukaže na probleme s kojima se suočava globalna i lokalna populacija pčela danas. Pošto je nedostatak hrane za pčele jedan od glavnih uzroka opadanja njihovog broja, ovaj priručnik će sadržati i spisak od 100 cvetnih biljaka (drveće, žbunje, trajnice, povrće ili druge sezonske biljke s visokim procentom polena i nektara) koje je lako uzgajati u našoj klimi, bilo da ste početnik ili iskusan baštovan. Na ovaj način Bee Connected podstiče širu javnost da se uključi u spasavanje pčela i brigu o njima, da se bavi baštovanstvom kao zdravim hobijem, i da na taj način podstakne i lokalnu bioraznovrsnost.“

U okviru Bee Connected projekta, najavljuje Sabina Kerić, u 2019. godini planira se i pokretanje lokalnog socijalnog preduzeća koje će se urbanim pčelarstvom baviti na specifičan način. Odnosno, iznajmljivaće i održavati košnice za društveno odgovorne kompanije, pojedince ili druge subjekte koji imaju želju i potrebne preduslove da na svom prostoru naprave pčelinjak, uz stručnu pomoć i održavanje Bee Connected tima.

Sabina objašnjava da je ovaj model pčelarstava prepoznat u mnogim razvijenim urbanim sredinama kao dobar način obogaćivanja lokalnog biodiverziteta.

„Tokom sezone 2019. planiramo da obučimo nekoliko nezaposlenih osoba da kroz praktičan rad sa iskusnim pčelarom mentorom i sami postanu pčelari, kao i da proširimo kampanju kako bi se šira javnost uključila u očuvanje pčela.“

Projekat Bee Connected u Srbiji razvijaju Nova Iskra – dizajn-inkubator i coworking zajednica, udruženje Ekonaut kroz svoj projekat „Zdravac – Centar za gradske bašte i agrokulturu“ i kompanija Happy Honey, koja proizvodi zdrave slatkiše na bazi meda.

„Planiramo da uskoro uključimo u akciju i druge partnere iz različitih branši – od pojedinaca i drugih organizacija do društvenoodgovornih kompanija, svih koji mogu svojim primerom da podrže konkretne korake koje planiramo da preduzmemo.“ 

Gradske bašte i neiskorišćeni potencijali

Udruženje Ekonaut, čiji je osnivač Sabina Kerić, bavi se i gradskim baštama i njihovim razvojem. U priči o tome kakva je situacija danas kad su gradske bašte u pitanju, i koliko su ove bašte sadašnji i potencijalni izvor zdrave hrane, Sabina kaže:

„Nezvanično se procenjuje da oko 100 hektara gradskog zemljišta trenutno obrađuju građani koji žive u blizini lokacija pogodnih za baštovanstvo kao ‘divlje’ gradske bašte. Oni u principu na svoju odgovornost spontano formiraju bašte na zemljištu koje je neprimereno toj nameni, i ta praksa traje odavno – još od izgradnje novobeogradskih blokova. Tih divljih bašti ima odavno na: Voždovcu, Karaburmi, Mirijevu, Banovom brdu, Velikom ratnom ostrvu, u Rakovici… Mi u Beogradu nemamo još sistematski pristup ovoj temi, kao ni kulturu gradskih bašti, ni na opštinskom ni gradskom nivou ova tema se ne poznaje dovoljno.“

Temom gradskih bašti za sada se teoretski bave profesionalci iz domena pejzažne arhitekture i urbanizma, kroz povremena akademska istraživanja, kao i eko-aktivisti, entuzijasti, i to kroz pokušaje formalnog i neformalnog udruživanja.

„Na tom eko-aktivističkom nivou prvo su podignuti Baštalište u Slancima, a zatim i Zdravac na Makiškom polju. Ove bašte imaju sezonske aktivnosti iz oblasti biobaštovanstva na malim površinama, i okupljaju nekoliko desetina ljudi različitih interesovanja i generacija, koji su hobistički zainteresovani za baštovanstvo. To je daleko od onoga što bi Beograd mogao da ima, s obzirom na velike poljoprivredne površine u svojoj neposrednoj blizini, ali i na one manje površine, zelene džepove između zgrada.“

Sabina Kerić ističe i da skoro svaka beogradska opština ima sigurno neko parče zemlje koje bi moglo biti upotrebljeno na ovaj način, i dodeljivano građanima da ga koriste kao baštu.

„Ne postoji trenutno nikakav pravni mehanizam da zemljište u zakup može da uzme grupa građana, organizacija ili pojedinac za potrebe gradske bašte, pa se pribegava ili koriščenju privatnog zemljišta, ili zauzimanju neiskorišćenog gradskog zemljišta u te svrhe.“

slavski-5 Tradicija: Slavski kolač shutterstock_548517778 Hrana za zimske dane: Ništa bez kašike shutterstock_725477977-cover Svetska kuhinja: Šta se to tamo puši? cover-kombuha Piće u trendu: Kombuha – novi život drevnog napitka · · · ·