Naslovna fotografija (foto Tamara Branković)
U VAZDUHU · flešbek

Mnoge predmete uzimamo zdravo za gotovo sve dok vreme od njih ne napravi prave male dragocenosti. Slično je sa pojedinim delovima Beograda. Čumićevo sokače je, na primer, bilo simbol luksuza devedesetih godina prošlog veka, a zatim se urušilo zajedno sa društvom i provelo veći deo novog milenijuma kao zapušten i omalovažen prostor. Okolnosti su se sada promenile. Lavirint radnji u blizini Knez Mihailove ulice pulsira novom i potpuno drugačijom energijom. Čumić više nije simbol bogataša, već oaza kreativnosti u kojoj se traži uteha od rušenja Savamale i azil od sterilnog i nezanimljivog Beograda na vodi.

Piše: Ljubisav Panić

Zato se umetnici, galerije, butici i knjižare osećaju sasvim dobro u malim, šarmantnim prodavnicama, u kojim su svoje mesto pronašli i mnogi unikatni ili zaboravljeni predmeti. Od septembra prošle godine, tu se nalazi galerija Wunderkammer, koju su sa puno znanja i entuzijazma otvorile scenografkinja Tamara Branković i istoričarka umetnosti Jelena Vukadinović.

Wunderkammer kao moderna kulturna platforma u svojoj ponudi ima sofisticiranu kolekciju savremenih umetničkih radova, ali i antikvarne predmete koje stavlja u novi kontekst i prezentuje na poseban način. Poput kabineta retkosti, galerija predstavlja interesantnu kombinaciju prošlosti i sadašnjosti. U njoj se, između ostalog, čuvaju i prodaju sećanja na Jugoslaviju, stari stilovi industrijskog dizajna, svedoci tradicionalnih vidova izražavanja i retkosti koje od definitivnog zaborava brane zapostavljeni vez. Ako vas zanima o kojim je tačno predmetima reč, odgovor se nalazi u ostatku teksta i na licu mesta – Wunderkammer možete posetiti radnim danima od 12 do 19 časova i subotom od 11 do 17 časova.

Set za rakiju

Porcelanska čutura sa čašicama, dizajnirana po nacrtima Dimitrija Jovanovića Mite, proizvod je danas zatvorene Fabrike porcelana Zaječar i potiče iz osamdesetih godina prošlog veka. Etno motiv koji podseća na pirotske ćilime oslikan je na rubovima čaša, ali i na samoj bukliji. Namena ovog sofisticiranog seta za rakiju bila je da se koristi u svečanim prilikama, poput pozivanja u svatove. Slikoviti komad koji možete videti na fotografiji bio je i autentičan suvenir i topli pozdrav iz Jugoslavije.

Set Helga

Pažljivo dizajnirana grupa predmeta, koju objedinjuje set Helga, potiče iz nama nekada bliske Istočne Nemačke, čiji se socijalistički period završio padom Berlinskog zida. Set se proizvodio tokom sedamdesetih godina prošlog veka, a prepoznatljiv je po belom porcelanu namenjenom za kafu ili čaj, koji na rubovima čajnika, tanjirića i šolja krasi karakteristična smeđa linija. S obzirom na to da je set Helga pravljen od gabaritnijeg porcelana koji se nije mogao lako slomiti, bio je idealan za posluživanje u hotelima i restoranima. U kuhinjama je štedeo prostor i omogućavao odlično manevrisanje, jer su se šolje veoma vešto uklapale jedna u drugu. Poznato je da su pod uticajem zapadnoevropskih struja brojne fabrike industrijske keramike u Jugoslaviji (Jugokeramika iz Zaprešića, Fabrika porcelana iz Titovog Velesa) u svoj asortiman uključivale ovu jedinstvenu linijsku šaru.

Šolja Slamnati cvet

Proizvodnju šolje sa poznatim motivom slamnati cvet ili crni luk pokrenula je nemačka porcelanska kompanija Kahla, u periodu između 1700-1800. godine. U Nemačkoj se još uvek može pronaći originalni, ručno oslikan porcelan identičnog motiva. Zbog svoje popularnosti i prepoznatljivosti, cvet od slame preuzeli su brojni drugi proizvođači industrijske keramike, poput jugoslovenske Fabrike porcelana u Zaječaru.

Eklektične šolje

Razigrane šolje iz ove grupe samo iskusno oko istoričara umetnosti i zaljubljenika u antikvitete može okupiti na jednom mestu. Toliko su različite i neuhvatljive da svaka ima drugačiju namenu ili potiče iz različitog perioda. Bela površina na nekim od njih ukrašena je ljubičicama i takve šolje koristile su se za rakiju, dok se u belim šoljama sa zlatnim detaljima i minijaturnom stopom služio liker. Šolja sa pink bordurom kompanije Lettin potiče iz pedesetih godina, Bavarijina šolja sa suženim telom i geometrijskim oblicima je iz sedamdesetih, a tu je i šoljica sa floralnim motivom poljske kompanije Vavel, koja se takođe datuje u sedamdesete godine.

Vilerovi gobleni

Prepoznatljivi Vilerovi gobleni, dobro poznati i na našim prostorima, prvi put se pojavljuju još krajem devetnaestog veka, kada je Jakob Viler započeo posao u Berlinu i dopuštao kupcima da bez posete radnje naručuju mustre veza. Svoje inovativne marketinške poteze Viler je primenio i kada je početkom dvadesetog veka štampao katalog koji je prikazivao bogat asortiman. Njegova fabrika stradala je u Drugom svetskom ratu, ali sve mustre i šeme ostale su sačuvane jer su bile sakrivene tako što su uzidane u zidove njegove kuće.

aleksandar-i-viteski-kralj-cover Zanimljiva istorija: Portreti kralja Aleksandra page-preminuli Neka im je večna slava: Njih smo izgubili u 2018. addamsfamilyvalues-header Kako izgledaju glumci iz filma „Porodica Adams“ četvrt veka kasnije naslovna Najgore frizure iz 1980-ih · · · · ·