Street Art Belgrade mail cover
KULTURA · art

Svi veći gradovi sveta pažljivo beleže uličnu umetnost − pa je tako često među knjigama o životu i istoriji jednog grada prisutna i knjiga o grafitima. Uskoro će se i Beograd pridružiti ovom načinu pričanja priče o životu i ljudima na svojim ulicama knjigom „Street Art Belgrade“, autora Aleksandra Đorđevića.

Tekst: Jelena Popović

Zid je od davnina savršeno mesto za komunikaciju. Danas tragove ostavljamo pomoću kompjutera i mobilnih telefona na zidovima fejsbuka, tvitera i sličnih društvenih mreža, saopštavamo svoje političke stavove, gastronomske preporuke, hvalimo se „ulovom“. Ali današnjim digitalnim zidovima nedostaje jedna dimenzija – a ta prostorna dimenzija tragovima daje magiju.

Poruke 

Urbano okruženje bez grafita nije urbano okruženje, a sami grafiti predstavljaju najslobodniji vid umetnosti za koji ne morate da kupite kartu. Suprotno gomili reklamnih bilborda, postera i panoa koji nas zatrpavaju različitim informacijama i ponudama, grafiti šalju realne poruke – poruke ljubavi, slave, tuge ili snage. Knjiga Street Art Belgrade predstavlja sveobuhvatni pregled beogradske ulične umetnosti, kako stilski tako i unazad kroz vreme. Od aforizama i stencil-a (šablona) preko kompleksnih grafičkih rešenja, slova i murala, kroz knjigu možete pratiti beogradsku grafiti scenu koja je sve življa. U knjizi se nalaze i citati nekih od najaktivnijih i najprisutnijih crtača i uličnih umetnika na beogradskoj sceni: Artez, Junk, Rage, Tkv, Lortek i Nikola (Alone). Sa više od 500 fotografija, koje je autor Aleksandar Đorđević zabeležio u poslednjih šest godina, knjiga pruža sveobuhvatan uvid u jedinstven svet beogradskih grafita.

Grafiti su svima dostupni, ali su zbog izloženosti vremenskim prilikama i emocijama prolazni. Želja autora knjige je da na ovaj način sačuva barem deo te ulične magije.

Da li ste znali…

  • Grafiti datiraju još iz doba praistorije, i tehnike koje su tada korišćene za ispisivanje zidova maltene su identične tehnikama koje se koriste danas.
  • Jedan od najstarijih sačuvanih grafita, koji se nalazi u Efesu, reklama je za javnu kuću.
  • U antičko doba je bilo uobičajeno da se na zidu ispisuju − osim imena − i politički stavovi i gastronomske preporuke.
  • Posle oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu ruski vojnici su kuće i zgrade u kojima nije bilo mina označavali natpisom „provereno − min njet” (provereno − nema mina). Ovi grafiti su sigurno spasili mnoge živote.

uz Žena u 91. godini života stvara umetnost sa svojim sinom tz Radni dan kroz ilustracije Izložba u Centru za grafiku „Jednostavno, zabavno i opasno“ sa Mladenom Stropnikom tet Tetovaže na ušima · ·