Pixar
KULTURA · film/TV

Studio Pixar nikada nije doživeo neuspeh. Bukvalno – nikada. U njegovim kancelarijama stvoreno je četrnaest dugometražnih crtaća i oni su redom osvajali pregršt nagrada i gomilu novca. Zbog filmova kao što su „Toy Story“, „A Bug’s Life“, „Monsters Inc.“, „Finding Nemo“, „Up“ ili“ Wall-E“, Pixar je jedan od najvoljenijih studija na svetu. Da li ste se ikada zapitali šta je bilo potrebno da bi se pokrenula njegova mašinerija? Pa, recimo da su to poznati reditelj pred razvodom, poznati egomanijak posvećen dizajnu i potpuno nepoznati, dobroćudni obožavatelj Disneyjevih ostvarenja.

Priča o Pixaru počela je pre skoro trideset godina, kada je George Lucas, reditelj Ratova zvezda, prolazio kroz težak period u životu. Nije potrebno isticati da je i tada, baš kao i danas, ležao na parama. Ali, i bogati plaču – Lucas je bio u problemima zbog razvoda i želeo je što pre da proda malo odeljenje kompanije Lucasfilm.

Bila je to idealna prilika da Steve Jobs umiri svoj zloglasni ego, jer ni on nije bio u najboljem izdanju – najuren je iz svoje kompanije Apple, osnovao je novu firmu i s njom trpeo gubitke. Lucas je u početku bio gramziv, ali se zadovoljio ponudom od pet miliona dolara i Jobsovom obavezom da u razvoj kupljenog odeljenja uloži još toliko. „Znaš, ti momci su neviđeno zapaljeni za animaciju“, rekao je Lucas. Kupac je bio gluv od zapaljenosti za kompjutersku grafiku.

Iako je u nasledstvo dobio i nekoliko kratkih filmova, novi vlasnik je znao da su oni korišćeni za demonstraciju moći najvažnijeg izuma odeljenja – Pixar Image Computera, pa otuda i novo ime kompanije.

Sedamdeset procenata Pixara pripalo je Jobsu (što će mu kasnije, prvog dana izlaska Pixara na berzu, doneti zaradu od preko milijardu dolara), dok je ostatak podeljen na četrdeset zaposlenih, uključujući i recepcionarku. Među tih četrdeset, našao se i John Lasseter.

Lasseter je animator dečijeg lica i ponašanja, čiji se perfekcionizam mogao meriti sa Jobsovim. U Lucasfilm je došao posle svađe sa šefovima studija Disney, koji mu nisu dozvolili da podigne nivo animacije na onaj iz Ratova zvezda, pa je spas potražio tamo gde su Ratovi zvezda i nastali.

Jobs i Lasseter bili su sušte suprotnosti, ali su se dobro slagali. Bila je to saradnja mršavog, osionog vegetarijanca i prijatnog zaljubljenika u crtaće, posvećenog čizburgerima i gomilanju igračaka. Budućnost Pixara u početku nije viđena u animaciji, već u prodaji hardvera i softvera, i Jobs je uporno insistirao na tome, ali Lasseter će sve promeniti.

Zbog nove demonstracije softvera, Lasseter je 1986. dobio zadatak da napravi kratki animirani film. U to vreme, koristio je lampu marke Luxo, koju je pretvorio u glavnog protagonistu filma i, uskoro, maskotu Pixara. Film je morao biti gotov za konferenciju grafike u Dalasu, pa je Lasseter radio prekovremeno i spavao u vreći ispod stola kancelarije. Završio je na vreme – Luxo Jr. je u Dalasu zasijao pred šest hiljada ljudi, gde je, podržan ovacijama, ukrao čitav šou i osvojio nagradu.

Bio je to prvi aplauz za Pixar. Ostali su istorija.

Under the Skin 10 najboljih filmova u 2014. godini (do sada) Automatski nacrt Oktobar je mesec užasa – pogledajte trejler filma „Anabel“ The Knick Preporuka za gledanje: Serija „Hirurg“ (The Knick) Automatski nacrt Otac i sin na različitim stranama zakona – pogledajte trejler filma „Sudija“ ·