BeFunky-collage (1)
PULS GRADA · aktuelno

I ovog proleća širom sveta slavi se Svetski dan poezije, dan koji je UNESCO proglasio 21. marta 1999. godine. Kod nas se ovaj dan obeležava od 2001. godine, manifestacijom koja je posvećena savremenoj poeziji, a koju je inicirao i osmislio Kulturni centar Beograda.

Piše: Jelena Jovanović

Svetski dan poezije u Beogradu svake godine okuplja pesnike iz sveta, regiona i Srbije – trodnevni događaj počinje istog dana kad i najranjivije i najpodsticajnije godišnje doba, a publika ima priliku i da oslušne različite poetike, i da se u poeziju uvek ponovo zaljubi.

Tema ovogodišnjeg festivala poezije je Čitanje grada, bogat program odvijaće se u KCB-u od 21-23. marta, a urednik je pesnik i prevodilac Dragoslav Dedović.

Dedović je i ranijih godina učestvovao na ovom festivalu – predstavljao je pesnike nemačkog govornog područja koje je prevodio, i govorio sopstvene stihove. U razgovoru za City Magazine on kaže da se ove godine samo promenio vid saradnje kada mu je Olivera Stošić iz KCB-a predložila da osmisli pesnički program.

On objašnjava i da je njegovo bavljenje idejom dešifrovanja grada kao estetski relevantnog rukopisa veoma staro, i seže do kraja osamdesetih, kada je u Tuzli sa grupom gradskih umetnika i intelektualaca skoro dnevno raspravljao o tome koja značenja urbani prostor može imati za ljude koji borave u njemu.

Likovni kritičar, pokojni Aco Adamović, bio je jedan od najzanimljivijih sagovornika. Možete li zamisliti koliko sam se prijatno iznenadio kada sam pre neki dan, pretražujući internet, naišao na podatak da su tekstovi Ace Adamovića u Tuzli posthumno objavljeni 2013. pod nazivom Čitanje grada. A ja sam još 2010, pod istim nazivom pravio jedan izbor poezije za grupu nemačkih novinara koji su posetili Beograd. Dakle, neke ideje se začnu u dijalogu, rade podzemno u nama, i pronađu put posle nekoliko dekada. Ja samo nastavljam jednu davno prekinutu misao.

Odnos savremene poezije i grada – grada koji nije samo ambijent, već i identitetska odrednica koja pesnički subjekt oblikuje i usmerava, zanimljiva je i česta tema. Urednik ovogodišnjeg Dana poezije podseća da i u svetskoj i u domaćoj književnosti postoji niz primera tretiranja grada kao teksta, suštinskog toposa poezije, ili palimpsesta.

Jedan deo njujorške trilogije Pola Ostera zove se Grad od stakla, a rasplet se zasniva na ideji da svojim šetnjama gradom likovi upisuju svoje poruke u njegovu mapu. Treba li spominjati stih Ja imam nade za ovaj grad Miodraga Pavlovića iz pesme Odbrana našeg grada? Ja sam, delom po prirodi, a delom voljom nasilne istorije, pravi nomad – moja beogradska adresa je trideseta po redu, jer sam živeo u nizu gradova, i u nekoliko zemalja. Ponekad se svi ti gradovi meni pričinjavaju kao lica jednog, suštinskog grada. Nemačko-jevrejska pesnikinja Elza Lasker-Šiler je u jednoj pesmi zapisala: Tražim grad među gradovima/ koji anđela na kapijama ima”. Okupljanje dvadesetak pesnika iz nekoliko evropskih i postjugoslovenskih zemalja oko ove moje lične potrage za takvim gradskim anđelom poezije (koji može biti i anđeo iskupljenja i anđeo očajanja) jeste privilegija na kojoj sam zahvalan.

Dragoslav Dedović kaže i da je njegova ambicija bila da ove godine dovede još najmanje deset pesnika, te da beogradski martovski festival poezije potraje još jedan dan, ali da se ta ideja sudarila sa stvarnošću budžeta.

Mislim da smo Olivera Stošić, koja je dugo bila glavna ličnost festivala, a sada je u Ulmu, Ana Rodić koja ju je nasledila, i ja, u razgovorima i živahnoj prepisci uspeli da dođemo do minimalističkog, ali kvalitativno zgusnutog koncepta. Dve tribine tematizuju odnos pesništva i grada, te nomadski način života između gradova i njegove pesničke posledice. Dve večeri sa srpskim pesnicima i pesnicima iz regiona pokazaće vitalnost savremene poezije, uprkos njenoj marginalizaciji i u gradskom i u medijskom prostoru. Napokon, dve pesnikinje nemačkog jezika, kao i pesnikinja i pesnik koji pišu na italijanskom prvi put se predstavljaju beogradskoj publici. Ja tako nešto ne bih propustio.

Koncept ovogodišnjeg Svetskog dana poezije u KCB-u nastavlja tradiciju modernog čitanja grada. U najavi festivala navedeno je i nekoliko tema za razmišljanje – Ako je grad poetski tekst kojim jezikom je ispisan? U vezanom ili slobodnom stihu? Umemo li da čujemo ritam grada? Umemo li da čitamo naše gradove ili samo u njima živimo? I šta su pesnicima ljudske naseobine? Pakao, obećanje slobode, poetska razglednica, zagonetni palimpsest, megalopolis, palanka…?

Odgovori će uskoro moći da se nađu u poeziji autora i autorki iz Sarajeva, Šibenika, Nikšića, Zadra, Beča, Klagenfurta, Požege, Zagreba, Novog Sada, Mostara, Niša, Frankfurta, Rima, Lugana, i Beograda.

Naš sagovornik ističe da je čitav program ovogodišnjeg festivala veoma zanimljiv.

Ko ima vremena da se predozira poezijom od četvrtka 21. 03. u 15 časova do subote u podne neka pogleda sve što je ponuđeno. Lično garantujem kvalitet. Ako mora da bira, neka izabere po principu radoznalosti. Bez toga su naši životi polumrtvi i dosadni.

Dedović navodi i da pretpostavlja da su za publiku najatraktivniji kolektivni pesnički nastupi od 19.30.

Kada imate priliku da čujete desetak pesnikinja i pesnika, to je kao da vam neko ponudi dobru pesničku antologiju uživo.

pexels-photo-1629998 DNK analiza otkrila identitet Džeka Trboseka 1EON-OTT-Olja-i-Ivan EON – gledaj SBB televiziju i van SBB mreže IMG_0201 Otvorena prva Mi (Xiaomi) prodavnica u Srbiji uz veliki broj kupaca i brojne poznate ličnosti cover www.independent.co.uk Barbike koje su pravi uzor · · · · ·