Rubikova kocka
PULS GRADA · dizajn

Postoji jedno tačno rešenje rubikove kocke i 43 triliona pogrešnih postavki. Da biste je složili potrebni su praksa i promišljanje, postoje najbrža rešenja, a svetski rekord je 5,55 sekundi. Rubikova kocka je najprodavanija igračka u svetu, svih vremena – do danas je prodato preko 350 miliona. Pametna slagalica nazvana po svom autoru Ernu Rubiku, ove godine proslavlja 40. rođendan.

ZAGONETKA

Erno Rubik, skulptor i profesor arhitekture, rođen je u Mađarskoj, u toku Drugog svetskog rata. Nije nameravao da napravi igračku-slagalicu već da istražuje strukturalni dizajn i da stvori model koji bi mu pomogao da svojim studentima objasni trodimenzionalnu geometriju. Tako je osmislio i 1974. godine patentirao kocku koja se sastoji od 26 malih kocki i u okviru koje je unutrašnji stožerni mehanizam koji čvrsto drži sve kockice na okupu i zahvaljujući kojem nivoi kocke mogu da se pomeraju – horizontalno i vertikalno.

U prvobitnom stanju, svaka strana kocke je u određenoj boji – crvenoj, beloj, plavoj, zelenoj, žutoj i narandžastoj, i svaka strana ima devet kvadratića. Kad se kockice i boje ispremeštaju, nastaje zagonetka – kako sve vratiti u prvobitno stanje i postaviti boje na svoje mesto.

Samom Rubiku bilo je potrebno mesec dana da reši sopstvenu enigmu. Otkrio je da nije lako poravnati sve slojeve i vratiti kocku na početak i zaključio da do kraja života ne bi mogao da dođe do konačnog rešenja ako bi samo nasumično pomerao slojeve. Krenuo je da radi na rešenju i, najpre, postavio kockice u obliku krsta oko centralne kockice na jednoj strani, a zatim i otkrio uzastopne poteze kojima može da postavi kockice u istoj boji, na više različitih delova kocke… Analiza je dovela do rešenja i patent je bio spreman za predstavljanje.

SIMBOL OSAMDESETIH

Patent je odobren u Mađarskoj 1977. godine i krajem te godine na tržištu su se pojavile prve kocke koje su opčinile Mađare. Kada se Tibor Laci, mađarski emigrant, biznismen i ljubitelj matematike oduševio novom, inventivnom igračkom, posredovao je u plasiranju kocke na zapadno tržište i predstavljanju kocke na Sajmu igračaka u Zapadnoj Nemačkoj. Tom Kremer, stručnjak za igračke procenio je potencijale kocke, anticipirao globalni uspeh i inicirao potpisivanje ugovora s nemačkom kompanijom Ideal Toy Com. Mađarska kocka koja je prvobitno nazvana magična, promenila je naziv i dobila ime po svom tvorcu.

Rubikova kocka je već početkom osamdesetih postala veoma popularna, a do kraja ove decenije stekla je kultni status. Bila je prva bestseler igračka koja dolazi iz neke od komunističkih zemalja, a Erno Rubik se obogatio i postao prvi autentični milioner u Istočnoj Evropi. Nastavio je da istražuje i kreira pametne geometrijske igračke, ali sve su ostale u senci slavne kocke.

Čim se pojavila, rubikova kocka je sve zbunila, nadahnula i inspirisala. Pojavili su se umetnički pokreti (rubikov kubizam), muzika i filmovi s rubikovom kockom kao glavnim motivom, stvoren je i crtani film – Rubik- neverovatna kocka. Nastali, su, naravno, i fan-klubovi ljubitelja kocke, mnoge knjige na temu „Kako složiti kocku i ne blamirati se uzaludnim pokušajima“ i, konačno, i nova alternativna sportska disciplina – speedcubing (brzo rešavanje kocke).

Na Prvom svetskom prvenstvu u brzom rešavanju Rubikove kocke, 1982. godine, pobedio je šesnaestogodišnji Min Taj, Vijetnamac iz Los Anđelesa, koji je složio kocku za 22,95 sekundi. A Udruženje ljubitelja Rubikove kocke nastavilo je i da organizuje takmičenja i da proučava kocku i načine rešavanja popularne enigme.

REŠENJA I TRIKOVI

Dvadesetak godina su se razvijale tehnike za uspešno i brzo slaganje kocke, rađeni matematički proračuni i analizirane metode kako ovladati šarenim kvadratićima. Prvobitno rešenje Erna Rubika bilo je rešenje, ali se do njega došlo sporo, i mnogi koje je kocka zaintrigirala počeli su da istražuju mogućnosti i načine kako je složiti – za što kraće vreme i sa što manje poteza.

Dejvid Singmaster je bio jedan od prvih koji je objavio metodu rešavanja kocke „nivo po nivo‟. Kasnije je ova metoda usavršena i razvijena je metoda koja podrazumeva da se prva dva sloja kocke rešavaju simultano, što je značajno umanjilo vreme potrebno da se dođe do konačnog rešenja. A Džesika Fridrih je dodala još dva trika – orijentaciju poslednjeg nivoa i permutaciju poslednjeg nivoa. Nova, usavršena metoda nazvana po njoj – Fridrihova metoda – i danas je najrasprostranjenija i najpopularnija metoda u brzom rešavanju rubikove kocke. Metod, dakle, teče ovako – ukrštanje, prva dva sloja, orijentacija i permutacija. Postoje i druge rasprostranjene metode, do razvoja teorija rešenja kocke tokom višedecenijskog proučavanja dolazilo se uz pomoć permutacija i algoritama, a sama kocka je poslužila i u proučavanju određenih matematičkih teorija.

Brzo slaganje kocke podrazumeva i dobru tehniku prstiju i određen način na koji držite kocku. U disciplini speedcubing mnoge finese su usavršene do sitnih detalja, a stručnjaci koji su proučili rubikovu kocku do idealne postavke boja dolaze nakon 24-28 pokreta.

Na zvaničnom sajtu rubikove kocke nalazi se uputstvo za njeno rešavanje, zasnovano na popularnim metodama. Tu su i brojni načini poigravanja kockom, razne varijacije na temu.

TAJNA I REKORDI

Takmičenja u brzom rešavanju rubikove kocke organizuje svetska organizacija – World Cube Association. Mats Valk, osamnaestogodišnjak iz Holandije vlasnik je aktuelnog svetskog rekorda u brzom rešavanju rubikove kocke iz jednog pokušaja – 5,55 sekundi. A prošle godine, na Svetskom prvenstvu u Australiji sedamnaestogodišnji Feliks Zemdegs imao je najbolje rezultate u disciplini prosečno vreme (vreme iz tri slaganja kocke) – 6,54 sekunde. Zemdegs, koji se takmiči od 2008. na raznim svetskim takmičenjima, svake godine ima sve bolje rezultate i koristi Fridrihovu metodu. Na pitanje u čemu je tajna odgovorio je da ne zna i da, tokom takmičenja, uopšte ne razmišlja – već samo složi kocku.

Rubikova kocka je magična igračka, jednostavna i komplikovana u isti mah. Kad je vidite nesređenu jasno je, bez nekog predznanja, šta treba raditi da bi svaka boja bila na svom mestu. Ali rešenje je praktično nemoguće bez instrukcija, a duboko bavljenje analizom rešenja je, zaista, viša matematika. Rubikova kocka danas ima kultni status pametne igračke oko koje su mozgali mnogi i koja je podstakla i nove patente i uticala na intelektualni razvoj i radoznalost – i dece i odraslih širom sveta.

Ova igračka koja intrigira, nervira, inspiriše i stimuliše najpre je iznervirala svog autora, a potom i milione drugih ljudi. A Erno Rubik je, na tu temu, rekao: „Ako ste radoznali, naći ćete zagonetke oko sebe. Ako ste odlučni, rešićete ih.“

Rar chair Stolice koje su promenile svet Star Wars Šest postera za „Ratove zvezda“ Shamliza: Showroom & Design Studio Shamliza: Showroom & Design Studio Brkata šolja Najkreativnije šolje koje ste ikada videli ·