Jedna od čuvenih scena iz ''Davitelja''
U VAZDUHU · pop trash

Nekome je to Poni bicikl, nekome Čoveče ne ljuti se, a evo koja su moja najupečatljivija sećanja na vrtić i drugu polovinu ’80-ih.

10. Par-nepar i zimi-zami-zum

Još od vrtića, ultimativni načini da se dečica dogovore oko neke aktivnosti. Ako vas je dvoje, onda se, bar u mom kraju, pevalo „par-nepar-na-parove-raspar-DIŠ“ (ili „raspizdiš“ za one šeretski nastrojene), a „zimikanje“ se, kao što znamo, odvijalo u trojkama.

9. Rasle tikve na bunjištu

Urnebesna narodna pesma kojom me je ćale redovno zasmejavao. Kada se pojavio YouTube, ustanovio sam i prezimena izvođača, a moram da primetim i da ih je moj stari odlično imitirao.

8. Životinjsko carstvo

Kažu da sam kao mali znao brojeve svih sličica napamet. Stvarno ne znam, ali se zato još uvek sećam divnog ukusa ovih Krašovih čokoladica, kao i prve strane albuma sa prostim organizmima poput amebe i volvoksa.

7. Glas Ljerke Draženović

Svaki put kada gledam svoj omiljeni film Davitelj protiv davitelja, fenomenalni glas žene-pripovedača vrati me u detinjstvo. Naravno, tada nisam imao pojma da se ona zove Ljerka Draženović, i ne samo to – sve doskora sam bio u zabludi da je u pitanju Dina Čolić.

6. Jugoplastika

Dve muve jednim udarcem! Naime, kad sam bio mali, veoma mi je prijala rapsodija Tonija Kukoča i drugara, koji su sa splitskom Jugoplastikom vezali tri evropske titule, od kojih prvu 1989. godine. Po završetku svake košarkaške sezone, iznova bih se obreo na letovanju u Herceg Novom, na čijim su me obalama upravo sandale istoimene marke štitile od oštrog kamenja i ježeva.

5. Sladoledi Pekabela

Da ne nabrajam, u ovoj sjajnoj reklami je sve rečeno.

4. Hit meseca

Moj omiljeni izvođač iz detinjstva je Bajaga, ali mi je ukus umnogome uobličila i jedna epizoda „Hita meseca“ koju sam imao na VHS-u i iznova je puštao.

Voditeljka je, naravno, bila Duca Marković, a hitovi iz te emisije koji su me fascinirali bili su: Zabranjeno pušenjeZenica Blues, Du Du ABabylon, RegataAndrea, Parni valjakUhvati ritam, ali i neki strani, poput Thin Line Between Love and Hate od Pretendersa.

3. Kviskoteka

Muški ekvivalent savršenom glasu Ljerke Draženović za mini-mene je svakako bio Oliver Mlakar. „Kviskoteka“ je verovatno zaslužna za to što sam se kasnije ozbiljno posvetio kvizovima, a u svakodnevnim konverzacijama i dalje često izgovaram čuvenu rečenicu „Da, ali nije bitno“.

2. Boćanje na Škveru

Posle Beograda, već pomenuti Herceg Novi je grad koji sa najviše prava mogu nazvati svojim. Svako leto svog detinjstva sam proveo špartajući Šetalištem Pet Danica, gde bih redovno zastajao na živopisnom Škveru da barem dva minuta sa ushićenjem posmatram okršaje lokalnih boćara.

Danas ovog boćališta više nema, a i ona u Meljinama i Đenovićima uglavnom zvrje prazna, barem prema onome što sam video letos. Ipak, svoju bokeljsku žeđ za jednom-dve partije boćanja godišnje uspevam da utolim u blokovima Novog Beograda.

1. Tetris

Igrica svih igrica.

TV EPP našeg detinjstva: Poznate ličnosti u reklamama Nekad i sad Fenomen „Nekad i sad“ – „Da, to sam ja – malo sam se promenila…“ Gosti iz galaksije Gosti iz galaksije, iliti Kuala, Belgrad! Starlete Fenomen: Sjaj i beda srpskih starleta ·