BeFunky-collage
KULTURA · film/TV

Ljudi smo, slabi i porozni, kraćeg ili dužeg fitilja, uz to neretko i spremni na (auto)dramatične poteze, zar ne? I svako malo nam, baš kao glavnom junaku novog Uelbekovog romana, padne na um da bi bilo dobro pobeći iz vlastitog života, a, ako je izvodljivo, i iz civilizacije, ovakva kakva jeste, pride. Evo podsećanja na nekoliko filmova koji se rečito bave i tom temom.

Piše: Zoran Janković

Beach

Bojl u ovom svom izvrsnom filmu izvanredno na veliko platno prenosi zavodljive ideje eko-komunizma (iz romana Aleksa Garlanda) u oku malo je reći ugodnim egzotičnim destinacijama. Naravno, potpuno je druga stvar, ali i pitanje istinoljubivosti, što će se ubrzo u toj priči na putu ka sreći kolektiva isprečiti slabosti pojedinaca. Na sve to, kako znaju i oni kriptično-poslovični vrapci s grana,u Plaži se čuje i par rečenica na srpskom jeziku.

Captain Fantastic

Na uzorku poslednjih, recimo, deset godina, ovaj nenadano odličan američki indi film možda i najglasnije postavlja pitanje suštinske i praktične izvodljivosti čovekove odluke da se izmesti iz civilizacije i svesno krene u rikverc. A i Vigo Mortensen je očekivano odličan.

Off the Map

Još jedan film u režiji glumca (ovog puta u pitanju je bio Kembel Skot) koji je snažno poentirao na gotovo istovetnu temu. Posebnu draž ovog i slatkog i sjajnog malog filma predstavlja deo priče koji se tiče iznurenog poreskog inspektora što dolazi da ispita porodicu koja nema ništa za oporezovati a koji biva očaran njihovim načinom života i okreće leđa dotadašnjem životu i vraća se ljubavi – slikarstvu. A tu su i Džoan Alen, Sem Eliot, Dž. K. Simons…

Night Train to Lisbon

Premda ova sasvim solidna ekranizacija nije dobacila do visova istoimenog romana Paskala Mersijea, mnogovoljenog i kod nas, filmski Noćni voz za Lisabon pruža dovoljno ubedljiv prikaz tihog i samozatajnog profesora koji je rešio da pobegne iz vlastitog ušuškanog života.

Leave no Trace

Na ovozimskom FEST-u smo imali priliku da pogledamo ovaj novi film autorke sjajnog filma Winter’s Bone, u kome se lik (u nadahnutom tumačenju Bena Fostera) odlučuje za vidno radikalniji beg od nameta civilizacije na čiji tok nikako ne može da utiče. Leave no Trace u ključu izraženog realizma stiže i do privida bajkovitosti i preispituje dilemu koliko smo zbilja slobodni i uopšte kadri da oblikujemo vlastitu sudbinu.

Into the Wild

Za nešto srodno se u ovoj svojoj režiji opredelio i Šon Pen. Njemu je polazište bila dokumentarna proza o nastojanju mladog čoveka da putem na Aljasku razreši neke lične i opšte egzistencijalne pitalice, uz neminovno fatalan krajnji ishod. Emil Hirš je ostvario Oskara vrednu ulogu u ovoj filmskoj priči o begu nadahnutom neprolazno privlačnom knjigom Valden velikog Henrija Dejvida Toroa.  Zanimljivo je da su udruženja roditelja u SAD u više navrata tražila izbacivanje Torovog Valdena iz školskog programa uz ono što što prikazuje Into the Wild kao ključni argument.

Vie Sauvage

Slična razmišljanja su očito pohodila i Francusku: Vie Sauvage Sedrika Kana, prikazivan i u Srbiji, u žiži ima priču sličnu onome u filmu Captain Fantastic – nakon što supruga odustane od zajedničkog nomadskog života kao lične borbe protiv ekstremistički ustrojenog potrošačkog društva, odbačeni suprug uzima sinove i kreće u beg u divljinu, beg dug čak jedanaest godina.

The Mosquito Coast

Ovaj film slovi kao jedan od najneubedljivijih filmova u inače izvrsnom rediteljskom nizu Pitera Vira. Ipak, svakako bi vredelo, ako se za to ukaže prilika, dati ovom začudnom studijskom ostvarenju novu šansu u vidu reprize. Ako ne zbog teme bliske fokusu ovog teksta, a ono već samo zbog neodoljivog glumačkog trojca – Harison Ford, Helen Miren i River Feniks.

The Grass Harp

Da je beg put boljeg, spokojnijeg, smislenijeg…. makar i na mikro-planu i u znatno manje dramatičnim okolnostima ipak moguće prikazuje ovaj sladak i nenametljiv film, ekranizacija čuvenog romana Trumana Kapotea, čija priča prati bekstvo dečaka i dvoje prpošnih starijih sanjara u kućicu na drvetu. U filmu glume Edvard Furlong, Pajper Lori, Sisi Spejsek, Valter Matau, Džek Lemon, Meri Stinburgen, Čarls Darning, Džo Don Bejker, Šon Patrik Flaneri…

Miris poljskog cveća

Ovdašnji predstavnik u ovom pregledu mogao bi da bude Miris poljskog cveća Srđana Karanovića. U ovom filmu cenjeni i skućeni prestonički glumac (igra ga Ljuba Tadić)  iznenada odlučuje da ostavi sve, porodicu, karijeru, ugled… i da se zaputi put slobodarskog života u sirotinjskoj koloniji na reci. I ovaj film su u značajnoj meri obojili cinizam i  mizantropija znana iz većine Karanovićevih ostvarenja, a na nova gledanja stiče se snažan utisak da inicijalna postavka ove priče ubrzo zadobija i obrise freak-show-a.

Ferris Bueller’s Day Off

Uz tek malo dovijanja i odstupanja od osnovne putanje moglo bi se utvrditi da bar jednim svojim značajnim delom i aspektom u ovu grupu raznorodnih pripada i ovo remek-delo Džona Hjuza, u kome  odrešiti i domišljati tinejdžer, u društvu devojke i najboljeg druga, na dan beži iz škole put slobode i hedonizma. Tome u prilog ide i prilično potresna scena ispovesti glavnih junaka negde pri kraju tog uzbudljivog dana na temu svesti o predstojećim novim bukagijama koje im stupanje u svet odraslih neumitno donosi.

catch-22-george-clooney-1200x520 Džordž Kluni je napravio seriju po romanu „Kvaka 22“ BeFunky-collage Filmski maraton klasnih borbi posle roštilja na Avali BeFunky-collage (16) Da li znate zašto većina Diznijevih junaka nosi rukavice? page-glumci Predviđali su im svetlu budućnost, ali su oni nestali bez traga · · · ·