Psiho
KULTURA · film/TV

Nedavno je u naše bioskope stigao ničim izazvan rimejk suvog zlata znanog kao „Zločin na talasima“ (Point Break) Kathryn Bigelow. Gle čuda, ovozimski prepravak te genijalnosti nepravaziđene lejdi Bigelow je potpuno smeće, doduše, većim delom dobro i privlačno snimljeno.

Ova ocena bi, sva je prilika, stajala i kada film ne bismo posmatrali u kontekstu vrednosti izvornika. Novi Zločin na talasima je, avaj, tek još jedna u nizu novonovoholivudskih blasfemija i ataka na blago kao takvo. Zato vas ovde podsećamo na još nekoliko sramotno loših prepravaka mnogovoljenih klasika.

Psiho (1998)

Daleko najradikalniji, a u isti mah i najnepotrebniji od svih je koloristički rimejk Hitchcokovog Psiha, za koji se postarao Gus Van Sant. Koncem prethodnog milenijuma on je uradio doslovan (kadar-po-kadar, uz tek jednu originalnu poluscenu, koju ju je Hitchcock (navodno) kanio a tehnički nije mogao da snimi) prepravak dobro znanog klasika, film nakrcao u tom trenutku hajpovanim glumcima (Anne Heche, Vince Vaughn, Julianne Moore, Viggo Mortensen…)…i na kraju isporučio jedno veliko, nesuvislo i ničemu potrebno, pa još i nezanimljivo ništa.

Strava u Ulici brestova (2010)

Sličan krajnji sud mirne duše se da izreći na račun autorske ekipe (zapravo, zločinančke udruge) koja stoji iza osavremenjene verzije istinskog remek-dela horor filma u izvođenju tih dana i godina maestralnog Wesa Cravena. Tamo gde je Craven nudio subverzivnost i dosta inovacija unutar idejnih osnova žanra, novopridlošli pametnjakovići su izašli tek sa dosadnim i nimalo napetim filmom, satkanim od somnabulnosti i u to vreme dostupnih CGI drangulija.

Conan, the Barbarian (2011)

Ama baš ništa iole relevantno ne valja ni u ovom krajnje neveštom remiksu Milujusovog remek-dela. Ovim ostvarenjem reditelj Marcus Nispel, kome holivudski moguli ipak iznova i iznova daju nove šanse, ponovo je pokazao svoj raskošni antitalenat za filmsku režiju, a ovaj film, koji nema nikakve smislene veze sa Howardovim strip-nasleđem i koji deluje zbunjuće jeftino, umalo je koštao dalje karijere Jasona Mamou, od koga se i dalje može očekivati da napokon postane istinska akciona zvezda značajnijeg kalibra.

Uhvatite Kartera (2001)

Reditelj Stephen Kay je, čini se, nenamerno izvorni nasilni ganstersko-osvetnički britanski film (sa izvanrednim Michaelom Cainom) preveo u nemušti i neprijatno komični glupi akcijaš po tadašnjog meri vidno umornog, pa i potrošenog Stallonea. Film je, ipak, ostao upamćen po nizu krajnje dubioznih rešenja, a Stallone je nakon ove bruke morao da sačeka još jedno pola decenije za puniji i opravdaniji povratak.

Rolerbol (2002)

Inače pouzdani John McTiernan (autor zbilja velikih i značajnih filmova poput Umri muški, Predator, Lov na Crveni oktobar…) silno se obrukao rimejkujući Jewisonov Rolerbol, film kome se uz sve kvalitete imalo što-šta i zameriti. McTiernanov Rolerbol je, pak, sumrak bilo kakvog smisla i kreativnosti, te puka samodovoljna producentska ekstravaganca, nakon koje je dobar deo glumačkog ansambla (Chris Klein, LL Cool J, Rebecca Romijn (Stamos)) zapečatio svoje karijere u smislu pojavljivanja u potencijalnim krupnim bioskopskim hitovima.

A neka se srame i autori ovih rimejkova: Posejdonova avantura, Žene, The Omen, The Wicker Man, Autostoper, Invazija (kradljivaca tela), Totalni opoziv, Pink Panter, Planeta majmuna (ona u režiji Tima Burtona), Petak trinaesti, Muzej voštanih figura, Crvena zora, Keri, Grad anđela,…. i, da bude još jednom jasno – Zločina na talasima!

The Grand Sausage Wes Anderson režirao erotsku priču „The Grand Sausage Pizza“ "X-Files" i "Breaking Bad" Koje sličnosti dele serije „The X-Files“ i „Breaking Bad“ Automatski nacrt „Meda sa severa“ od sutra u bioskopima Telefon Telefonski razgovori na filmu ·